DVE LEKCIJE O NATO AGRESIJI Autorski tekst Zorana Avramovića, naučnog savetnika

NATO bombardovanje 19 evropskih država događaj je koji će biti snažno utisnut u svest i pamćenje srpskog naroda. Srbi će pamtiti 1999. kao Kosovsku bitku 1389. godine. Okončanjem bombardovanja 10. juna 1999. godine, ništa se suštinski nije promenilo u odnosu većinskog Zapada prema Srbima. Promenjena su sredstva.

Foto I. Marinković

NATO propaganda je tvrdila da sprečava "humanitarnu katastrofu" i "etničko čišćenje Albanaca na Kosovu". Protivpravna agresija na SR Jugoslaviju je odobrena da bi se zaštitila albanska nacionalna manjina, od necivilizovanih Srba, i "diktatorske" vlasti Slobodana Miloševića.

Srbi tvrde da je to laž i da nije bilo "humanitarne katastrofe", da od 1990. do 1998. kosovski Albanci odbijaju dijalog. Dok se optužuje Srbija, ekstremni Albanci formiraju paravojne jedinice. Amerikanci su ih imenovali kao teroriste 1997, a krajem 1998. priznali kao OVK. Pokazalo se da su Srbi doživeli etničko čišćenje, humanitarnu i nacionalnu katastrofu izgonom sa Kosova i Metohije.

Posledice NATO agresije na Srbe su neoborive.

1. Srbi su očišćeni iz Hrvatske (300.000) i sa Kosova i Metohije (200.000) uz pomoć NATO snaga. I Srbi u Republici Srpskoj su gađani istim bombama. Nema ih ni u Sarajevu, najvećem srpskom gradu posle Beograda. EU je prešla preko "etničkog čišćenja".
2. Nekoliko godina posle 1999. zadržan je spoljni zid sankcija sa ciljem da se izvrše unutrašnje promene u Srbiji. Pravio se spisak zabranjenih Srba (antievropskih snaga!).
3. Srbofobija polako slabi, ali se ne gasi u svim političkim i medijskim centrima.
4. Procesi na Haškom tribunalu, gde će se suditi srpskim čelnicima u državi, vojsci, policiji koji su branili suverenitet Srbije na Kosovu. Osuđena su 72 Srbina na 1.170 godina zatvora! Hrvati na 300, a Bošnjaci na 42 godine. Kakva nepravda!
5. Tema "genocida" u Srebrenici stalno se podgreva iako ne odgovara pojmu genocid (plansko ubijanje svih kategorija stanovnika jedne nacije). Neka se uporede Srebrenica 1995. i Gaza 2023. A 2024. i to 29 godina posle događaja u ovom gradiću u RS, upregao se Zapad da u UN izglasa Rezoluciju o Srebrenici, protivno svim naučnim dokazima i činjenicama o jednom zločinu, a ne genocidu.
6. Posle 1999. usledio je "albanski mart" 2004. na osnovu lažne vesti o ubijena tri albanska deteta. Ubijeno je 28 Srba, pretučeno 900, 4.000 proterano iz svojih kuća, uništeno 16 pravoslavnih crkava i 19 spomenika kulture. (Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela. Svim događajima su prisustvovali Kfor (30.000), Unmik (20.000) i kosovska policija (šest hiljada). Reagovali su kada je pogrom završen.)
7. Zapad odbacuje Vilsonov princip naroda na samoopredeljenje, primenjuje ga na nacionalnu manjinu; EU donosi odluku da Kosovo postane nezavisna država (do danas manje od sto zemalja članica UN priznalo tzv. Kosovo). Od tada stalni zahtevi da isto učini Srbija. Kako Srbija da prizna vojno otetu pokrajinu i svoje istorijsko mesto?
8. Stalno se ponavlja da Srbija treba da usvoji evropske vrednosti (da li i NATO ratno oduzimanje teritorije?), da Srbija ispuni uslove.
9. Potpisan Briselski sporazum 2012, srpska strana sve izvršila, a kosovski Albanci do danas odbijaju da ga primene. Zapad prelazi preko toga.
10. Zapad brani ukrajinske granice i suverenitet, a odobrava oduzimanja dela teritorije srpskoj državi.
11. Stalni zahtevi da Srbija uvede sankcije Rusiji posle 2022, iako nije u EU.
12. Izveštaji EP stalno se odnose prema Srbiji kao prema maloletniku. Poništavaju njenu slobodu, nezavisnost i spremnost na saradnju. I poslednji izveštaj o napretku Srbije ka EU (Tonino Picula) kaže da se "osuđuju nasilni napadi na mirne demonstrante". Postoji "zabrinutost za građanske slobode" (21. februar).

Dakle od 1990, odnosno 1999. do danas nižu se oblici diskriminacije prema Srbima u kontinuitetu menjajuće elite na vlasti u EU državama i nacionalnim vladama: optuživanja, dehumanizacija cele nacije, kažnjavanje, laganje, proterivanje Srba iz Hrvatske, NATO bombardovanje, otimanje Kosova i proterivanje iz Pokrajine, kriminalizacija u UN.

Dve su lekcije NATO agresije 1999. godine. Prva lekcija: nije bilo moguće da NATO izvrši agresiju na SR Jugoslaviju a da to ne ostavi duboke posledice po međunarodne odnose i pravo. Sva relevantna međunarodna i nacionalna dokumenta bačena su pod noge celom svetu.

Druga lekcija: neizvesna je budućnost demokratije. Svi veliki mislioci tvrdili su da demokratija uklanja ratne sukobe. NATO je pokazao da i demokratije međusobno ratuju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije