Čerčilov štit

IAKO je sveti Georgije vaskrsnuo umrlog i podigao ga iz kovčega, to nije bilo dovoljno za cara Dioklecijana da prestane sa zlim delima. I umesto da ga oslobodi, kako je obećao, zloglasni vladar je mučenika zadržao u tamnici.
Ali, čuda su se i dalje dešavala. Utamničenog Georgija posećivali su mnogi ljudi tražeći od njega pomoć. Saznavši kako se zauzima za hrišćansku veru i njome pobeđuje svaku surovost, car je pribegao raznim taktikama ne bi li mladog Georgija privoleo na idoložrtvovanje. U nadi da će mu se ovaj ipak pokoriti, car reče: "Oprosti mi kao ocu, milo dete, i, pristupivši, žrtvuj bogovima!"
Mučenik odgovori: "Ako je to tvoje mišljenje, care, vreme je da se pristupi bogovima."
Car Dioklecijan, kako kazuju stari grčki izvori, svima oglasi da će Georgije pristupiti Apolonu i prineti žrtvu. Sveti, međutim, u Apolonu nije prepoznao Boga kome ljudi treba da se klanjaju, čak ga je i porugama izložio. Pridružila mu se i carica Aleksandra, koja kroz smeh poče zbijati šale na račun idola, pa i Apolona.
Svetog Georgija i caricu Aleksandru car je proterao daleko izvan grada, na pogubljenje, ali je ona već na putu ispustila dušu.
Hristov mučenik Georgije, na samom mestu pogubljenja, zamoli dželate da se malo odmori od dugog puta. Svesrdno se ispovedao Bogu i molio "da primi dušu njgovu", a onda podiže glavu "te u isti mah primi mač od mrzitelja istine, a venac od onoga (Boga) koji podvižnike blagoćašća uvenčava..."
Sveti Georgije tako je okončao 6. maja 303. godine i zauvek zadobio venac podvižnika i viteza Boga živoga.
SeĆanje na svetog Đorđa bilo je živo i u industrijskom 19. veku. Veliki škotski pisac i istoričar Valter Skot u svom romanu "Ajvanho" pominje svetog Georgija kao sveca - zaštitnika engleskih ritera, riterske časti i dostojanstva. Godine 1894. u Engleskoj je osnovano Kraljevsko društvo "Sveti Georgije", a pet godina kasnije u Jerusalimu je podignuta anglikanska katedrala svetog Georgija koja je danas sedište biskupa jerusalimskog.
Zanimljivo je da su britanski civilni brodovi, učestvujući u evakuaciji engleskih vojnika iz Dankerka, spaseni zahvaljujući krstu svetog Georgija. I lični ratni avion Vinstona Čerčila u Drugom svetskom ratu zvao se, ne slučajno, "Askalon" - po nazivu koplja kojim je sveti Đorđe ubio aždaju.


IKONOGRAFIJA
IKONA svetog Đorđa je među najzastupljenijim u pravoslavnom živopisu. Predstavlja se kao veoma mlad i naočit, bez brade sa bujnom kratkom kosom. Na njemu je ili skupoceno ruho mučenika ili, pak, vojnički oklop. Na možda najstarijoj sačuvanoj ikoni iz 6. veka, koja potiče sa Sinaja, prikazan je u svečanom ruhu. U kasnijoj vizantijskoj ikonografiji, sveti Georgije se najčešće prikazuje kao ratnik, sa kopljem u desnoj, a štitom u levoj ruci, po uzoru na egipatske svete ratnike. Ipak, najrasprostranjenija je ikona svetog Georgija kao konjanika koji ubija aždaju, što simbolizuje pobedu nad zlom.
(KRAJ)