TRAŽE DA OKRENEMO LEĐA KINI I RUSIJI: Posle moratorijuma na vojne vežbe po zahtevu EU, Srbija će se naći pod još većim pritiskom
POSLE pritisaka da odustanemo od zajedničkih vojnih vežbi sa Minskom i Moskvom, Brisel predvođen Nemačkom sprema čitav paket zahteva za Srbiju, a sve sa ciljem da se oslabi uticaj Rusije i Kine u našoj zemlji, ali i u čitavom regionu.
Kako saznajemo iz diplomatskih izvora, od Beograda bi uskoro moglo da se traži da podrži sve odluke i mere EU koje se, direktno ili indirektno odnose na Moskvu i Peking, odnosno na krizu u Ukrajini i političku situaciju u Belorusiji, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji. Očekuje se da se pojačaju pritisci i u vezi sa nabavkom energenata. Otvoriće se i pitanje opreme za 5G mrežu, ali i poštovanja evropskih ekoloških standarda u Srbiji, što zapravo za metu ima Kinu i njene investicije u Boru i Smederevu.
Kako prenose naši izvori, u tom korpusu novih "zadataka" za Srbiju mogao bi da se nađe i zahtev da Beograd povuče paraf sa deklaracije kojom se kršenje ljudskih i manjinskih prava Ujgura u kineskoj pokrajini Sinđijang definiše kao "borba protiv terorizma i ekstremizma". Podrškom deklaraciji, Srbija se našla naspram država Evrope i sveta koje su osudile kinesku kampanju nad muslimanskom manjinom, a pre svega masovna pritvaranja ovih ljudi u takozvanim "kampovima za političko prevaspitavanje".
KONZULAT U JERUSALIMU?
PREMA nekim nezvaničnim spekulacijama, Srbija bi mogla da pronađe "solomonsko rešenje" za slučaj prebacivanja ambasade u Jerusalim, a koje bi zadovoljilo i Amerikance i Evropsku uniju. Navodno, zvanično sedište naše diplomatske misije u Izraelu ostalo bi u Tel Avivu, dok bi u Jerusalimu bio otvoren konzulat.
Takođe, Brisel bi mogao da zatraži da Srbija poštuje deklaraciju EU o mirovnom procesu na Bliskom istoku, za koju je naša zemlja glasala u januaru ove godine. U tom dokumentu se ne podržava prebacivanje ambasada iz Tel Aviva u Jerusalim, a na šta se Srbija sada obavezala u Vašingtonu, potpisivanjem sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa sa Prištinom.
Sagovornici "Novosti" tvrde da je, i pored pojedinih neslaganja EU i Namačke sa administracijom Donalda Trampa - kao što je slučaj sa politikom prema sukobu Izraela i Palestine - ova "ofanziva" da se izguraju Rusija i Kina sa Balkana, koordinirana sa Vašingtonom.
Tome u prilog ide i činjenica da su se zahtevi za odustajanje od vojne vežbe u Belorusiji "poklopili" sa otvorenim priznanjem Trampovog specijalnog izaslanika za dijalog Ričarda Grenela da je ključni cilj sporazuma parafiranog u Beloj kući - da se region pomeri ka Zapadu i udalji od Rusije i Kine.
Vlada Srbije je pod pritiskom Brisela i Berlina, a na inicijativu izvestioca Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika, donela odluku da na šest meseci obustavi vojne vežbe sa svim partnerima, i sa Istoka i sa Zapada. Kako saznajemo, u oktobru je u Belorusiji trebalo da se održi zajednička vežba sa članicama ODKB "Neraskidivo bratstvo", a zatim i združeni manevri sa Belorusijom "Zajednički udar", u Srbiji.
Šef diplomatije EU Đozep Borelj rekao je juče da je Evropska komisija svesna bliskih veza između Srbije i Rusije, ali i da se od naše zemlje očekuje da deluje u skladu sa svojim strateškim ciljem članstva u Uniji:
- Srbija treba da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. To pitanje se redovno pokreće sa Srbijom, na neformalnim sastancima političkog dijaloga i drugim razgovorima u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja.
Direktor istraživanja u ISAC fondu i koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 31 (usklađivanje spoljne i bezbednosne politike) Igor Novaković kaže, za "Novosti", da veruje da je iz Brisela bilo određenih kritika zbog pojedinih tačaka sporazuma iz Vašingtona:
- Srbija će, pre ulaska u EU, morati u potpunosti da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom. Pozicija EU o Jerusalimu je definisana još 2009. i Srbija je do sada sledila tu politiku. Vidna su određena pomeranja i kada je reč o Belorusiji, jer je Srbija pre otkazivanja vojne vežbe podržala i deklaraciju EU o predsedničkim izborima u toj zemlji.
Saradnik instituta za evropske studije Slobodan Zečević objašnjava, za "Novosti", da je evidentno da SAD i EU smatraju ovaj region zonom svog uticaja i da žele da zemlje Zapadnog Balkana odvoje od Rusije i Kine:
- Vašington i Brisel su i ideološki i vojno i strateški saveznici i očigledno je da u ovom slučaju deluju koordinisano.
SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu
SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.
26. 11. 2024. u 17:09
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj
NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).
25. 11. 2024. u 15:22
Komentari (4)