NEMA PRAVDE ZA "ŽUTU KUĆU" ZBOG BELE KUĆE: Najavljeno povlačenje SAD iz haškog suda otvorilo niz pitanja koja se tiču i Srbije

NAJAVA povlačenja SAD iz čak 66 međunarodnih organizacija i tela predstavlja jedan od najozbiljnijih potresa za postojeći sistem globalnog upravljanja, a posebno mesto u toj slici zauzima Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), sud koji je, iako formalno ugašen, ostao simbol selektivne pravde i političkog pristupa međunarodnom pravu, uz snažnu podršku i uticaj Vašingtona.

Foto: Arhiva VN

Haški tribunal je od osnivanja 1993. godine funkcionisao kao presedan: prvi međunarodni sud osnovan odlukom Saveta bezbednosti UN, ali bez jasnog konsenzusa i uz snažan politički pritisak velikih sila. Bio je jedan od ključnih instrumenata zapadne politike na prostoru bivše Jugoslavije, a SAD su od samog početka igrale presudnu ulogu u njegovom formiranju, finansiranju i političkom usmeravanju, promovišući ga kao mehanizam za kažnjavanje ratnih zločina i doprinos pomirenju. Međutim, statistika presuda i praksa rada suda vremenom su ozbiljno dovele u pitanje tu tvrdnju.

Više od dve trećine ukupnih zatvorskih kazni izrečenih pred MKTJ odnosilo se na optužene srpske nacionalnosti, dok su brojni visoki politički i vojni predstavnici drugih strana oslobođeni ili su postupci protiv njih obustavljeni. Ta disproporcija bila je jedan od ključnih razloga zbog kojih je Tribunal u Srbiji i Republici Srpskoj doživljavan ne kao sud pravde, već kao politički instrument. Jer, srpskim vojnicima, generalima i političarima je presudio više od 1.300 godina iza rešetaka, a Muslimanima i Hrvatima zajedno četvorostruko manje.

Da selektivnost nije bila slučajna, već deo šireg koncepta, indirektno su potvrđivali i sami zvaničnici Tribunala. Nekadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte u svojim javnim nastupima i memoarima više puta je ukazivala na snažne političke pritiske velikih sila, uključujući SAD, naročito kada je reč o istragama protiv pripadnika NATO ili saveznika Zapada, ali i o zločinima tzv. OVK i "žutoj kući". Ona je otvoreno navodila da istrage o zločinima tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine nikada nisu dobile zeleno svetlo, uprkos prikupljenoj dokumentaciji.

Na selektivnost su ukazivali i iz Beograda i Banjaluke. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta je javno isticao da Tribunal nije doprineo pomirenju, već produbljivanju podela, jer je, kako je naveo, "sudio narodima, a ne pojedincima", stvarajući kolektivnu stigmu prema Srbima. Slične ocene iznosili su i drugi državni zvaničnici, naglašavajući da je Haški tribunal ostavio duboke političke i društvene posledice, ali bez stvarne pravde.

U tom kontekstu, američko povlačenje iz međunarodnih institucija, uključujući Venecijansku komisiju, 31 telo UN i dva Haška tribunala, dobija dodatnu dimenziju. Sud koji je decenijama korišćen kao alat za disciplinovanje "neposlušnih" država i naroda, danas se nalazi u istoj ravni sa drugim međunarodnim telima koje Vašington ocenjuje kao ograničenje sopstvenog suvereniteta i slobode delovanja.

Predsednik SNSD Milorad Dodik pozdravio je odluku o povlačenju SAD iz "kvaziinstitucija koje su godinama zloupotrebljavane kao lobističke i grupe za pritisak sada već poraženih neoliberalnih projekata":

- Ova odluka pokazuje doslednost predsednika SAD Donalda Trampa da vrati suverenost državama i narodima kojima ona jedino i pripada. Otuda je ona izuzetno značajna, a verujem da nije poslednja i da će uslediti i druge koje će ići u tom pravcu. Dugo su pod plaštom lažnog multilateralizma, određene strukture širom sveta podrivale suverenitet država i, što je još opasnije, demokratsku volju naroda. Gde god su građani demokratski birali drugačiji put, aktivirani su mehanizmi demonizacije, etiketiranja i uskraćivanja osnovnih prava čitavim narodima.

Odluku SAD da se povuku iz brojnih međunarodnih institucija Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost vidi kao još jednu u nizu potvrda da su UN trenutno pale, kako je rekao, na jedan od najslabijih nivoa od osnivanja. Kako je naveo, nova američka administracija smatra da međunarodne organizacije delom ne ispunjavaju interese, a delom da su ideološki usmerene protivno interesima Vašingtona, pa čak i da su pod kontrolom drugih država, a da za sve to plaćaju poreski obveznici SAD:

- Stav Amerike prema međunarodnom pravu i međunarodnim sudovima odavno je jasan, odnosno da SAD dobrim delom ne priznaju međunarodno pravo i međunarodne sudove imajući u vidu da ne dozvoljavaju da se njihovi građani pojave pred tim sudovima u svojstvu okrivljenih. 

Preporučujemo

Politika

0 1

VIORE SE SRPSKE TROBOJKE: Grupa Srba sa KiM krenula put Kraljeva da podrže politiku predsednika Vučića (FOTO)

26. 06. 2026. u 11:38

Politika

0 0

PREMIJER MACUT RAZGOVARAO SA ISAKOM ASIELOM: Glavna tema položaj jevrejske zajednice u Srbiji

26. 06. 2026. u 11:38

Politika

0 0

VELIČANSTVENE SCENE UOČI SKUPA U BEOGRADU: Reke ljudi pešače ka prestonici uz jasnu poruku "Srbija pobeđuje" (VIDEO)

26. 06. 2026. u 10:03

Politika

0 2

JEZIVO: Novinar BIRN priziva smrt predsedniku Vučiću, pomenuo Čaušeskua (FOTO)

26. 06. 2026. u 09:54

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije