STRAH TE TERA DA BUDEŠ OPREZAN: Načelnik odeljenja za neeksplodirana ubojna sredstva MUP Mihailo Marinković o uklanjanju bombi iz ratova

KADA stanovnik prestonice odluči da zakopa malo pod zemljom, ne treba da se začudi ako prilikom radova pronađe - bombu!

Foto MUP

Mnogobrojni sukobi u 20. veku ostavili su nam "uspomene" poput avionskih bombi, kasetne municije, mina i ostalih neeksplodiranih ubojitih sredstava širom teritorije prestonice. Iako Sektor za vanredne situacije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova redovno uništava eksplozivne naprave, one se i dalje "kriju" po Beogradu, ali i Srbiji.

Zato i nije iznenađenje ukoliko neko od žitelja naiđe na različite zaostatke iz ratova u svom dvorištvu, reci, pored puta...

Poslednji slučaj koji je privukao pažnju javnosti i podsetio naše građane da na bombu može da se naiđe čak i u temeljima kuće dogodio se prethodne sedmice kada je zbog uklanjanja zaostale bombe iz Drugog svetskog rata, deo Čukarice, radi bezbednosti, morao da se evakuiše. Pripadnici Sektora za vanredne situacije uspešno su neutralizovali napravu tešku 242 kilograma otkrivenu u Nodilovoj ulici i uništili je u selu Gaj u Kovinu. Kako u razgovoru za "Novosti" ističe načelnik Odeljenja za neeksplodirana ubojna sredstva Mihailo Marinković, kod ovakvih akcija najvažnija je temeljna priprema.

ROBOTI POMAŽU

EKIPE Sektora za vanredne situacije u akcijama uklanjanja bombi koriste i specijalne alate, koji mogu da budu robotizovani, međutim u ovom poslu, prema Marinkovićevim rečima, nije najbitnija stvar.

UNIŠTENO Bomba sa Čukarice aktivirina je kod Kovina, Foto MUP

- Alati služe da bi olakšali razoružavanje eksplozivne naprave, ali i da se poveća bezbednost operativaca. Međutim, ta bezbednost ne mora da znači da je povećana zato što smo uputili robota. Uvek je mnogo teže raditi daljinski nego kada mi nešto sami uradimo. Mi naravno vodimo računa, znamo sa čime imamo posla. Rizik postoji, ali uvek se svodi na prihvatljiv - navodi naš sagovornik.

- Priprema za uklanjanje bombi traje od momenta pronalaska naprave - započinje priču, za "Novosti", Marinković - Kada nam prijave postojanje naprave, tim prikuplja sve podatke, analizira upaljače i njihovo dejstvo. Pripremni period za ovu bombu na Čukarici je trajao dugo, morala je da se obavi evakuacija stanovništva, da se obezbedi opasna zona iz koje se uklanjaju ljudi, životinje, automobili. Bomba je najpre morala da bude neutralizovana da bismo mogli da je transportujemo na bezbedniju lokaciju, gde smo je kasnije i uništili u potpunosti.

NEUSTRAŠIVI Specijalna ekipa MUP sa načelnikom Marinkovićem (desno), Foto. P. Milošević

Neutralizacija bombe, odnosno njeno razoružavanje, podrazumeva skidanje upaljača sa naprave, objašnjava naš sagovornik.

- Problem kod skidanja upaljača je dvostruki - kaže Marinković.

- Gornji upaljač smo identifikovali po obliku i dimenzijama i utvrdili da je mehanički, što je bolja varijanta. Znali smo da može da se skida, međutim, sporno je bilo to što je on 80 godina proveo pod zemljom. Bilo je pitanje da li će moći da se odvrne, a da ne dođe do zalamanja ili nečeg drugog. Sledeći problem je bio kod ovog drugog upaljača, pošto nismo znali koji je u pitanju. Očekivali smo da će biti mehanički, ali nismo sa sigunošću znali, jer je mogao da bude i hemijski, opasniji, koji ne sme da se odvrće. Ako se okrene četvrtinu kruga, može da izazove detonaciju poput avionske bombe.

POD SUMNjOM SEDAM OPŠTINA

PREMA podacima Centra za razminiranje, opštine u Beogradu na kojima se nalaze lokacije za koje se sumnja da su zagađene avio-bombama iz 1999. godine su Zvezdara, Rakovica, Obrenovac, Barajevo, Čukarica, Voždovac i Zemun. Iz ovog centra apeluju na građane da se odgovorno ponašaju, naročito za vreme nastupajućih praznika i boravka većeg broja ljudi u prirodi.

Foto MUP

U slučaju bombe na Čukarici oba upaljača bila su mehanička, što je znatno olakšalo neutralizaciju. Posle njihovog skidanja, naprava više nije predstavljala opasnost i mogla je da se transportuje na sigurnu lokaciju.

Prema rečima našeg sagovornika, bombe se mogu pronaći širom Srbije. Postoje lokacije gde su očekivane, na primer, tamo gde je bio mostobran 1944. u Beogradu ili Sremski front.

Međutim, i pored poznatih mesta, MUP se najčešće obrate građani koji prijave da su negde pronašli eksploziv.

- Nama su prioriteti ona sredstva na površini koja direktno ugoržavaju bezbednost ljudi i kojih trenutno kod nas ima mnogo - priča Marinković.

Svako vađenje bombe iz zemlje predstavlja opasnost za operativce Sektora za vanredne situacije. Kako tvrdi naš sagovornik, strah je u tim trenucima, naravno, uvek prisutan.

- Dokle god se plašiš, strah te drži i da budeš oprezniji i da vodiš računa o svemu - kaže Marinković.

Građani koji pronađu bombu ili neka druga neeksplodirana ubojna sredstva ne smeju nikako da diraju niti pomeraju, a kamoli da pale, naglašava Marinković. Prvi korak je prijava policijskoj stanici, a zatim građani treba da obeleže mesto pronalaska eksploziva i da ukoliko mogu obezbede priručnim sredstvima. Posle toga posao prelazi u ruke Sektora za vanredne situacije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije