Beograd

MANIFESTACIJA RADOST EVROPE: Pola veka dečje umetnosti i prijateljstva

В.Н.

01. 11. 2025. u 10:00

NAJSTARIJA dečja manifestacija u Srbiji i jedna od najlepših u Evropi ponovo je i ove godine okupila mališane iz celog sveta!

МАНИФЕСТАЦИЈА РАДОСТ ЕВРОПЕ: Пола века дечје уметности и пријатељства

Foto: dkcb.rs

Beograd je i ove jeseni bio domaćin manifestacije koja već više od pola veka čuva dečju kreativnost, vedrinu i duh zajedništva – „Radost Evrope”, međunarodnog susreta dece sa svih strana kontinenta i šire. Ovog oktobra, po 56. put, glavni grad Srbije pretvorio se u scenu pesme, igre, boja i prijateljstva, u manifestaciju koja dokazuje da umetnost ne poznaje granice.

Od ideje do tradicije

Kada je 1969. godine u tadašnjem Dečjem kulturnom centru Beograd (DKCB) rođena ideja da se organizuje festival koji će okupljati decu Evrope, malo ko je mogao da pretpostavi da će ona prerasti u jedno od najdugovečnijih kulturnih okupljanja na našem prostoru. Pod pokroviteljstvom Grada Beograda, a uz podršku brojnih institucija, „Radost Evrope” je od samog početka nosila jasnu poruku – umetnost i druženje spajaju ljude snažnije nego bilo koja granica.

Prvi festival bio je skroman – učestvovala su deca iz svega nekoliko zemalja, ali su iskrenost i entuzijazam učesnika odmah osvojili publiku. Svake naredne godine manifestacija je rasla, obogaćivala se novim sadržajima i širila krug zemalja učesnica. Uskoro je postala događaj koji se s nestrpljenjem očekuje, ne samo u Beogradu već i širom Evrope.

Grad koji otvara svoja vrata

Jedna od posebnosti „Radosti Evrope” jeste način na koji su deca-učesnici dočekivana. Tradicija da se strani gosti smeštaju kod beogradskih porodica traje od prvih dana manifestacije. Time su domaćini postajali više od publike – postajali su prijatelji. U brojnim domovima širom Beograda čuvaju se uspomene na ta poznanstva, na zajedničke igre i pesme koje su nadvladale jezičke barijere.

„Ta deca su ambasadori budućnosti”, govorili su često organizatori, podsećajući da svaka nova generacija mališana koji dođu u Beograd odnese iz njega deo radosti, ali i topline domaćina.

Zlatno doba i međunarodni sjaj

Sedamdesete i osamdesete godine označile su uspon festivala. „Radost Evrope” postala je prepoznatljiv kulturni brend Jugoslavije, ali i Evrope. Na beogradskim scenama nastupala su deca iz Francuske, Poljske, Italije, Norveške, Sovjetskog Saveza, pa čak i iz zemalja izvan Evrope. Uvedene su nove programske celine – karneval dece Evrope, Susreti prijateljstva, Gala koncert i Međunarodni likovni konkurs, koji i danas okuplja hiljade umetničkih radova iz svih krajeva sveta.

Festival nije samo promovisan kroz umetnost – on je negovao i vrednosti tolerancije, solidarnosti i mira, što ga je činilo dragocenim u tadašnjem evropskom kulturnom prostoru.

Devedesete – deca čuvaju svetlost

Tokom turbulentnih devedesetih, kada su mnogi kulturni događaji u regionu zamrli, „Radost Evrope” je opstala. U najtežim godinama, kada su granice bile zatvorene, deca iz Srbije nastavljala su da pevaju, slikaju i igraju pod zastavom prijateljstva. Beograd je čuvao festival kao svetionik nade, dokazujući da umetnost i dečja iskrenost mogu prevazići svaku krizu.

Novi vek – Evropa u Beogradu

Ulaskom u 21. vek, manifestacija je ponovo dobila međunarodni zamah. Broj zemalja učesnica rastao je iz godine u godinu – pored evropskih, pristizala su deca iz Azije, Afrike i Latinske Amerike. Od 2015. godine festival nosi prestižnu EFFE etiketu kvaliteta Evropske festivalske asocijacije, što ga svrstava među najvažnije manifestacije za mlade umetnike na kontinentu.

Svake godine „Radost Evrope” ima i svoj slogan. Ovogodišnji, inspirisan 160. godišnjicom romana Alisa u zemlji čuda, glasio je „Sve je moguće ako veruješ u nemoguće” – poruka koja savršeno oslikava duh manifestacije.

Dani pesme, igre i stvaralaštva

Program „Radosti Evrope” svake godine traje nekoliko dana, a obuhvata brojne događaje: karneval dece Evrope koji prolazi centralnim beogradskim ulicama, izložbu likovnih radova u galeriji DKCB-a, Susrete prijateljstva po školama domaćinima, kao i završni gala koncert koji se emituje na Radio-televiziji Srbije.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by RTS Vrteška (@rts.vrteska_)

U 2025. godini na festivalu su učestvovala deca iz 14 zemalja, među kojima i Namibije – koja se po prvi put pridružila festivalu. U likovnom konkursu pristiglo je više od 2.600 radova iz Evrope i sveta, potvrđujući da „Radost Evrope” prevazilazi granice kontinenta.

Više od festivala

Danas, posle više od pola veka postojanja, „Radost Evrope” nije samo manifestacija, već institucija kulture, most između naroda i generacija. Mnogi odrasli koji su kao deca bili učesnici danas dovode svoju decu na ista ta mesta, prenoseći im duh druženja i kreativnosti.

Za Beograd, festival je mnogo više od kulturnog događaja – on je deo identiteta grada, dokaz da umetnost može biti oslonac zajedništva i najlepša poruka mira.

Radost koja traje

U vremenu kada svet često deli razlike, „Radost Evrope” spaja ono najvažnije – decu, umetnost i ljudskost. Svaki osmeh na karnevalu, svaka pesma na gala koncertu i svaka slika u galeriji DKCB-a poruka su da svet može biti bolji ako mu deca daju svoj glas.

Zato „Radost Evrope” i dalje traje. Ne zato što mora, već zato što je potrebna – kao podsećanje da su radost, igra i prijateljstvo univerzalne vrednosti koje nikada ne gube na vrednosti. 

Foto: Novosti

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NA UDARU ZAPOSLENI I DECA: Smanjenje akutnih respiratornih infekcija u gradu
Beograd

0 0

NA UDARU ZAPOSLENI I DECA: Smanjenje akutnih respiratornih infekcija u gradu

BEOGRAĐANI su i tokom treće nedelje januara najčešće posećivali domove zdravlja zbog respiratornih infekcija(ARI), ali dobra vest je da se broj obolelih polako smanjuje. Prema podacima, koje su zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite dostavile Gradskom zavodu za javno zdravlje, u periodu od 19. do 25. januara, akutne respiratorne infekcije registrovane su kod 9.021 osobe, što je oko četiri odsto manje nego nedelju dana ranije.

28. 01. 2026. u 14:08

Politika
Tenis
Fudbal
ALK Group: uspeh, inovacije i nagrade za najbolje

ALK Group: uspeh, inovacije i nagrade za najbolje