PREOTIMAJU KULTURNU BAŠTINU OD CRNOGORACA? Praznik i Kolo Svetog Tripuna na hrvatskoj listi UNESKO (FOTO)

Котор, Празник и Коло Св. Трифуна, етнички и историјски, припадају српској културној баштини, а не хрватској. „Стефан Немања, Велики кнез српски Далмације, Босне, Захумља, Травуније, Диоклије, Раса и свег Илирика“ (Теодосије, 1236), према Скилици и Првовенчаном, престоницу Српске земље „утврдио је у Котору“, 1166. године. Тада је освештана првобитна црква Св.Трифуна заштитника Никеје, али, симболично, и Котора од 1220. када Сава Српски, иначе рођен у Котору, у Никеји буде хиротонисан за првог архиепископа Српске цркве. Котор 1301. добија свој градски статут, заснован на Савином Законоправилу. Велики део српског државног архива са подацима о обележавању заштитника Града и витешким турнирима нестао је у подметнутом пожару 1420. године (Млечани), а оно преостало однео је у Млетке језуита Фарлати, 1724. године, док се део и данас налази у Задру и Загребу. Првобитни назив „Бокељске морнарице“, зна се, био је „Српска бокељска морнарица“, као што је мучно сазнање да је на предлог М. Ђукановића, Црна Гора зграду седишта друштва поред Поморског музеја, поклонила Хрватској. Све до великог земљотреса 1667. већина которских верских храмова била је православна, те и данас оне најстарије чувају делове фресака византијског стила из доба Немањића. Српско „Коло“ већ се налази на УНЕСКО листи, као и „Гусле“, на којима се „свирало током светковина у Котору, на двору Стефана Првовенчаног“, док је на улазу у храм Св. Трифуна, окачена плоча у част „тисућљетног хрватског краљевства и краља Томислава“ 1925.