Između dva sveta

GLAVNA funk­ci­ja ša­ma­na je ve­za iz­me­đu sve­ta du­ho­va i lju­di, tj. svo­jih sa­ple­me­ni­ka. Kon­tak­ti­ra­ju sa du­ho­vi­ma pri­ro­de i umr­lih ša­ma­na uz či­ju po­moć ne sa­mo da le­če obo­le­le, već ih šti­te i od ra­znih pri­rod­nih ne­po­go­da, opa­snih du­ho­va predaka, ra­znih ma­gij­skih ma­ni­pu­la­ci­ja, kao i štet­nih delova­nja ne­pri­ja­telj­a iz dru­gih za­jed­ni­ca. Deo nji­ho­ve mo­ći ogle­da se u spo­sob­no­sti da uz po­moć svo­jih du­ho­va - po­ma­ga­ča vi­de i ču­ju na da­lji­nu, po­gle­dom pro­di­ru u unu­tra­šnjost ljudskog te­la po­put rend­gen apa­ra­ta da bi ot­kri­li o ka­kvoj bo­le­sti je reč.
Spo­sob­ni su, navodno, da po­se­ću­ju raz­ne de­lo­ve ko­smo­sa. Ali i pod­zem­ni svet. Ša­ma­ni su, ukrat­ko, spo­sob­ni da ura­de mno­go to­ga što dru­gi ni­su u sta­nju. Du­ho­vi sa ko­ji­ma ša­ma­ni, ko­ji se na je­zi­ku Janomama zo­vu „ša­po­ri“, kon­tak­ti­ra­ju i ko­ji im po­ma­žu, na­zi­va­ju se „he­ku­ra“. To su, po nji­ho­vom po­i­ma­nju, sit­na bi­ća ko­ja ži­ve u šu­ma­ma, na pla­ni­na­ma, ste­na­ma, re­ka­ma i dru­gim me­sti­ma u pri­ro­di. Ra­znog su ob­li­ka, od čo­ve­ko­li­kog do iz­gle­da ra­znih ži­vo­ti­nja - ja­gu­a­ra, zmi­je, maj­mu­na, pti­ca. Iz­u­zet­na spo­sob­nost ša­po­ri­ja ogle­da se u to­me što mo­že da kon­tro­li­še ove du­ho­ve ko­ji se po­sle ini­ci­ja­ci­je na­sta­nju­ju u nji­ho­vim gru­di­ma i ko­je ša­man po­zi­va da mu po­ma­žu u že­lje­nim ak­tiv­no­sti­ma. Pro­ces ini­ci­ja­ci­je spro­vo­di se pu­tem
od­go­varaju­ćeg du­go­traj­nog i vr­lo na­por­nog po­stup­ka, pod
ne­pre­sta­nim ru­ko­vo­đe­njem i nad­zo­rom is­ku­snog ša­ma­na.

OSNOVNI cilj, pri ­tom, je da se do­zo­vu du­ho­vi ko­ji će se, po­sle is­ku­stva smr­ti i vas­kr­snu­ća kan­di­da­ta, za­u­vek na­sta­ni­ti u nje­go­vim gru­di­ma, po­sta­ti mu bli­ski i slu­ži­ti kad ih
po­zo­ve. To­kom ini­ci­ja­ci­je, a i ka­sni­je u to­ku ša­ma­ni­stič­kih ak­tiv­no­sti, ša­po­ri us­po­sta­vlja kon­takt sa du­ho­vi­ma po­mo­ću psi­ho­trop­skog pra­ha ko­ji Ja­no­ma­mi na­zi­va­ju „jo­po“ ili „epe­na“, do­bi­ja se od jed­ne vr­ste dr­ve­ta ko­je ra­ste u džun­gli. Taj sit­ni prah cr­ve­ne bo­je, do­bi­jen po­seb­nim po­stup­kom, udu­va­va se u no­zdr­ve po­mo­ću šu­plje tr­šča­ne ce­vi du­ži­ne oko po­la
me­tra. Dvo­ji­ca ko­ri­sni­ka čuč­nu je­dan pre­ma dru­gom i
na­iz­me­nič­no udu­va­va­ju u nos ovo sred­stvo pod či­jim dej­stvom po­sle kra­ćeg vre­me­na čo­vek se­be do­vo­di u sta­nje iz­me­nje­ne
sve­sti.
Ša­ma­ni u Pla­ta­na­lu, a i oni u dru­gim se­li­ma, ko­ri­ste
uglav­nom „epe­ne“, ma­da ima i dru­gih ha­lu­ci­no­ge­nih sred­sta­va. Po­što su u svom po­slu vr­lo is­ku­sni, ne­kim pre­ka­lje­nim
ša­ma­ni­ma do­volj­na je i ma­nja ko­li­či­na pra­ha da ušmrk­nu sa
vr­ho­va pr­sti­ju da bi do­šli u do­dir sa svo­jim du­ho­vi­ma. Posle ula­ska u trans, kroz pe­smu i igru, ša­po­ri is­pred svog de­la ša­po­na po­ska­ku­ju i uz­vi­ku­ju od­re­đe­ne po­pev­ke ko­ji­ma
kon­tro­li­šu i usme­ra­vaju du­ho­ve bi­lo na le­če­nje obo­le­log, ili na ne­pri­ja­te­lje da ih na­pad­nu i na­ne­su ne­ko zlo, po­go­to­vo
de­ci ko­ja su u tom po­gle­du ra­nji­vi­ja od od­ra­slih.
Kad je u pi­ta­nju le­če­nje obo­le­log, ša­man kli­če i ­pe­va is­pred ku­će pa­ci­jen­ta, tr­lja ga i na spe­ci­ja­lan na­čin ma­si­ra, vu­ku­ći iz nje­ga ulje­za ko­ji je iza­zvao bo­lest. Isi­sa­va­njem usti­ma,
iz­vla­či iz te­la bo­le­sne oso­be du­ha i ba­ca ga ta­mo oda­kle je i do­šao. Ta­ko su se Ja­no­ma­mi, bez upo­tre­be da­na­šnjih le­ko­va i me­di­ci­ne, le­či­li sto­le­ći­ma, a da je is­ce­lje­nje bi­lo uspe­šno i ima­lo efek­ta, sve­do­či či­nje­ni­ca da se odr­ža­lo u prak­si u ta­ko du­gom vre­me­nu, sve do da­nas.
Svo­ja zna­nja ste­če­na od He­ku­ra, ša­ma­ni po­vre­me­no pre­no­se i na osta­le čla­no­ve za­jed­ni­ce, pu­tem po­seb­nih za­jed­nič­kih se­an­si. U nji­ma, po­red svih se­o­skih ša­ma­na, ak­tiv­no uče­stvu­je i ve­ća ili ma­nja gru­pa dru­gih me­šta­na. Ob­re­di se iz­vo­de na­sred
ša­po­na, u pri­su­stvu ve­ćeg bro­ja se­lja­na me­đu ko­ji­ma je ve­ći­na pret­hod­no uze­la ha­lu­ci­no­ge­na sred­stva, ko­ja sem ša­ma­na sko­ro sva­ko­dnev­no upo­tre­blja­va­ju i mno­gi od­ra­sli mu­ški sta­nov­ni­ci u se­lu.

(Nastaviće se)