Cure vole oficire

 POSLE 33 godine, na istoj sceni "Ateljea 212", sa istom Mihizovom dramaturgijom, a 65 godina otkad je prvi put objavljen roman "Ranjeni orao", nova publika je videla novu postavku predstave. Vrlo modernu, preterano modernu, u kojoj glavni junak lebdi sa skafanderom na glavi, držeći u ustima cev sa kiseonikom, a glumica koja tumači ulogu Anđelke se beči i ači, kako se nekad govorilo kad se neko izmotava.
Jelisaveta Sablić je nekada rekla "da postoji razlika u načinu izražavanja, u rečima koje se upotrebljavaju", treba dodati i da je neminovnost svakog živog jezika da se menja i da vremenom u nečemu zvuči zastarelo. U ovoj predstavi, uz sve majstorije izmotavanja, posebno su naglašene takve reči i rečenice, o nevinosti i ljubavi i braku. Publika se smejala. Smejala se publika i pre trideset godina novoj verziji, može se reći da se cerekala, i "Ranjeni orao" je ponovo ranjen, a na svom belom oblaku Mihiz je mogao da se smeška.
Verovatno zbog onog mnogo ponavljanog u smislu lošeg i glupog, onog "piše kao Mir Jam", pre više od desetak godina, još jedan pokušaj prikazivanja njenog drugog romana "Samac u braku", ovog puta kao televizijska drama, u izvođenju je shvaćen kao budalaština te smešne Mir Jam. Prikazana je kao "Brod plovi za Šangaj", kako se zvao popularni šlager iz tadašnjeg vremena, koji nema nikakve veze sa pomenutim romanom. Bila je to vrlo lepa plesna muzika, američki svetski hit, pesma se zvala "Crvena jedra u sumraku", a naš prevodilac je izmislio Šangaj i detinjast tekst. Drama je bila dramatično dramatična, neophodan je dvostruki pleonazam, pa ni on nije dovoljan da se opiše ono što se videlo i čulo.
Sjajni glumci Vesna Trivalić i Svetolik Goncić glumili su onako kako im je rečeno, a poštovanim gledaocima nije bilo jasno šta je događa, zašto mlada žena ne voli muža, zašto se pojavljuje ružni muškarac u ulozi veštičave služavke, koja u romanu ne postoji, zašto... Više nije važno, bolje je zaboraviti, nego se sećati takvih eksperimenata.

Domaći triler

SA druge strane, neverovatno je da su romani Mir Jam početkom sedamdesetih godina prošlog veka postali i do sada ostali zlatni rudnik za njihove izdavače. Zanimljivo je da se jedna zagrebačka izdavačka kuća prva dosetila da ih objavi "u kompletu", ovo su nastavile i mnoge druge, uvek uspešno. Imala sam u kući neki rasparen "komplet", razneli su ga oni što zaborave da vrate pozajmljenu knjigu. Krajem 1991. godine na nekoj uličnoj knjižarskoj tezgi kupila sam novi, sa čvrstom rešenošću da nijednu od tih knjiga ne pozajmljuem i ostala sam dosledna ovoj odluci. Štampa je veoma dobra, hartija kvalitetna, lepe i čvrste korice sa zlatotiskom, iznaneđenje je izdavač - "Izdavačko preduzeće Mirjam" iz Beograda, a štamparija im je bila u Tuzli. Uz sav trud, nisam uspela da saznam da li još postoji izdavačka kuća koja se tako zove, i štampa samo knjige gospođe Mir Jam, ali ima mnogo drugih koje se ovim unosnim poslom bave.
Možda "Ranjeni orao" nije najbolji roman gospođe Mir Jam, ali je najpoznatiji i na izvestan način, drukčiji. Ovaj roman je poslednji koji je, kao i svi prethodni, objavljivan u nastavcima u "Nedeljnim ilustracijama", završen i štampan kao knjiga. Izlaženje sledećih romana prekinuo je rat.
Prvi nastavak "Ranjenog orla" pojavio se na Božić, 7. januara 1940. godine, završen je posle Božića 1941. Vrlo je "filmičan", kao svi njeni romani, pisala ih je kao da piše filmska scenarija, scene se smenjuju na filmski način, dijalozi su odgovarajući. Prema njenim romanima mogli bi da se snime mnogi filmovi. Jeste, glavna tema je ljubav i bili bi to ljubavni filmovi. Ali baš takvi nedostaju u svetskoj filmskoj produkciji, kad se neki pojavi, svuda je veoma gledan!
Njeni romani nisu isti, svaki je drugačiji, iako im je tema ista, trajna. "Greh njene mame" je pravi triler, sa otmicom, venčanjem sa nepoznatim koji posle venčanja nestaje, uz mnogo zapleta i raspleta tek na kraju se saznaje... ne, ne saznaje se ko je ubica, nego pravi identiteti zaljubljenih, koji će, srećni i veseli, bez tajni krenuti u svoj bračni život. "Nepobedivo srce" je ljubavna priča siromašnog lepotana i bogate, razmažene bogataške ćerke, događa se u raskošnoj vili njenih roditelja u nekom našem manjem gradu, ali i u Parizu, Milanu, slovenačkim sanatorijumima.
"Samac u braku" je priča o idealnom muškarcu i malo neozbiljnoj supruzi koja iz Beograda dolazi u mali grad, udaje se da bi zaboravila nevernog verenika, za kojim pati. Ali, u malom gradu se živi gospodski, ako su gospoda u pitanju. "Jedne noći na Jadranu" ima mnogo mondenstva, glamura, počinje u Veneciji, nastavlja se na Rabu, patnje stižu po povratku u Beograd, a srećni završetak je u luksuznoj vili i na jahti. Mir Jam je napisala i objavila deset romana, jedanaesti je "Mala supruga", završila ga je za vreme rata, sa raspletom koji je diktirao rat.

