Idu kako vetar dune

Piše: Pero Simić
NAJVATRENIJI govornik u raspravi Izvršnog biroa Predsedništva SKJ o predstojećem popisu stanovništva SFRJ u 1971. bio je makedonski zastupnik Krste Crvenkovski. Bio je bez dlake na jeziku, reagovao je praktično na svako mišljenje koje nije bilo identično njegovim razmišljanjima. Tako je postupio i posle izlaganja Mijalka Todorovića, koji je rekao da onom delu muslimanskog življa koji se ne izjašnjava kao Makedonci treba u predstojećem popisu omogućiti da se deklarišu **kao pripadnici posebnog naroda - Muslimana**.
- Ja bih - počeo je on - malo osporio ovu tezu. Ovde je Biro, i to moram da kažem. Onako kako je naša partija (SKJ) pronikla u sve specifičnosti Bosne trebalo bi sa istom pažnjom da pronikne i u specifičnost Makedonije.
Posle ovako visokog garda Crvenkovski je skrenuo pažnju na to da niko ne može **osporiti momenat jednog nacionalnog osvešćivanja Makedonaca koji su poslednjih 150 godina deljeni na Muslimane, Bugare, Srbe i Grke**.
- Postoji jedna prirodna težnja da se te podele prevaziđu - ističe on i bez uvijanja kaže: **Prema tome, postoji jedan proces koji neminovno vodi ka tome da se najveći broj stanovnika Makedonije izjašnjava Makedoncima**.
Glavno je tek sledilo:
- Tačno je ovo što kaže Todorović, da ima Muslimana iz Sandžaka koji idu tamo (u Bosnu), ali tačno je i nešto drugo da postoji jedna struja Muslimana u Bosni koja teži da okupi sve muslimane - signalizira Crvenkovski, i sve ovo smešta u kontekst kako **u čitavom svetu postoji jedan pokret koji teži da okupi sve muslimane i da ih izdvoji od drugih** i da je taj pokret **uvek bio reakcionaran**.
Stigle su i dve žaoke. Prva: **Šta znači pustiti čisto izjašnjavanje? Čisto ne znači pustiti da neko propagira da se pripadnici islamske veroispovesti u Makedoniji deklarišu Muslimanima, a ne podupreti jedan drugi proces koji ide ka jednom osvešćivanju Makedonaca**.
Druga žaoka bila je još uprošćenija: **Mi u susedstvu imamo jednu drugu naciju - albansku, koja ima i muslimane i katolike i pravoslavce, a svi se osećaju pripadnicima jedne nacije. Tako da mislim da u Jugoslaviji postoje neki negativni elementi iz prošlosti koji su veštački išli za tim da to stvore**, tvrdi Crvenkovski pri čemu svakako misli na stvaranje islamske nacije.
Crnogorski predstavnik Budislav Šoškić bio je dvosmislen. Istovremeno mu je bilo blisko stanovište Crvenkovskog, jer se pripadnici islamske veroispovesti u Crnoj Gori **pre svega osećaju Crnogorcima**, ali i zahtev da **tim ljudima damo mogućnost slobodnog opredeljivanja** i **da to potpuno legalizujemo**.
Ova protivrečnost kao da je izbacila iz takta Crvenkovskog, koji je otvorio karte do kraja:
- Kod Muslimana postoji jedna fluidnost. Kako ćete vi objasniti sledeći fenomen, sad vas mogu odvesti u Skoplje, kod Sandžaklija i Bosanaca - pre desetak godina svi su se oni deklarisali kao Turci, a sad se 75 odsto njih deklariše kao Albanci!
Bura koja se posle ovih reči mogla očekivati gotovo je potpuno izostala. Jedino je bosanski Srbin Cvijetin Mijatović dodao:
- Ne može se reći da je kod svih Muslimana takva politika. Kod 90 odsto nije takva politika. Ima usred Bosne i Sarajeva Muslimana koji traže da se **pišu** kao Jugosloveni.
Loptu je pokušao da smiri drugi Makedonac u Izvršnom birou Kiro Gligorov:
- Sasvim je ispravno da se oni izjašnjavaju Muslimanima kad je u pitanju osećanje značajnog dela stanovništva u Bosni i Hercegovini, delimično i u Sandžaku i Crnoj Gori, jer se verovatno radi o istom etničkom sastavu.
I njegov ključni stav bio je isti kao i kod Crvenkovskog:
- Iz tog ne bi trebalo izvući istovetan zaključak i sa jednom drugom (islamskom) grupom u Makedoniji, jer te dve grupe nemaju nikakve veze sem zajedničke verske pripadnosti. To bi bio šablon koji ne bi odgovarao realnosti.
Pri kraju debate za reč se javila i uvodničarka Vida Tomšić:
- Može li drugi Mijatović da vidi u Bosni, tamo ima stručnjaka za ovo muslimansko pitanje, da se popisivačima kaže da je Musliman u nacionalnom, odnosno narodnosnom smislu onaj koji govori srpskohrvatskim jezikom. Možda to rešava ovo pitanje Makedonije.
Mijatović je tu ideju odbio:
- To bi u Bosni bilo shvaćeno kao nametanje, jer tamo ima čitav pokret za treću varijantu jezika, pa bi rekli - mi imamo svoj jezik, ovaj što govorimo, ovaj je naški. Odmah bi se otvorile razne diskusije.
Posle svega, predsedavajući Fadilj Hodža zaključuje višečasovnu raspravu:
- Stali smo na stanovište da treba upisati **Musliman - u smislu narodnosti**, a predlog **Jugosloven - nacionalno neopredeljen** briše se i kaže se **neopredeljen u smislu narodnosti**.

(NASTAVLJA SE)