KAJA PRETI VUČIĆU DA NE IDE NA DAN POBEDE: EU i Ukrajina prave paralelnu proslavu 80. godišnjice oslobođenja u Drugom svetskom ratu

KAO nastavak pokušaja revizije istorije koji su se ubrzali poslednjih godina, a posebno od izbijanja rata na istoku Evrope, briselski lideri, u saradnji sa Vladimirom Zelenskim, sada pokušava da naprave i "paralelnu" proslavu 9. maja, Dana pobede u Drugom svetskom ratu, sa dvostrukim ciljem: da podignu rusofobiju i umanje značaj Rusije u borbi protiv nacizma, ali i da nateraju evropske države i zemlje kandidate, uključujući Srbiju, da se i na ovaj način opredele između Moskve i Kijeva.

Predsednik Vučić na Paradi u Moskvi Foto Tanjug, Dimitrije Goll

U očigledno sinhronizovanoj akciji, najpre je evropska šefica diplomatije Kaja Kalas u ponedeljak poslala "dobronamerno upozorenje" da ne žele da bilo koja zemlja, pa ni one koje bi da učlani u briselski klub, planira da bude na Crvenom trgu 9. maja. Istog dana, na istom mestu, na sastanku šefova diplomatija u Luksemburgu, od Zelenskog je zemljama EU stigao poziv da istorijsku pobedu nad nacizmom, umesto kao prethodnih decenija u Moskvi, sada proslave u - Kijevu?! Zadatak da nagovara rukovodstva zemalja EU dobio je ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrej Sibiga, objašnjavajući evropskim kolegama da će to biti demonstracija diplomatske snage, jedinstva i odlučnosti "protiv najvećeg agresora u Evropi posle Drugog svetskog rata".

Želja Zelenskog je da se u Kijevu sretne odvojeno sa liderima koalicije "Za slobodu" i porazgovara o garancijama bezbednosti za Ukrajinu kad prestane da se puca. Već se pregovara da dođe budući nemački kancelar Fridrih Merc. S druge strane, slovački premijer Robert Fico već je saopštio da ga ništa ne može zaustaviti da dođe u Moskvu 9. maja, jer je "njegovom narodu došla sloboda sa Istoka". Ni za rukovodstvo Srbije nema dileme na kojoj adresi treba da bude naša zemlja kada se bude obeležavalo osam decenija od pobede nad fašizmom. Predsednik Aleksandar Vučić, kao i prvi čovek Republike Srpske Milorad Dodik, već su najavili dolazak.

Naši sagovornici ukazuju da bi u Briselu morali da shvate da na Dan pobede nad fašizmom u našoj zemlji, u kojoj je poginuo veliki broj građana i boraca drugačije gledaju nego u baltičkim državama, odakle i dolazi evropska šefica diplomatije Kalas i gde je mnogo njih ratovalo na strani Hitlerove Nemačke.

Istoričar dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije, povodom upozorenja Kalasove kaže za "Novosti" da se na njih ne treba obazirati jer "ionako nemaju nameru da nas prime u EU":

- Srbija nema šta da se opredeljuju za ovu ili onu stranu, već treba da se drži tradicionalnih vrednosti. Ako neko u Evropi te vrednosti napušta, ne moramo da ih sledimo. Taj deo Evrope koji želi da obeleži 9. maj u Kijevu, saučestvovao je u rušenju međunarodnog prava i poretka 1999, a sada i na ovaj način žele da daju podršku sistemu koji je legalizovao fašizam iz vremena Drugog svetskog rata. Tu mislim na ukrajinski Azov i na sve forme totalitarizma, rasizma i antipravoslavlja koje se provode.

Kalasovoj se u pretnjama pridružila i ministarka Letonije Bajba Braže koja je takođe upozorila da ne treba ići u Moskvu 9. maja, jer to nije u skladu sa evropskim vrednostima.

- Baltičke države, čast onima koji su sa tog prostora ratovali u sastavu Crvene armije u odbrani Evrope od fašizma, i te kako su bile na strani nacizma u toku Drugog svetskog rata, kao što je to bio i deo zapadne Ukrajine. Ti brojevi se znaju, sudbina tih koji su učestvovali u tome se znaju i decenijama su tretirani kao neprijatelji borbe protiv fašizma. E, sad, u ovoj reviziji istorije, oni su najednom postali, u toku Drugog svetskog rata, borci protiv komunizma, boljševizma - kaže Bjelajac.

Podseća da Srbiji 2019. nije stigla pozivnica da prisustvuje obeležavanju godišnjice početka Drugog svetskog rata u Poljskoj, 1. septembra te godine, a da je Rusija 2023. isključena sa ceremonije obeležavanja 78 godina od kada je Crvena armija oslobodila logor smrti Aušvic.

- Slušali smo kad je bilo obeležavanje oslobođenja Aušvica, da su taj logor oslobodili Amerikanci, odnosno zapadni saveznici, a Sovjeti, Rusi, nisu pomenuti i pozvani na taj jubilej. A da je u svoje vreme pitan bilo koji logoraš koji se nadao spasu sa Istoka i osluškivao grmljavinu artiljerije koja se približava znao bi koliko je to zatočenicima Aušvica i drugih logora značilo. Takve su političke okolnosti, da se svaka stvar instrumentalizuje, ali ovo je prilično užasavajuće.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije