Sinu sva prava

Piše: Karmen bin Laden
ŽELJA da rodim dečaka postala je gotovo moja opsesija koje me je naročito zaokupljala poslednjih nedelja trudnoće. Za saudijsku ženu je izuzetno važno da na svet donese muškog naslednika. To nije samo pitanje ličnog prestiža u društvu, da bi ti uz ime išao i pridev, čija si to majka, već je mnogo složenijeg značaja - pitanje opstanka.
Tako, na primer, u slučaju muževe smrti, ako žena ima samo žensku decu, ona postaje potpuno zavisna od najbližeg muževog srodnika, čak i kada su deca odrasla. On postaje njihov zakonski staratelj, i pita se za sve, a bez njegovog odobrenja ne mogu da se reše ni najosnovnije stvari kao što su putovanja, obrazovanje dece ili izbor novog muža. Isto tako, kada se radi o nasledstvu "ženske porodice", su u startu diskriminisane. Kada muž umre, ako nema muškog naslednika, pedeset odsto njegovog nasledstva pripada njegovim roditeljima i braći. Supruga i deca imaju pravo samo na drugu polovinu.
Sasvim je drugačije kada žena ima sinove. U tom slučaju, ceo imetak ostaje njoj i njenoj deci. A kada najstariji sin odraste, on, prema saudijskim zakonima, postaje automatski staratelj svoje majke i sestara.
Ako bog da, rodiću sina.
Beba je bila devojčica, prelepa mala devojčica. Savršeno lepa. Odmah sam je zavolela. Nazvali smo je Nadžija, ime koje sam oduvek volela. Imalo je isto značenje kao i Jeslamovo - zaštićena.
POSMATRAJUĆI moju prelepu decu, često sam se pitala: šta bi se dogodilo da je Jeslam nekim čudom bio Evropljanin, da li bi i tada bio ogroman problem imati dve devojčice?
Polako, kako smo počeli sve više da izlazimo, mogao se osetiti početak društvenog napretka. Savremeniji Saudijci počeli su opuštenije da se odnose prema tradiciji. U početku nekoliko, a onda je sve više žena počelo da skida mračan crni veo sa lica. U tržnim centrima, retko na ulicama, mogle su se sresti žene otkrivenih lica, mada su i dalje preko kose i tela nosile abaju. Moja svekrva otišla je i dalje: svoje lice otkrila je šoferu. Čak je počela i direktno da mu se obraća.
Sebi sam obećala da ću makar u svom domu biti svoja. Život napolju bio je daleko od normalnog, te sam odlučila da makar svoje domaćinstvo vodim kako hoću. To će bit moje utočište i moj raj.
Ja sam bila jedina žena u porodici u čiju su kuću dolazili muškarci.
TO su bili ljudi koji su gradili jednu novu, savremenu Saudijsku Arabiju. Razgovori s njima, kao i slušanje o njihovim planovima i idejama, postali su smisao mog života.
Jeslam je brzo dogurao do šefa finansija. Većina njegove mlađe braće počela je redovnije da posećuje našu kuću u večernjim satima: da popije čaj na našoj terasi, večera, razgovara. Ostajala sam za stolom da zajedno večeramo, slušala, jer mi Jeslam nikada nije prigovorio ili rekao da je poželjno da se povučem. Prihvatili su moje tiho prisustvo. Pretpostavljam da nisu shvatili da razumem arapski. Najradikalniji vernici - Osama i drugi - retko su nas u to vreme posećivali, verovatno zato što nisam pokrivala lice. A i kada bi došli, ja sam se obavezno povlačila u svoju sobu.
(Nastaviće se)