RIKARDO VITARI ZA SRPSKI UGAO: Srbija je most između istoka i zapada, Italija se vraća kao igrač u Evropi

Rikardo Vitari je savetnik guvernera Lombardije Atilijo Fontana i odbornik vlade Lombardije u posebnoj komisiji za antimafiju, borbu protiv korupcije, transparentnost i obrazovanje za zakonitost i predstavnik Lige, stranke koja čvrsto zastupa nacionalni suverenitet, ekonomski patriotizam i odbranu identiteta. Diplomirani pravnik i angažovan u radu lokalnih institucija, Vitari pripada novoj generaciji političara koji zahtevaju više poštovanja prema volji građana, kako u Italiji, tako i na evropskom nivou. U razgovoru za „Srpski ugao“, Vitari je govorio o mestu Italije u Evropskoj uniji, odnosu prema Srbiji i budućnosti kontinenta koju ne vidi kao centralizovani birokratski mehanizam, već kao savez ravnopravnih naroda.

FOTO: Privatna arhiva

Srpski Ugao: Gospodine Vitari, kako vidite današnju ulogu Italije unutar Evropske unije i odnose između Brisela i nacionalnih država?

Rikardo Vitari: – Italija se polako vraća kao jedan od glavnih aktera u Evropi, ali put nije ni lak ni kratak. U prethodnim godinama, pod uticajem slabih vlada koje su bile potpuno potčinjene Briselu, nametane su direktive i pravila koja su bila potpuno van realnog konteksta naših ekonomskih i društvenih okolnosti. EU mora biti zajednica suverenih naroda koji sarađuju na velikim zajedničkim izazovima, a ne birokratska super-država koja određuje sve – od budžeta do poljoprivredne proizvodnje i energetskih izbora.

Nacionalne vlade, poput italijanske, pokušavaju da vrate ravnotežu u Evropi  uz ogromne napore tražeći više poštovanja za identitet, privredu i radnike. Potrebna nam je Evropa koja sluša i podržava one koji stvaraju, a ne koja nameće ideološke okvire kao što su ekstremni zeleni propisi ili besmisleni pritisci oko električnih automobila. Italija, zahvaljujući Ligi, sada ima jasan stav: sarađujemo kad je to korisno, ali uvek branimo naše nacionalne interese i teritorijalne autonomije. Samo tako EU može postati istinska unija naroda, a ne zatvor birokratije.

Da li smatrate da Srbija ima svoje mesto u Evropi i pod kojim uslovima bi njen put ka EU bio realan?

R.V. : – Srbija apsolutno ima svoje mesto u Evropi, uključujući i u Evropskoj uniji. Kulturno i istorijski, ona je već deo evropskog kontinenta, jedna je od kolevki evropskog pravoslavlja koje je neodvojivi deo našeg zajedničkog identiteta. Konkretni koraci ka članstvu podrazumevaju odlučno nastavljanje puta koji je već započet posebno u pogledu ispunjavanja kopenhaških kriterijuma i usklađivanja sa političkim, ekonomskim i pravnim principima koji se traže za ulazak u EU.

Kako ocenjujete politiku predsednika Aleksandra Vučića – kao balans između Istoka i Zapada ili kao pragmatičan izbor male zemlje?

R.V. :– Pozicija Srbije je specifična i strateški važna. To je posledica njene istorije i geografske pozicije ,ona je oduvek bila most između pravoslavnog Istoka i zapadne Evrope. Odluka predsednika Vučića da zadrži ravnotežu između tih svetova je pragmatičan izraz nacionalne strategije za očuvanje suvereniteta i stabilnosti male države koja ima centralnu ulogu u balkanskim i evropskim odnosima.

Da li vidite sličnosti u delovanju tužilaštva i političkih institucija kada su u pitanju patriotske i levičarske partije, u Italiji i šire u Evropi?

R.V: – U više evropskih zemalja vidimo kako se pravosuđe koristi u političke svrhe, najčešće protiv identitetskih i patriotskih partija. To je ozbiljan problem: kada se sudstvo i institucije doživljavaju kao oruđe političke borbe, poverenje građana slabi i demokratija je ugrožena. I u Italiji se često vidi dupli standard – blaga tolerancija prema određenim levim krugovima, dok su oni koji brane tradicionalne vrednosti, identitet i bezbednost pod znatno većim pritiskom. Pravosuđe mora biti nezavisno, a ne ideološko. Samo tako može ponovo biti garant ravnoteže, a ne politički instrument.

Koliko po Vašem mišljenju, evropski medijski i pravosudni sistemi objektivno tretiraju pokrete koji brane nacionalne interese?

R.V:– Nažalost, vrlo često se pokreti koji brane nacionalne interese suočavaju s predrasudama. U mnogim evropskim državama, mediji i deo pravosuđa gledaju s nepoverenjem na one koji govore o identitetu, suverenitetu i bezbednosti – automatski ih etiketiraju kao „populiste“ ili „ekstremiste“. To je ozbiljna greška, jer ti pokreti predstavljaju milione građana koji samo žele više zaštite za svoj rad, svoju kulturu i svoju sigurnost. Potrebni su ravnoteža i poštovanje: odbrana nacionalnog interesa nije zločin – to je dužnost prema sopstvenom narodu.

Da li smatrate da su protesti, bilo u Srbiji, bilo u Italiji, autentičan izraz građanske volje ili često rezultat spoljnog političkog uticaja?

R.V. : – Protesti u Srbiji nisu spontani talasi koji dolaze od naroda, već kao i u drugim suverenim državama, nose jasan pečat inostranog upravljanja i umreženih interesnih grupa. Model je prepoznatljiv finansiranje i logistika preko delova NVO sektora, medijske kampanje koje sinhronizovano pojačavaju poruke, oslanjanje na društvene mreže i međunarodne megafone, sve sa ciljem da se oslabi svaka vlast koja politički i identitetski stoji na patriotskim pozicijama. Isto se vidi u Mađarskoj, gde Viktor Orban istrajava uprkos stalnim spoljnim pritiscima, i u Italiji, gde se kabinet Đorđe Meloni gotovo refleksno targetira zbog toga što insistira na nacionalnim prioritetima. U tom obrascu, Srbija nije izuzetak već meta iste šire agende – destabilizovati suverene države i diskreditovati „neposlušne“ patriotske vlade, pod maskom borbe za „demokratiju“ i „vladavinu prava“. Drugim rečima, nije reč o autentičnom društvenom buntu, već o strateški osmišljenom pritisku da se promeni politički kurs zemlje.

Kakva je Vaša vizija budućnosti Evrope više suverenih nacija ili centralizovana zajednica pod jednom politikom iz Brisela?

R.V. :– Evropa mora ostati zajednica suverenih nacija, a ne plutokratija birokratije kojom upravlja Brisel. Neophodna je koordinacija među državama članicama oko ključnih izazova bezbednosti, privrede, energetike,  ali uz puno poštovanje nacionalnih identiteta i nadležnosti. Unija koja nameće univerzalna rešenja „odozgo“ jednostavno ne funkcioniše. Samo ako vratimo moć narodima i demokratski izabranim vladama, možemo izgraditi Evropu koja će biti jaka i poštovana u svetu.

Kako gledate na rastuću saradnju između patriotskih partija u Evropi, poput „Patriota za Evropu“?

R.V. :– Saradnja patriotskih partija u Evropi je pozitivan i neophodan signal. Predugo su identitetske snage bile podeljene, dok su levice i pro-sistemski partijski blokovi povezani sa briselskom birokratijom nametali jedinstvenu viziju koja nas je i dovela do mnogih današnjih problema. Danas se, uz inicijative poput „Patriota za Evropu“, konačno gradi zajednički front koji brani korene, ekonomiju i suverenitet evropskih naroda. To je savez koji može vratiti ravnotežu u evropske institucije i dati glas onima koji veruju u Evropu naroda, a ne tehnokrata i propisa koji se nameću bez uvida u realne potrebe teritorija.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije