VUČIĆ JE VELEMAJSTOR SPOLJNE POLITIKE: Intervju - Milan Knežević, lider DNP Crne Gore

CRNOGORSKA diplomatija obrukala se ovih dana na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope u Luksemburgu kada se svrstala uz 14 zemalja (ima ukupno 47 članica) koje su podržale prijem lažne države Kosovo u tu međunarodnu organizaciju. Prvi koji je digao glas protiv ove sramne odluke ministra spoljnih poslova Ervina Ibrahimovića koju je doneo uz sugestiju "vaskrslog Milovog igrača" Ranka Krivokapića, bio je lider Demokratske narodne partije Milan Knežević.

Foto ATAImages/Tanjug

Na pitanje "Novosti" može li ovaj incident uzdrmati vladajuću većinu u Crnoj Gori, on odgovara:

- Parlamentarna većina je sastavljena od ideološki različitih političkih subjekata koji su se prilikom formiranja vlade obavezali da neće potencirati teme i aktivnosti koje nas udaljavaju od evropskog puta i unutrašnjeg konsenzusa. Međutim, svako malo imamo inicijative o dodatnoj podršci i pozicioniranju tzv. Kosova u međunarodnim okvirima koje dolaze od pojedinih članica vlade. Naravno da se protivim takvim jednostranim potezima koji idu u pravcu destabilizacije ne samo vlade, već i čitavog društva. Ali to je više pitanje za premijera Milojka Spajića, a ako ga kad sretnem, pošto se nismo videli odavno, svakako ću ga pitati da li se slaže sa ovom inicijativom ministra spoljnih poslova. Bilo bi nekorektno za sve okriviti Ibrahimovića, makar dok po ovom pitanju ne čujemo stav Milojka Spajića.

Do kada će Srbi u Crnoj Gori trpeti spoljnu politiku Mila Đukanovića koja se sprovodi i posle njegovog političkog pada?

- Treba biti pošten i saopštiti da je jedan značajan broj Srba glasao za političke subjekte koji su sad u vladi, a imaju isti odnos prema Kosovu kao Milo Đukanović. Partija koju predvodim ima četiri poslanika, i sa nivoa moći koju su joj dali građani na izborima, imamo i srazmeran uticaj na ova pitanja. U izbornoj kampanji sam na svakom našem skupu ponavljao, i sad to činim, da ako budemo imali dovoljan broj glasova da sami sastavimo vladu, prva odluka na spoljnopolitičkom planu biće povlačenje odluke o priznavanju tzv. Kosova. Zašto je značajan broj Srba glasao za partije koje podržavaju nezavisno Kosovo više je pitanje za njih. I sad u vladi imate ministre i potpredsednike koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi, a uporno ćute na ovakve i slične antisrpske poteze ministra Ibrahimovića. Treba li podsećati kroz kakvu hajku sam prošao zbog izglasavanja Rezolucije o Jasenovcu, i dalje prolazim kroz različite napade jednog broja i hrvatskih poslanika u Evropskom parlamentu koji, da mogu, najradije bi doneli rezoluciju da me zatvore u Jasenovcu. Ako neko misli da sa četiri poslanika u parlamentu mogu poništiti sve antisrpske odluke donete u prošlosti, onda neka mi predloži model, i ja ću sa nemerljivim zadovoljstvom sve to i učiniti.

Koliko je za pomirenje u Crnoj Gori bitno to što će kosti iz jama zatrpanih posle Drugog svetskog rata biti konačno izvađene i dostojno sahranjene i opojane?

- Zločini počinjeni u Drugom svetskom ratu na teritoriji Crne Gore zaslužuju svaku osudu i institucionalno određenje. Kao neko ko potiče iz partizanske porodice spreman sam da dam puni doprinos razotkrivanju svih zločina i zatravljenih jama koje su počinili i iskopali i partizani i četnici. Imam osećaj da taj bratoubilački rat između četnika i partizana i danas traje u Crnoj Gori, i nigde nije tako intenzivan i surov kao što je kod nas, da s pravom mogu konstatovati, ne daj Bože da nas je više, o jadu bismo svet zabavili.

Kako gledate na zvanične odnose Podgorice i Beograda, kao i na sve veći pritisak Zapada na Srbiju i Republiku Srpsku?

- Odnosi zvanične Podgorice i Beograda mogli bi biti bolji. Zato antisrpske inicijative kao što je bila i ova poslednja o prijemu tzv. Kosova u Savet Evrope doživljavam kao namerno projektovane na urušavanju naših bratskih odnosa. Mi nemamo bliže niti bratskije države od Srbije, a tu emociju, ma koliko se trudili, nikad ne može ugasiti bilo koja vlast u Podgorici. Više je nego evidentno da nakon pobede Trampa na izborima i napredovanja ruske vojske u Ukrajini, pojačava se i pritisak tzv. duboke države prema Srbiji i Republici Srpskoj. I ako pogledate slične odnose u Rumuniji, Slovačkoj, Mađarskoj, biće vam jasno zašto su danas Srbija i Republika Srpska u većinskom slobodoljubivom svetu označene kao baklje otpora apokaliptičnom globalizmu.

Očekujete li da će se smiriti tenzije u Srbiji?

- Mislim da neće doći do smirivanja tenzija u Srbiji pošto su one sad prenesene na nivo sukoba između blokadera i opozicije oko sastavljanja poslaničke liste za izbore kojih neće biti. Ako su studentski protesti i blokade uspeli nekog da sravne sa zamljom onda je to opozicija koja ih je sve vreme podržavala nadajući se da će ih iskoristiti da dođe do prelazne vlade. Sad imamo priliku da vidimo kako se međusobno optužuju dojučerašnji saborci s blokada oko toga ko ima tapiju na opoziciono biračko telo. Nemam nameru nikog postfestum da edukujem o politici, ali ako su stvarno želeli prevremene parlamentarne izbore, onda je trebalo da ih traže 15. marta i to od predsednika Aleksandra Vučića kroz formalnu i ozbiljnu inicijativu. Sad Vučić nema nijedan razlog da to prihvati, posebno ne u rokovima koji su oni imperativno saopštili. Naprotiv, može i on izaći sa stavom da će raspisati prevremene izbore kad se oni dogovore da budu na zajedničkoj listi. A veća je verovatnoća da Gvardiola preuzme FK Zeta, nego da bude zajednička lista blokadera i opozicije!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije