Evin greh i kazna

BIBLIJSKO svedočenje iz Prve knjige Mojsijeve o stvaranju Adama i Eve jedna je od najstarijih pripovesti staroga sveta koja je uglavnom izgradila odnose između muškarca i žene, odnose u porodičnom i javnom životu između polova. Biblijska tema stvaranja sveta i čoveka, kao što je poznato, postala je, zbog svog značaja, trajno nadahnuće umetnika i stvaralaca mnogih epoha kroz istoriju: slikara, pesnika, književnika, kompozitora, u novije vreme filmskih stvaralaca itd.
Budući da je Tvorac izneo pripovest o nastanku sveta i čoveka preko vođe jevrejskog naroda, proroka Mojsija, i da se to Božansko otkrivenje vekovima čuvalo i sačuvalo kod Jevreja, ono je poslužilo i kao podloga za regulisanje odnosa između muškarca i žene. Duh ove pripovesti, koji je stvorio predstavu o ženi i muškarcu, provejava kroz svih pet knjiga Mojsijevih, kroz sve starozavetne knjige, i uopšte, kroz život i običaje jevrejskog naroda. Pripovest o stvaranju čoveka stvorila je matricu patrijarhalne kulture sa jasno uspostavljenom hijerarhijom između polova.

Dve verzije

Celokupno jevrejsko nasleđe stvorila je odabrana muška elita istaknutih duhovnih autoriteta i vođa, sa uočljivom težnjom da se značaj i uloga žene kroz celi Stari zavet potisne u drugi plan, a muškarac stavi u centar svih zbivanja. Pošto je hrišćanstvo prihvatilo u velikoj meri jevrejsko religiozno i kulturno nasleđe, samim tim, hrišćanski odnos prema ženi formiran je pod snažnim kulturnim i verskim uticajem jevrejskog naroda. U središtu ove priče nalazi se Evina “krivica” za neposlušnost i prvi greh, koji je za posledicu imao Božju kaznu i proterivanje prvih ljudi iz raja.
U starozavetnim i novozavetnim spisima nalazimo dva izveštaja o stvaranju muškarca i žene. Jedan bi se mogao nazvati ravnopravnim ili egalitarnim, a drugi hijerarhijskim. U Prvoj knjizi Mojsijevoj, u delu gde se opisuje stvaranje sveta, govori se i o stvaranju čoveka, muškarca i žene, kao neimenovanih ljudskih bića, koji podjednako primaju blagoslov od Boga da budu gospodari svega što je Bog stvorio na zemlji:
“I stvori Bog čoveka po liku svome, prema liku Božjem stvori ga, muško i žensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog:
“Rađajte se i množite se, i napunite zemlju i vladajte njome. I budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja što gmiže po zemlji” (1. Moj. 1, 27-28).
Po ovom Mojsijevom opisu, muškarac i žena stvoreni su zajedno, kao dva potpuno jednaka i ravnopravna ljudska bića, i ova pripovest je egalitarnog karaktera u pogledu odnosa među polovima.
Međutim, nešto kasnije, već u drugoj glavi Knjige Postanja, prorok Mojsije vraća se ovoj temi i daje novi, podrobniji opis stvaranja žene, sadržajno i suštinski različit od prvog: “I reče Gospod Bog: Nije dobro da je čovek sam. Da mu načinim druga prema njemu... I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa, pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom. I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je Adamu. A Adam reče: Gle, eto kost od mojih kosti, i telo od moga tela. Neka joj bude ime čovečica (žena), jer je uzeta od čoveka” (1. Moj. 2. 18-23).

Svi jedno

Kad se ovom izveštaju doda opis prvoga greha, već u narednoj, trećoj glavi Knjige Postanja, gde žena podleže iskušenju i, po nagovoru zmije, jede zabranjeni plod, zatim nagovara Adama da i on pogreši, biva jasno na čemu se temelji diskriminacija žene kroz celi Stari zavet.
Novi zavet, koji je nadogradnja i ispunjenje Staroga zaveta, ne ostaje imun na već formirani odnos prema ženi. Slično Mojsiju, kod apostola Pavla nalazimo dve pripovesti o stvaranju muškarca i žene - egalitarnu i hijerarhijsku. Egalitarni koncept stvaranja zasniva se na veri u spasenje svih ljudi u Isusu Hristu: “Jer pošto je kroz čoveka smrt, kroz čoveka je i vaskrsenje mrtvih. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti” (1. Kor. 15, 21-22).
Govoreći o značaju svete tajne Krštenja, kojom već za hrišćane počinje večnost, Sveti apostol Pavle naglašava da se krštenjem u Hristu brišu sve rasne, socijalne i polne razlike: “Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste. Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog, jer ste vi svi jedan (čovek) u Hristu Isusu” (Gal. 3. 27-29).
Nema sumnje da su ovakvi stavovi o odnosima među polovima kod Svetog apostola Pavla proistekli iz pravilnog shvatanja Hristovog jevanđelskog učenja o čoveku, i oni se mogu smatrati izvorno hrišćanskim. Nažalost, ni apostol Pavle, budući Jevrejin, vaspitan u jevrejskoj tradiciji i nasleđu, nije mogao ostati imun na starozavetno shvatanje Jevreja o ženi, pa na drugim mestima iznosi svoj stav, dijametralno suprotan onome iz Poslanica Korinćanima i Galatima.
Tipičnu androcentričnu interpretaciju starozavetnih jevrejskih spisa apostol Pavle izražava na drugom mestu, u Poslanici Korinćanima: “Ali hoću da znate da je svakome mužu glava Hristos, a muž je glava ženi, a Bog je glava Hristu” (1. Kor. 11, 3). Ovakvi stavovi o ženi kao uzročniku prvoga greha, izvoru zla, nižem i nesavršenijem biću od muškarca, zahvaljujući velikom autoritetu apostola Pavla, dospeli su i u hrišćanstvo.

ŠTA JE DOSTOJEVSKI REKAO O ”ŽENSKOM PITANJU”
HRIŠĆANSKA CRKVA NE DELI

O POGREŠNOSTI tragične podele među polovima na muško i žensko, Dostojevski kaže: “Sva greška u ‘ženskom pitanju’ jeste to: što se nedeljivo deli, što se čovek i žena pojedinačno posmatraju, dok su oni u stvari jedan jedinstveni zatvoreni organizam (‘I On ih stvori... muško i žensko stvori ih’). Čovek je čak i sa decom, sa naslednicima i precima, sa celim čovečanstvom - jedinstveni nedeljivi organizam. Međutim, zakoni uvek dele i razlučuju, ako samo mogu, na delove prapočetne. Nasuprot tome, Crkva ne deli.
U prirodi je sve udešeno pravilno, sve uobličeno po uzoru svetaca i pravednika. Ženi je za početak data lepota, da priveže čoveka, jer je u početku slaba moralna veza. Docnije lepota nije više potrebna: žena se voli jer čovek sa njom duhovno sraste (organska veza)”.

NARUDŽBENICA
KNJIGA ”Žena ikona crkve i blago sveta” može se naručiti na telefone: 015-349-309 i 014-225-511. Cena 990 dinara.