Junaci neba

"RANjENI orao", između ostalog, napisan je u slavu i hvalu pilota, obožavanih "junaka neba", novog roda vojske različitog od prethodnih vojski svih vremena, jer su se vinuli u nedostižna nebeska plavetnila.
Devojke su uzdisale za pilotima, a kako i ne bi! U Kraljevsku vazduhoplovnu akademiju budući studenti su birani po posebnim kriterijumima. Osim savršenog i čeličnog zdravlja, što se podrazumevalo, bilo je poželjno da budu visoki, dobro građeni, mišićavi, kao da ih biraju za paradnu kraljevu gardu. Obučeni u lepe uniforme, privlačni, hrabri, tajanstveni, doslovno u oblacima, brzo su postali devojački idoli. Ali, nedostižni siromašnijim devojkama zbog visoke kaucije koju su plaćale oficirske neveste.
Ovaj propis uveo je kralj Milan, po ugledu na prusku, austrijsku i rusku vojsku. Devojka koja se udaje za oficira, odnosno njena porodica, morali su da plate visoku kauciju. Zašto? Zbog toga da se oficiri ne bi ženili siromašnim, da mogu da se posvete svojim vojnim obavezama, a ne izdržavanju porodice, a naravno i zbog ugleda porodice čiji član postaje mladoženja. Propis je zaboravljen pri smeni dinastija, kralj Petar Prvi nije zahtevao da oficirske neveste budu bogate, ali ga je zvanično vratio ministar vojske kralja Aleksandra, i trajao je do početka rata.
Pilot Nenad, kao dečak, pojavljuje se na početku romana kao sused i poput starijeg brata lepe devojčice Anđelke. Bio je svedok kad je stigla strašna vest da je Anđelkin otac poginuo u ratu, Prvom svetskom. Ova scena ostaje kao puška na zidu u Čehovljevoj drami, znate ono "ako je u prvom činu na zidu okačena puška, to znači da će se u trećem činu iz nje pucati". Zaboravićemo Nenada, onako kako se zaboravlja Čehovljeva puška.
Anđelka je, elegantna, lepa, ekonomski nezavisna, završila je Pravni fakultet, zaljubljena je i dve godine je verena sa sudijom Tomom Đurovićem. Ona nije devojka koja veze, plete, kuva, sprema se da bude samo dobra domaćica. Udaće se za voljenog muškarca, osnovaće porodicu, biće dobra supruga i majka, a i dobra pravnica, i njihova porodica neće zavisiti od muževljevih prihoda. Kada je došlo vreme za venčanje, Anđelka i Toma su se venčali i otputovali na bračno putovanje na more.
(Nastaviće se)