Beograd

NEIMARI SAD PRETE I STAROM NEIMARU: Dok Zavod čeka ponovnu ingerenciju, Vračar je na meti investitora

Ш. Маровић

05. 10. 2021. u 08:51

NOVA urbanizacija preti čuvenom vračarskom naselju Neimar, koje je čitave dve decenije uživalo zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

НЕИМАРИ САД ПРЕТЕ И СТАРОМ НЕИМАРУ: Док Завод чека поновну ингеренцију, Врачар је на мети инвеститора

Jedan od najsvežijih primera koji govore tome u prilog je plan o skorom rušenju dva reprezentativna međuratna objekta u Hadži Melentijevoj ulici, koje će zameniti moderni stambeno-poslovni objekti.

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić ističe da grad zajedno sa Zavodom ubrzano radi na tome da se veliki deo istorijski bitnih celina u prestonici sačuva od urbanizacije i da će elaborat o zaštiti biti usvojen do kraja godine.

Koliko će starih bisera arhitekture do tada biti pretvoreno u novogradnju, zasada je nepoznato.

A vile su tipični primeri reprezentativnih slobodnostojećih stambenih kuća iz međuratnog perioda, koje su dimenzijama i oblikovanjem primerene i prilagođene urbanističkom uređenju, saobraćajnoj matrici i kapacitetima javne infrastrukture naselja Neimar.

- Nalaze se na raskrsnicama karakterističnim za urbanističko rešenje Kotež Neimara iz tridesetih godina prošlog veka, koje je neposredno proizašlo iz morfologije terena, kao i planirane namene na ovom području, a to je elitno rezidencijalno naselje u širem centru grada - ističe, za "Novosti", Marko Naumović iz udruženja za zaštitu Vračara "Topolska".

U Hadži Melentijevoj 72 planira se izgradnja objekta koji bi imao dve podzemne etaže, prizemlje, tri sprata i jedan uvučeni. Takođe i objekat u Hadži Melentijevoj 47 biće slične spratnosti, a gradnja još nije počela pošto se samo čekaju potrebne dozvole.

- Imamo dobru saradnju sa Zavodom za zaštitu spomenika, a stalno apelujemo da se ne izdaju građevinske dozvole za nove kvadrate dok se određena celina ponovo ne vrati pod njihovu kapu - ističe Naumović.

Pored upitnog kvaliteta novoplaniranih objekata, kojima se narušavaju ambijentalne i kulturološke vrednosti, ključni problem je da li će postojeća infrastruktura izdržati novu gradnju. Dakle, umesto slobodnostojećih vila sa ozelenjenim dvorištima, grade se objekti čije spratnost je povećana na tri etaže i sa većim zauzećima, odnosno značajno smanjenim zelenim površinama u odnosu na PGR.

- Sadašnje stanje uglavnom je posledica nerada, zato se sada trudimo svim silama da se sve vredno otrgne od navale investitora - napominje za "Novosti" Stojčić.

- Naselje Kotež-Neimar predstavlja jedno od najsvetlijih delova prestonice prošlog veka. Elaborat se privodi kraju, zatim je potrebno da prođe sve zakonske procedure, ali će sigurno do kraja godine biti usvojen. Investitori koriste vakuum koji je nastao da bi srušili nekoliko starih objekata i na njihovoj strani je zakon, ali ćemo udruženim snagama najveći deo objekata sačuvati.

Kako su nam ranije rekli iz Zavoda za zaštitu spomenika, pod njihovom kapom trenutno se nalazi 441 kulturno dobro, od čega su 393 spomenici kulture, uglavnom pojektovani i zidani pre Drugog svetskog rata.

U TOPOLSKOJ SVE PO STAROM

RUŠENjE nelegalno dozidanog dela u Topolskoj 19 još uvek nije obavljeno, a ne zna se kada će to biti urađeno. Kako su "Novosti" ranije pisale, zbog nadziđavanja objekta, za koji je postojala dozvola za adaptaciju gradilište je zatvoreno pre dve nedelje, a protiv vlasnika inspekcija je podnela odgovarajuću krivičnu prijavu.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici