Fabrike bez radnika

- MISLIM da će se na kraju pronaći način za bezbedno korišćenje nuklearne energije - rekao nam je američki profesor Ali Sirig. - Danas se fisija istražuje iz ugla bezbednosti takvog izvora energije. Još smo daleko od toga, ali do trenutka u kome će presušiti izvori nafte, ta tehnologija će biti osvojena.
- Arapska nafta će prestati da igra tako važnu ulogu - smatra akademik Belakonj. - Služiće kao sirovina za proizvodnju čarapa, odeće, plastičnih masa, ali prestaće da bude nezamenjivi izvor energije. Zameniće je materija koja se može dobiti iz vode i koristiti u termonuklearnim centralama. Amerikanci su već otkrili tu tajnu. Ja znam da u Rusiji postoji potencijal za proizvodnju vlastite termonuklearne energije.
Doba koje nam ide u susret, sudeći po svim prikupljenim saznanjima, biće prepuno iznenađenja. Nadajmo se da će ta iznenađenja radovati ljude i život na Zemlji učiniti lepšim, pravednijim, sadržajnijim, smišljenijim. Naučna otkrića se razmenjuju i dopunjuju brže nego ikada, budući da moderna informatika povezuje napore istraživača u raznim oblastima i njihov rad čini plodotvornijim.
Da li će, međutim, dobrobit koju nam obećava nauka pripasti svim ljudima podjednako? Da li će siromašni narodi moći da uživaju u plodovima uma razvijenih? I, najzad, kako će se potiskivanje čoveka, ljudskog rada, u procesu proizvodnje, odraziti na njegov socijalni položaj? Drugim rečima, da li će roboti i automatizacija izazvati još veću nezaposlenost?
Recimo, “mašine koje govore”, kompjuteri sa ljudskim glasom na telefonskim centralama u velikim kompanijama i poštama, sveli su broj telefonistkinja i sekretarica na 164.000 od oko 400.000, koliko ih je donedavno bilo samo u Sjedinjenim Američkim Državama. Roboti ulaze u fabričke hale i servisne radionice, radeći brže i preciznije, bez opasnosti od povređivanja, štiteći kase osiguranja i poslodavaca od porodiljskih i drugih bolovanja.
KAO što se u prvoj polovini devetnaestog veka strahovalo od parne mašine i drugih ondašnjih čudesa tehnike, koji su manufakturu pretvarali u visokoproduktivnu industriju, tako i danas postoji bojazan od posledica tehnološke revolucije u dvadeset prvom stoleću. Ovom svetu, međutim, nema povratka, jer, kako kažu futuristi, nije za sva vremena suđeno da fabrički radnici, rudari i topioničari robuju, i fizički i psihički, nezdravim i teškim uslovima proizvodnje.
- Pre 150 godina nije bilo fabrika, a u narednih 50 gotovo da neće biti ljudi koji će u njima raditi - predviđa nemački robotičar, profesor Gerd Hircinger. - To moramo ostvariti, povratka nema. Mislim da taj proces niko ne može da zaustavi. Ja sam robotičar, a robotičari sanjaju o starom Rimu. U starom Rimu robovi su obavljali razne poslove, a obični građani su vodili lep život, bavili se umetnošću i naukom. Robotičar sanja danas o tome da u budućnosti roboti proizvode sve što je potrebno, da rade teške poslove, zidaju kuće, a da ljudima više ne bude potrebno da se muče onim što je teško i opasno. Ali, da to može biti rizično, dokazano je upravo u starom Rimu, jer je Rim propao u obilju i blagostanju, uz lep život. To ne znači da mi moramo bezuslovno da podražavamo Rimljane. Postoji šansa da se ljudima objasni da će imati više vremena da uživaju u životu, da će moći da se bave zanimljivim stvarima, da stvaraju duhovne vrednosti, da otkrivaju uzroke bolesti i produže ovozemaljsko trajanje.
Ono što će nam činiti život sve lakšim i zanimljivijim jeste moćna informatika - moderne forme elektronskih komunikacija. Nastaće era velike bliskosti među ljudima, nasuprot današnjoj individualizaciji i otuđenosti. A to znači ulazak u fazu boljeg razumevanja i saradnje. Obavljanje mnogih poslova kod kuće - od kupovina do poštanskih i bankarskih usluga, čak vođenja virtuelne ljubavi - odavno je uzelo maha. Internet će izmeniti svet.

IZRAČUNATO je da jedan poslovni čovek u Americi u proseku prima 170 različitih poruka dnevno. Taj pritisak, međutim, postaje sve veći, pa se postavlja pitanje granica izdržljivosti perceptivnog aparata ljudskog bića.
Vizionari najavljuju digitalnu monetu na komercijalnom elektronskom tržištu posredstvom Interneta, globalnu radio-telefoniju, masovne veze na celoj planeti, uz mogućnost da se sagovornici vide na ekranu, ma gde živeli. Koliko je sve to dobro za zdravlje, razum i dušu homosapiensa - niko ne može pouzdano da prognozira.
- Poboljšanje tehnike veza između naroda može da izazove i progres i regres u kulturi; ovo drugo smatram najvećom mogućom nesrećom u dvadeset prvom veku - izražava svoju bojazan akademik Belakonj. - Mnogo veća od svake ekološke katastrofe bila bi katastrofa varvarstva, mogućnost da u svetu odjednom prevlada varvarstvo, mračnjaštvo, koje može da odvede do ratova, do toga da najmoćnija sredstva komunikacija budu pretvorena u sredstva za širenje mržnje, destrukcije, varvarske stihije, umesto za širenje humanosti i kulture.
Da li će moćna tehnika da se otrgne iz ruku čoveka i da ga nadvlada, da postane samoj sebi jedini cilj? Hoće li ljudski um imati dovoljno spretnosti da kontroliše tehnologiju, da je usmeri ka stvaranju boljih, srećnijih okolnosti?
Jedna od opasnosti na tom putu svakako je težnja savremenih moćnika da dominiraju svetom i da svim sredstvima suzbiju svako suprotstavljanje, čak i ono na misaonom planu. Britanski književni klasik Oldos Haksli je svojevremeno zapisao: “Osećam veoma snažno opasnost da ćemo biti iznenađeni sopstvenim napretkom. To se dešava uvek iznova u istoriji s razvitkom tehnologije, da se u promenjenim društvenim uslovima ljudi iznenada nađu u situaciji koju nisu predvideli, kako čine svakakve stvari koje doista nisu želeli.”
Ono što unosi izvesnu uznemirenost jesu skrivena traganja za nevidljivim mehanizmima upravljanja ljudskom svešću i postupcima.

(Nastaviće se)