Služio otadžbini

NAŽALOST, jedva će napuniti dve decenije (1866-1886) predanog rada u botaničkoj struci, a u nedeljnom broju „Srpskih novina“ od 22. januara 1889, u rubrici „Beogradske vesti“, na 66. strani, osvanuće redakcijska notica: „Dr. Sava Petrović, sanitetski pukovnik i lični lekar Nj. V. Kralja, preminuo je u petak u 9 1/2 sahata uveče, a danas u 2 časa po podne biće mu pogreb“.
„Prošle godine u leto uhvati ga groznica, od koje je tražio pomoći u raznim biljkama; a mes. avgusta pr. god. dođe onako grozničav u Niš, misleći da će u radu zaboraviti boljku. Poslednje ekskurzije preduzeo je u prvoj polovini meseca septembra, i tom prilikom video je poslednji put Suhu planinu, željno mesto svojih ispitivanja. Zatim ode u Beograd da nam se više ne vrati. Njega oplakuju svi sinovi ove zemlje, jer je svojim radom pokazao ’kako se otadžbini služi’, a svojim zaveštanjem „kako se otadžbina ljubi’. Daj Bože, da se i drugi ugledaju na njega!’ - besedio je nadahnuto na tužnu vest o Petrovićevoj smrti njegov kolega botaničar Đura Ilić, profesor prve Niške gimnazije, na dan ukopa, na spomen skupu u školi...
Dr Sava Petrović je sahranjen na beogradskom Novom groblju u aleji 8 nedaleko od ulaza. U procesiji su bila posebno zapažena dva venca - Botaničke bašte i Srpskog lekarskog društva, institucija koje je za života i te kako zadužio. Prvi venac je, kako kaže Jurišić, Botanička bašta splela „...od svežeg cveća, koje je on tako vatreno voleo i negovao“. O drugom vencu govori se u nekrologu Srpskog lekarskog društva čiji je dr Sava Petrović bio jedan od osnivača: „Dr Sava Petrović znamenit je i kao naučnik i kao lekar. Botanika mu bejaše draž života, i u njoj je stekao ime, koje se barabari s imenom njegovog učitelja (Pančića). On je u tom radu svagda imao svoju metu pred očima: da, kao lekar, širi svoju nauku u narodu“.
Tako je počeo i tako se završio petdesetogodišnji životni put nesuđenog šegrta, potonjeg lekara i botaničara dr Save Petrovića u kojem se posebno izdvaja desetleće 1875-1885, decenija neumornog rada, prakse, istraživanja, pisanja, sinteza i svođenja stečenih znanja i iskustava.
Dr Sava Petrović je za sobom ostavio dva zaveštanja. Jedno je bila njegova želja da deo materijalnog legata - stručnu biblioteku i lični herbar - budu dodeljeni Niškoj gimnaziji na čuvanje i upotrebu. Ostali deo imovine, kuću i gotovinu poklonio je svim srpskim botaničarima da im budu na raspolaganju pri istraživanju biljnog sveta Srbije.
Drugo zaveštanje dr Save Petrovića ima etički karakter. U pristupu „Dodatku flori okoline Niša“ eksplicitno izjavljuje da ni celokupnim njegovim radom i opusom nije završena sva „študija flore okoline Niša“ i dodaje: „Još mnogo i mnogo godina i mnogo više radnika treba, te da se okolina Niša, a i ostala Srbija dobro prouči“.
NaŽalost, sudbina nije bila u potpunosti naklonjena njegovim željama. Ratovi i pljačke okupatorske vojske, zatrli su i zameli tragove darovima. To nipošto ne umanjuje veličinu Petrovićevog gesta prema gradu Nišu. Zato niška javnost ostaje dužna da mu uzvrati zahvalnošću. Vreme je, barem, da se podigne bilo kakav spomenički beleg u gradu na Nišavi posvećen dr Savi Petroviću, nazove ulica po njemu, da se njegov portret nađe u holu niškog Univerziteta, napiše knjiga o njemu!
Što se tiče drugog amaneta - da se angažuje mnogo više istraživača na popisu bogate niške i ostale srpske flore - možemo, sa olakšanjem i gordošću da tvrdimo da bi tu dr Sava bio prezadovoljan učinkom. Ostvareno je toliko mnogo pojedinačnih i fitocenoloških, i florističkih otkrića, zapažanja i sinteza da je u aktuelnim krugovima niških botaničara sazrela zamisao da sakupljenu i publikovanu građu obrade i zaokruže u kapitalnu studiju pod nazivom „Flora jugoistočne Srbije“.
(Kraj)