ZAGREB SE BUNI SVAKI ČAS: Od Hrvata tri note za tri meseca, hoće da ojačaju podršku svojih birača

D. R. Đorđević

16. 03. 2021. u 09:00

OD početka godine Hrvatska je Srbiji uputila dve note zabrinutosti i jednu protestnu. Iako neslaganja po nekim pitanjima mogu da se izraze i na druge načine, Zagreb se opredelio da javno negoduje, što će, nesumnjivo, ionako krhke odnose dveju zemalja učiniti još labavijim.

ЗАГРЕБ СЕ БУНИ СВАКИ ЧАС: Од Хрвата три ноте за три месеца, хоће да ојачају подршку својих бирача

Zagreb / Arhiva

Zašto su se u Hrvatskoj mašili baš za note, a ne za neke druge vidove diplomatske komunikacije koji mogu da se obave i mimo očiju javnosti? Prema mišljenju naših sagovornika, težnja je bila osvajanje poena na unutrašnjem planu.

Iskusni diplomata, nekadašnji ambasador u Berlinu, Beču i pri OEBS-u Milovan Božinović kaže, za "Novosti", da je nota Zagreba koja se tiče bunjevačkog jezika teško kome prihvatljiva, a da bi u sličnim situacijama druge države pre izabrale neki drugi način da izraze svoj stav.

- Kod zemalja kod kojih postoji dublji nivo međusobnog poverenja dovoljno je da diplomata ode u ministarstvo države domaćina i da skrene pažnju na to da postoji neko nezadovoljstvo. Ovo nije bilo prvi put da Hrvatska negira da Bunjevci imaju pravo na bunjevački jezik i logičnije je da su svoj stav obrazložili putem non-pejpera. U njemu su mogli da navedu poziciju prema tom pitanju i to bi bilo dovoljno. Nota je bila preteran gest, tim pre što je prvo najavljena u javnosti, pa poslata, ali je to, očigledno, bilo potrebno zbog njihovih unutrašnjih problema i kako bi se hrvatskoj javnosti pokazalo da vlada pazi na Hrvate u susedstvu - navodi naš sagovornik.

Ovako sračunat gest Zagreba, smatra Božinović, ostaviće novi ožiljak u odnosima Srbije i Hrvatske jer će ta nota ostati činjenica koja ne može da se izgubi iz vida u narednim mesecima.

Slikovito govoreći, Božinović ovu situaciju poredi sa fudbalskom utakmicom u kojoj neko namerno padne da bi se protivniku svirao faul.

Iako je ranijih godina razmena protestnih nota između Zagreba i Beograda bila učestala praksa, u 2020. godini iz Hrvatske nije stigla nijedna, tokom 2019. su bile dve, a recimo, 2016. u samo dve nedelje razmenjeno je deset protesta.

ZAMERKE IZ HRVATSKE

* 11. mart 2021. - zbog pretnji pripadnicima hrvatske nacionalne manjine, traženje hitne istrage

* 2. mart 2021. - zbog predloga da se uvede bunjevački jezik kao službeni i zahteva da se preispita ta odluka

* 28. januar 2021. - zbog incidenta na Kninskoj tvrđavi

* 8. novembar 2019. - povodom podizanja spomen-ploče majoru Mladenu Bratiću

* 9. septembar 2019. - zbog "pokušaja nezakonitog ulaska pripadnika Vojske Srbije u Hrvatsku". Naša ambasadorka odbila da primi notu

Istoričar iz Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović kaže, za "Novosti", da su hrvatske vlasti zlopupotrebile status bunjevačke zajednice za ostvarivanje dnevnopolitičkih interesa i zarad zadržavanja pozicija kod hrvatskog biračkog tela.

- Otuda preterani gest u vidu note koji nije proistekao ni iz kakvih realnih okvira i koji ni na šta ne obavezuje Srbiju. Motivi su čisto politikantski jer je antisrpska fobija pogodno sredstvo za mobilisanje političkih masa. Bunjevačka zajednica je stara, ima svoj jezik i ukoliko želi da ga standardizuje, na to ima apsolutno pravo, a što je i u skladu sa svim zakonima Srbije i njenim Ustavom. Bunjevci i Srbi žive već vekovima jedni sa drugima, s tim što su toj zajednici 1945. komunističke vlasti oduzele sva prava, ali im je Srbija pre nekoliko godina vratila status koji su imali do 1945. - navodi Karanović.

Na drugoj strani, kako ukazuje, hrvatska zajednica uživa svako pravo u Srbiji, dok bi Beograd, s pravom, mogao svakog dana da piše protestne note Zagrebu vezane za položaj Srba u Hrvatskoj.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (5)

FLIXBUS UVODI NOVE LINIJE U SRBIJI: Širi se mreža udobnih, bezbrižnih i pristupačnih putovanja autobusom