Preti novi rat!

NEMOGUĆE je proveriti tvrdnje u vezi sa davljenjem: međunarodna policija UN na Kosovu, koja broji 4.000 ljudi raznih nacionalnosti, odbija da razgovara o tome, sakrivajući se iza obaveze čuvanja tajne za vreme istrage, piše “Figaro-magazin”.
Jedno je sigurno: rušitelji nisu radili nasumice, pod uticajem emocija. Dovoljno je da pogledate koji su im ciljevi. Sem pojedinaca, albanski aktivisti (postoji jaka sumnja da su veterani UČK, nekadašnje oslobodilačke vojske Kosova, upravljali tim operacijama) ciljali su na simbolične spomenike, obeležja “srpskog Jerusalima”, kako Srpska pravoslavna crkva označava Kosovo. Za manje od 24 sata zapaljeno je 30 pravoslavnih crkava ili manastira, među kojima je i nekolio bisera srednjovekovne arhitekture.
U Prizrenu, dovoljno je samo da navedemo šta se događalo u tom gradu: spaljene su crkve Hrista Spasioca, svetog Nikole, svetog Kozme i Damjana i manastir Svetih arhanđela, sve spomenici iz 14. veka. Od 1999. godine uništeno je 145 verskih građevina. Većina tih zdanja preživela je pet vekova turske dominacije, ali nije mogla da istrpi pet godina uprave “Ujedinjenih nacija...
NOV podatak: po prvi put od 1999. godine visoki odgovorni funkcioneri međunarodnog levijatana, koji predsedava izabranima sa Kosova, spominju “etničko čišćenje”. Taj izraz upotrebio je admiral Gregori DŽonson, komandant NATO za jugoistočnu Evropu. Za italijanskog generala Alberta Primićera, koji komanduje jednom od pet brigada Kfora “plan da se pohara i popali Kosovo je odavno pripremljen”. Mora se reći da ovo tragično proleće ilustruje eskalaciju nasilja. Uspeli smo da dobijemo jedan “interni dokument koji insistira na dva neobjavljena elementa.
Prvo, prema tom dokumentu, “najvažnija promena je pojava snajpera. Slično kao u Sarajevu, što nije dobro. Bio je to slučaj sa Mitrovicom (gde je ubijen jedan albanski snajperista koji je pucao na danske vojnike iz sastava Kfora), sa Prištinom i sa Lapljim Selom. Drugo, i dalje prema tom izveštaju, “postoji tendencije da se smišljeno napada Kfor i međunarodna policija”. Tako se desilo da su UN ostale bez stotinak vozila, koja su bili slupana ili spaljena, da je više njenih predstavništava bilo uništeno, da je veliki broj njenih službenika morao da bude evakuisan na sigurno, sa zabranom kretanja na putevima. Ne treba zaboraviti ni ceh koji su platili vojnici Kfora - 61 ranjen, među kojima troje teško.
ŠTO se Srba tiče, osvešćenje “međunarodne zajednice je u istoj meri stidljivo kao i zakasnelo”. Oko 250.000 Srba je napustilo Pokrajinu posle vojne intervencije NATO: Trenutno na dva miliona kosovskih Albanaca ima jedva oko 100.000 Srba. Dvostruko su kažnjeni: svakodnevnim etničkim čišćenjem i društvenom segregacijom (na Kosovu su ostali samo najsiromašniji Srbi, oni koji nemaju ni novca a ni veza da bi se negde drugde nastanili). Problem je u tome što iako su izdvojeni pojedinci progledali, to još nije slučaj sam onima na vrhu međunarodnih organizacija koje upravljaju svetom. O tome svedoči i ovo nadrealistično saopštenje Saveta bezbednosti UN od 18. marta (odnosno nakon događaja): “Stvaranje multietničkog društva, tolerantnog i demokratskog na stabilnom Kosovu ostaje prioritetni cilj međunarodne zajednice”. Da umrete od smeha? “Ne, jednostavno, da umrete”, odgovaraju Srbi.
Izgleda kao da će se istorija ponoviti: “Mi ćemo dobiti našu slobodu - bez obzira na koju cenu”, piše na lecima koji se ovih dana stavljaju ispod brisača na prednjem staklu parkiranih automobila, piše ugledni “Špigl”.
Iza ove poruke krije se stranka koja se zove Nacionalni pokret za oslobođenje Kosova. NJen cilj je ujedinjenje ove krizne pokrajine sa Albanijom, njen neprijatelj je misija UN: “Zbog toga ćemo”, kaže predsednik stranke Fatmir Humoli, “ako zatreba započeti i novi rat”.
Humoli tvrdi da su Unmik i Kfor okupacione sile i kaže da sada mora da se deluje. Ovaj četrdesetogodišnjak, koji je još 1981. godine organizovao pobune Albanaca zbog čega je proveo tri godine u zatvoru, sada je uveren: 10.000 aktivista njegove organizcije bi preko noći mogli da okupe veću vojsku boraca nego svojevremeno legendarna OVK kojoj je on takođe služio.
DA li su ovo samo fantazije jednog nacionalističkog autsajdera kome albanski mediji na Kosovu ovih dana poklanjaju neobično veliki publicitet?
Svakako ne. Svuda u ovoj kriznoj pokrajini ratni huškači sada imaju lak posao. “U narednim borbama na Kosovu će umreti”, kaže ponosno veteran OVK Ramuš. On nema pasoš, njegov šesnaestogodišnji sin nije upisan u knjigu rođenih. “Sve što mogu da ostavim svojoj porodici”, kaže Ramuš, “jeste čast da umrem za otadžbinu”.
Ramuš je bio u prvim redovima i učestvovao u najnovijem nasilju nad srpskom manjinom. On priznaje: naravno da nemiri nisu bili “spontani”. “Nijedan Albanac se ne bi usudio da započne takve akcije bez naredbe sa višeg mesta”, kaže on.
Međutim, političari EU u Briselu su uvereni: najnoviji ustanak kosovskih Albanaca u kojem je poginulo 19 ljudi, a povređeno više od 900, kada je spaljeno 800 kuća, a srušeno 29 srpskih pravoslavnih crkava i manastira, bio je zapravo planirana provokacija. Tako je, na primer, komesar za spoljnu politiku EU Kris Paten uveren da su ugledni albanski političari u Pokrajini podstakli napade na Srbe, Rome i snage Kfor.

PONOVO ZA - ORUŽJEM
LEKAR Sali Bitići iz Mušutišta takođe nema saosećanja za srpske žrtve eksplozije nasilja. Kao i mnogi Albanci i on oseća da su iznevereni plodovi njihove oslobodilačke borbe. I on bi bio spreman da zbog nezavisnosti Kosova još jednom posegne za oružjem ukoliko Unmik ne promeni iz temelja svoju politiku oklevanja. Na kraju, kaže Bitići, Ujedinjene nacije su ovde da služe Albancima, a ne obrnuto.
(NASTAVLJA SE)