ČUVENA TAPISERIJA U MUZEJU: Posle prodaje Sava centra, uoči najavljene rekonstrukcije, vredne pokretne umetnine preuzeo Grad Beograd
VREDNU kolekciju umetnina, među kojima je čuvena tapiserija Jagode Buić, kao i kolaž Peđe Milosavljevića, koji su krasili najveći kongresni centar u prestonici, Sava centar, preuzeo je Muzej grada Beograda nakon što je objekat predat kompaniji "Delta holding".
Dok čuveno zdanje čeka obnovu, vredni predmeti poslati su na konzervaciju, deo u muzejski depo, a nepokretni delovi ostaće u zgradi konzervirani i zaštićeni obavezom novog vlasnika da ih čuva i posle rekonstrukcije.
Autentičnu unutrašnjost koja je deo kulturnog dobra, Grad je odlučio da sačuva pre prodaje. Kako za "Novosti" otkriva direktorka Muzeja grada Jelena Medaković, stručnjaci ove ustanove, u holovima, salama i arhivi Sava centra pronašli su mnogobrojne vredne primerke.
- Tapiserija jedne od najpoznatijih jugoslovenskih umetnica, svetski poznate Jagode Buić pripala je Muzeju - objašnjava Medakovićeva.
- Ostale tapiserije, koje fizički nismo mogli da odvojimo, jer su deo zidova, ostaće konzervirane. Istu sudbinu deli kolaž Peđe Milosavljevića, jedno od najvrednijih dela izloženih u Sava centru. Kolaž je jedinstven po svom formatu i uklapanju u javni prostor, pa je zaštićen pre rekonstrukcije i takođe će ostati deo prostora.
Prema rečima naše sagovornice, Muzej je došao i do skulptura Dušana Džamonje, Lojze Dolinara, Ljubice Zloković, Gabriela Glida:
- Među poznatijim imenima tu su i dela Cigarčića, Dejana Kaluđerovića, Bore Iljovskog.
Osim umetničkih dela, specifičnost i autentičnost enterijera Sava centra predstavlja i jedinstven mobilijar, koji je takođe, sada deo novoformirane muzejske zbirke, koju čine predmeti industrijskog dizajna.
- Limene stolice, koje je arhitekta Sava centra Stojan Maksimović 1976. godine za potrebe otvaranja poručio iz Italije svakako su među vrednim primercima - kaže direktorka Muzeja grada.
- One su u lošem stanju, ali biće obnovljene.
Tu je i originalni šank iz hola, specifična rasveta, drugi komadi nameštaja, kao i originalna maketa Sava centra.
Svedočanstvo o brojnim događajima i manifestacijama koje su se zbile unutar zidina najveće kongresne dvorane sačuvaće, takođe, Muzej.
Prilikom popisivanja i procene vrednih predmeta, stručnjaci su došli i do bogate arhive.
- Muzej je preuzeo i bogatu foto i drugu dokumentaciju, koja svedoči o mnogim važnim događanjima za Grad Beograd poput Festa i Samita nesvrstanih. Tako da je ovo važno ne samo za kutlurnu već i za istorijsku zbirku - napominje Medakovićeva.
Jedan od uslova konkursa za prodaju Sava centra bio je da novi vlasnik ne menja namenu objekta koje je u međuvremenu postalo kulturno dobro, kao i da ne može da menja arhitektonske specifičnosti zbog kojih je i zaštićen. Osim ulaganja od minimalno 50 miliona dinara, uslov je bio da umetnička dela ostanu u vlasništvu Grada Beograda. Za umetnička dela koja nisu pokretna i koja su ugrađena u samu unutrašnjost, vlasnik, odnosno "Delta", potpisao je ugovor sa Muzejom grada u kome se obavezuje da će da ih sačuva.
ZBIRKA INDUSTRIJSKOG DIZAJNA
KOLIČINA predmeta biće dovoljna, objašnjava Jelena Medaković, da dopuni tek osnovanu zbriku industrijskog dizajna. Među njima je i nedavno nabavljen čuveni crveni kiosk, koji se u prošlosti nalazio širom svetskih metropola. Odnedavno jedna takav krasi Tajm skver u Njujorku.
IZLOŽENI U "DELTINOM" IZLOGU
NEKA dela biće data kompaniji "Delta holding" na jednogodinjšu pozajmicu. Ona će biti izložena u nekom "Deltinom" prostoru i biće dostupna široj javnosti nakon čega će biti vraćena Muzeju grada Beograda.
Sava centar bio je i zvezda izložbe "Konkretna utopija: Arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980." koja je otvoren u julu 2018. godine u Muzeju moderne umetnosti MOMA u Njujorku.
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometra u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (0)