Bili smo prevareni

PRE pet godina predsednik Rusije Boris Jeljcin je imenovao Viktora Černomirdina za specijalnog predstavnika na pregovorima o kosovskoj krizi. Koliko je isrpravna bila odluka ruskog predsednika? O tome govori general-pukovnik u penziji, član ruske delegacije na tim izuzetno teškim pregovorima o daljoj sudbini Jugoslavije i Kosova, Leonid Ivašov:

- Mi, general Zavardin i ja, članovi ruske delegacije koju je predvodio Jeljcinov specijalni predstavnik Viktor Černomirdin - mi smo bili prevareni. Vodili smo pregovore sa vojnim delom američke delegacije koji su bili dugotrajni, pa smo našli sporazum za sedam najvažnijih tačaka, posebno o povlačenju sa Kosova samo 50 odsto jugoslovenskih snaga bezbednosti.

Dogovorili smo se, takođe, da NATO neće igrati presudnu ulogu na Kosovu, da će se vojni kontingenti alijanse dislocirati duž granice prema Albaniji i Makedoniji i da se neće približavati granicama Srbije.

Sporazumeli smo se da srpski graničari neće napustiti pokrajinu, nego će ostati u njoj za stvaranje zone filtriranja izbeglica povratnika kako bi ekstremisti bili i blokirani unutar Kosova, a i da se ne bi uvukli spolja.

Bio je postignut i čitav niz drugih dogovora, o čemu sam referisao Černomirdinu. On je zatim prigovarao i predstavnicima Ministarstva inostranih poslova i članovima svog tima: "Eto, vidite kako su vojna lica daleko napredovala".

Ali, potom je usledila noć tokom koje je Černomirdin iz temelja promenio svoj stav. Sutradan ujutro šef američke delegacije Talbot predlaže da sve počne od početka i da se prihvati američka varijanta. Naravno da smo bili protiv toga. Ja sam, na primer, izjavio: "Zašto da počnemo od nule kada je posao obavljen?"

Bila je najavljena pauza u kojoj mi je Černomirdin rekao: "Da čujemo šta je tamo urađeno tokom noći, pa ćemo nakon toga doneti odluku".

Ali, insistirao sam da se vratimo u Moskvu kako bismo precizirali stavove, jer sam video da Černomirdin nije iskren. Tada sam, ipak, još verovao da ćemo saslušati američku varijantu, a zatim održati konsultacije, pa ćemo je, naravno, odbaciti. Kad odjednom, Černomirdin svečano izjavljuje da se bezrezervno slaže sa američkim dokumentom. Nije mi preostalo ništa drugo do da dam oštru izjavu i napustim dvoranu za pregovore - kaže general Ivašov "Glasu Rusije".

General Ivašov je izneo i svoju verziju promene Černomirdinovog stava do koje je došlo tokom noći. Po generalovom mišljenju, Viktoru Černomirdinu je u noćnom telefonskom razgovoru sa tadašnjim potpredsednikom SAD Albertom Gorom dat predlog koji nije mogao da odbije, a naime - ako Rusija prihvati američku varijantu mirovnog sporazuma o Kosovu, tj. ako preda Jugoslaviju njemu, Černomirdinu, biće obezbeđena podrška SAD na predsedničkim izborima.

Vlasti na Kosovu će se suočiti sa velikim izazovom u nastojanju da ispune niz uslova u vezi sa demokratijom i ljudskim pravima koje im je postavila misija UN posle prošlomesečnog nasilja u kojem je 20 ljudi izgubilo život, a oko 900 ranjeno. Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) objavila je 31. marta dokument na 120 strana u kojem se iznosi ambiciozan plan za ispunjavanje osam ključnih "standarda" pre započinjanja planiranih razgovora o konačnom statusu Kosova sredinom 2005. godine, piše u publikaciji Instituta "Rat i mir" iz Londona.

U pitanju su izgradnja institucija, vladavina prava, sloboda kretanja, povratak izbeglica, ekonomski rast, imovinska prava, dijalog između Prištine i Beograda i osiguranje profesionalnog karaktera Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK).

Lokalni analitičari sumnjaju da će kampanja za ispunjenje tih standarda biti uspešna, a kao argumente navode nepopravljivo narušene međunacionalne odnose, političke podele unutar albanske zajednice, prisustvo albanskih i srpskih ekstremista i utisak da međunarodna zajednica koristi taktiku odugovalčenja kao bi izbegla direktno rešavanje škakljivog pitanja konačnog statusa Kosova.

Okvir "Standarda za Kosovo" UN obelodanio je krajem 2003. godine američki državni podsekretar Mark Grosman kao paralelan put kojim bi Kosovo moglo da krene u pravcu integracije u Evropsku uniju s obzirom na njegov čudni status de fakto protektorata UN koji je zvanično i dalje u sastavu Srbije.

Albanska većina na Kosovu želi nezavisnost, dok i Beograd i malobrojna srpska manjina žele da ono ostane deo Srbije.

Posle povlačenja srpskih snaga u junu 1999. po okončanju vazdušne kampanje NATO Kosovo je, prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice napustilo oko 130.000 Srba. Od 2000. do 2004. vratilo ih se svega 4.958. Za svega dva dana, 17. i 18. marta ove godine, zbog nemira je svoje domove napustilo više od 4.000 Srba.

Iako su lideri tri glavne albanske stranke - Rugova, Hašim Tači i Ramuš Haradinaj - požurili da osude nasilje, neki lideri partijskih ogranaka i lokalni zvaničnici zauzeli su drugačiji stav.

Ali, LJajić, gradonačelnik Peći i član Rugovinog Demokratskog saveza Kosova (LDK), predvodio je masu koja je 18. marta položila cveće na mestu u blizini srpske enklave Belo Polje na kome je prethodnog dana ubijen jedan albanski demonstrant. On je nastradao pošto je napao policajca UNMIK koji je nastojao da zaustavi rulju koja je zapalila 22 kuće. Ironija je u tome što su te kuće izgrađene tek prošle godine kako bi se obezbedio smeštaj za srpske povratnike.

Istog dana, drugi lokalni lider, Gani Krasnići, predsednik opštine Mališevo i član Tačijeve Demokratske partije Kosova (PDK), izdao je saoptšenje u kome je oštro kritikovao UNMIK i KFOR, ali je upadljivo izbegao da pozove na zaustavljanje napada na srpske kuće.

Dokument o standardima UN traži mnogo više od demonstracije dobre volje. Na strani 56. nalazi se odredba koju će albanski lideri naročito teško prihvatiti - u njoj se kaže da centralne institucije moraju da uklone "lokalne vlasti i lidere ogranaka političkih partija koji su doprineli nasilju nad članovima zajednice svojim javnim izjavama i postupcima".

(NASTAVLJA SE)