Smrt u režiji CIA

Piše: Borislav Lalić
NA kraju svi oni progovore - i diktatori i dželati, i oni koji su se zakleli da će do groba čuvati tajnu, i oni koji su u životu umirali od straha da se ne sazna ono šta su činili. Svi se, oni, na kraju krajeva, na ovaj ili onaj način vraćaju na "mesto zločina" da istresu iz sebe ono šta ne bi hteli da odnesu u grob.

Progovorio je tako i čovek koji je u ispitivanju, likvidaciji i sakaćenju leša Ernesta Če Gevare imao, možda, najvažniju ulogu, mada je njegov vojni čin bio skroman, ali je zato institucija za koju je radio i po čijem je nalogu stigao u Boliviju, bila moćna.

Reč je o Feliksu Rodrigesu, agentu veteranu američke obaveštajne agencije CIA, čija uloga u likvidaciji Če Gevare i njegovog "revolucionarnog žarišta" u prašumi Bolivije, jasno govori o tome koliko je Vašington bio umešan u tu operaciju čiji je imperativan cilj bio da se po svaku cenu spreči rađanje "nove Kube" u Latinskoj Americi.

Onda se Feliks Rodriges zvao Feliks Ramos, imao je bolivijski pasoš i čin kapetana u redovima bolivijske armije. Kako je sam nedavno ispričao, urađeno je to zato da se slučajno ne bi desilo da se obelodani da je Vašington direktno umešan u tu akciju, a bio je umešan do guše.


SAVETNICI I AGENTI

Rodriges je po rođenju Kubanac. Pobegao je sa Kube odmah posle pobede Kastrove revolucije, jer je pripadao bogatim slojevima kubanskog društva, koji su se našli na udaru. Kao dečak se školovao u Americi, pa je relativno brzo po dolasku na Floridu ušao u redove CIA.

U proleće 1967. godine, kada se već bila pročula vest da se u Boliviji pojavila gerila i da bi Fidel Kastro mogao da stoji iza toga, Rodrigesa su na hitan razgovor pozvali ljudi iz CIA.

"Da li si spreman da kreneš u jednu specijalnu operaciju u Latinsku Ameriku?"

"Jesam", odgovorio je Rodriges.

"Koliko ti treba vremena da se pripremiš za taj put?"

"Krećem odmah. Evo vam broj telefona da javite mojoj ženi da sam otišao..."

Tako je krenuo njegov lov na Čea.

"Posle te odluke", priča Rodriges, "odveli su nas u Vašington da nam daju detaljne instrukcije. Čitali smo tajne izveštaje o saslušanju Rezisa Debrea, o stanju u bolivijskoj vojsci, o tome da je sve izvesnije da gerilu predvodi Če Gevara. Onda se u Boliviji već nalazio major Peti Selton iz `Južne komande` u Panami sa grupom vojnih američkih savetnika. Stanje u bolivijskoj armiji je bilo loše. Imali smo informacije da bolivijski vojnici, u "kontaktu" sa gerilom, čim zapuca, bacaju puške".

Kad je Rodriges stigao u Boliviju, dočekale su ga njegove kolege iz CIA, američki vojni savetnici i ljudi iz bolivijske vojne obaveštajne službe. U međuvremenu je formirana specijalna jedinica od oko 600 ljudi, koju su obučavali američki stručnjaci za borbu protiv gerile.

SLIKA ZA USPOMENU

KAKVA je u celoj toj operaciji bila uloga CIA, možda najrečitije govori uloga i delovanje agenta Rodrigesa u danu kada je Če pogubljen.

"Stigao sam u La Igeru, priča on, kada su ranjenog Čea već doneli. Ušao sam u školsku učionicu da ga vidim. Sedeo je na zemljanom patosu, prislonjen uza zid, sa vezanim rukama i nogama. Pored njega na zemlji su ležala dva leša njegovih drugova gerilaca. Delovao je umorno i smireno..."

Tog jutra, 9. oktobra, posle duge noći saslušavanja, u kojem su se smenjivali pukovnici Senteno Anaja i Andres Selić, kapetan Gari Prado i agent Rodriges, čekala se odluka iz La Paza o tome šta da se radi sa zarobljenim Gevarom.

"Pukovnici Senteno i Selić", priseća se Rodriges, "otišli su iz škole uoči podneva, pa sam ja primio šifrovanu poruku o pogubljenju. Bila je suprotna od onog šta sam očekivao. Bilo je dogovoreno da ga živog pošaljemo u Panamu radi dalje `obrade`."

U međuvremenu, Rodriges je snimio Čeov ratni dnevnik i sve beleške i papire koji su pronađeni kod njega, uzeo je i on ponešto od njegovih ličih stvari za uspomenu, a onda se odlučio na potez koji nije bio nimalo prikladan za tu situaciju.

Ušao je u školu i zapitao Čea da li bi hteo da se slika sa njima. Za uspomenu. Če je začuđeno pogledao, poćutao je, a onda je umorno klimnuo glavom. Rodriges je naredio jednom vojniku da zarobljeniku odveže noge, od kojih je desna bila ranjena i još je krvarila. Uz njegovu pomoć, Če se jedva pridigao. Izašli su ispred vrata na svetlo dana. Agent je dao fotografski aparat vojniku sa straže i zauzeo je pozu, s desne strane, uz Čea.Kamera je škljocnula.


SELO POD OPSADOM


BILA je to poslednja fotografija u životu Če Gevare, koja će kasnije obići svet. Na njoj se vidi izmučeni lik zarobljenog gerilca, sa dugim pramenovima neuredne kose i vezanim rukama, a sa njegove desne strane zadovoljno lice Feliksa Rodrigesa.

U podne tog dana, pukovnik Senteno, koji se u međuvremenu vratio u La Igeru, prišao je Rodrigesu i rekao mu da se stvar sa Čeom mora završiti najkasnije do 14.00.

"Ušao sam kod Čea", priseća se Rodriges, "i rekao mu:

`Žao mi je, ali Bolivijci su odlučili da vas pogube...` Naglo je prebledeo i kazao je tihim glasom: "Možda je bolje tako. Nisam nikada smeo da vam padnem živ u ruke..."

Posao Čeovog dželata obavio je narednik bolivijske vojske Mario Teran.

U tim trenucima, vest o zarobljavanju i pogubljenju Če Gevare još nije krenula u svet. Novinari su držani na pristojnoj udaljenosti, u varoši Valje Grande, koja je od La Igere udaljena 60 kilometara. U zabito selo La Igera, koje je u tim trenucima bilo pod vojnom opsadom, ni ptica neopaženo nije mogla da uđe. Indiosi, koji su bili preplašeni i zbunjeni, držani su pod prismotrom u svojim kućama.

Tog jutra na sto američkog predsednika Džonsona njegov savetnik Rostou doneo je depešu koja je stigla iz CIA u kojoj se kaže da se "sa 99 procenata sigurnosti može saopštiti da je Če Gevara juče po podne zarobljen, ali da se još čeka dalja identifikacija".

Režim iz La Paza i Bela kuća su se dogovorili da se mrtav Če prebaci tog popodneva u Valje Grande i da ga tamo pokažu novinarima i meštanima kako bi sve uverili da je zastrašujući gerilac, koji je pretio da će svojom gerilom zapaliti Latinsku Ameriku, mrtav, i da više ne može da vojuje.

I toj operaciji prikazivanja, doterivanja i sahranjivanja leša Če Gevare, agenti CIA, a posebno Feliks Rodriges i njegov kolega Gustavo Viljoldo, imali su glavnu reč.

NAGRADA ZA INDIOSE

RENE Barientos, predsednik Bolivije, bio je u euforiji kada su mu javili da je Če pao. A posle kada se cela priča završila, Barientos se zaputio u selo La Igera da ispuni obećanje svoje vlade da će nagraditi sa 50.000 pezosa svakog onog ko pomogne da se Če uhvati "živ ili mrtav".

Odluka je pala da se ta nagrada preda Indiosima iz sela La Igera. Pošto je na njihovom terenu, a i njihovom zaslugom, ako ne svih, a ono bar dvojice seljana, lociran i zarobljen slavni gerilac.

Kad je predsednik završio govor, pozvao je da neko od Indiosa priđe i uzme nagradu. U ruci je držao koverat sa 50.000 pezosa.

Seljaci su delegirali lokalnog paroha iz Pukare Rodžera Salera da umesto njih uzme novac.

Saler je uzeo novac i sklonio se u stranu da bi predsednik mogao da se ispozdravlja sa meštanima.

Desetak minuta kasnije, Saler se opet popeo na binu i obratio se Barientosu:

"Gospodine predsedniče, nemojte se na mene naljutiti, ali ja moram da vam kažem pred ovim ljudima koji u mene imaju poverenje, da u koverti koju ste mi dali ima samo 39.000 pezosa..."


ZELENA SVESKA

MEĐU papirima koje su agenti CIA zaplenili od zarobljenog Če Gevare, nalazila se i jedna zelena sveska u kojoj su njegovom rukom bili ispisani stihovi. U prvi mah se pomislilo da su to Čeove pesme, ali će se kasnije pokazati da je to zapravo pesnička "antalogija" koju je sam sastavio.

U svesci se nalazi 69 poema. Samo ispod jedne Če je potpisao autora, španskog pesnika Leonea Felipea. Ostale su bile bez potpisa, ali će stručnjaci kasnije sve njih identifikovati. Taj posao je uradio španski pisac Pako Ignasio Taibo, koji je ove godine i objavio kao posebnu knjigu Čeovu "Zelenu svesku", očigledno, njemu omiljenih pesnika, među kojima su Pablo Neruda, Leon Felipe, Nikolas Giljen.
(Nastaviće se)