Kruna prvom sinu!

 Nije prošlo ni nepunih 40 dana od formiranja prve vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a novu jugoslovensku zajednicu je potresao jedan krupan skandal koji je zloslutno nagovestio njenu budućnost. Radilo se, naime, o pokušaju donošenja takozvanog Privremenog ustava na čemu su insistirali neki uticajni političari. U vezi s ovim treba reći da je nova država u prvim mesecima svoga postojanja funkcionisala kao jedna improvizovana tvorevina, sa privremenom Narodnom skupštinom i Vladom, pa je shodno tome trebalo doneti i Privremeni ustav. Sve je to činjeno u nameri da se do saziva Ustavotvorne skupštine i donošenja novog ustava, privremenim državnim organima omogući da što bezbolnije obavljaju svoje dužnosti.
Pod donošenjem Privremenog ustava se ustvari podrazumevalo proširenje nadležnosti nešto izmenjenog ustava Kraljevine Srbije na celu teritoriju novouspostavljene države. Za ovakav ustavni provizorijum su se zalagali hrvatski političari u privremenoj skupštini, jer su smatrali da je srpski ustav mnogo demokratičniji od nekadašnjeg ustava Austrougarske monarhije pod kojima su živeli njihovi sunarodnici do 1918.

”Moja krv”

Da bi se realizovala ova ideja formirana je jedna vladina komisija kojoj je stavljen u zadatak da pregleda Ustav Srbije i “izdvoji iz njega članove koji po formi i sadržini ne bi mogli biti preneseni na celu državnu teritoriju”. Ova komisija je vrlo brzo obavila svoj posao, tako da je vlada na sednici od 30. januara 1919. godine mogla da usvoji Privremeni ustav Kraljevine S. H. S. On je objavljen u Službenim novinama 8. februara 1919. godine i tada je izbio skandal. Šta se ustvari desilo? Mehanički je, naime, iz ustava Srbije prepisan član 52 u kojem je pisalo sledeće: “Kralja Petra I (Karađorđevića) nasleđuje njegovo muško potomstvo iz zakonitog braka po redu prvorođenja”.
Zgranuti pravni stručnjaci i političari su se zapitali: Da li ostareli i bolesni kralj Petar I želi da pred kraj svoga života ukloni sa vlasti svoga mlađega sina - regenta Aleksandra i dovede na presto nove države svoga “prvorođenog” sina Đorđa, koji je, kao što je poznato, abdicirao 1909. godine. Javnost je znala da je do ove abdikacije došlo zbog toga, jer je Đorđe u jednom fizičkom obračunu sa svojim posilnim Stevanom Kolakovićem ovoga tako jako istukao da je on posle toga umro. Malobrojne Đorđeve pristalice, među kojima je bio i poznati naučnik - matematičar Mihailo Petrović (Mika Alas) potajno su se nadale povratku svoga prijatelja na kraljevski presto, s obzirom na to da su znali da je kralj Petar prilikom ove abdikacije rekao: “Đorđe je moja krv, a Aleksandar je krv Nikole Petrovića, crnogorskog kneza” (Aleksandrovog dede po majci).
U opštoj zbrci koja je nastala posle objavljivanja Privremenog ustava, poznati pravnik dr Dušan Subotić obratio se ministru pravde u prvoj jugoslovenskoj vladi Marku Trifkoviću i skrenuo mu pažnju na taj “strahoviti član 52 Privremenog ustava koji menja utvrđeni red nasleđa dinastije, jer je današnji kralj (Aleksandar) već ranije bio proglašen za naslednika prestola kao drugi po redu rođenja i već vrši kao naslednik prestola kraljevsku vlast, a po ovom privremenom Ustavu princ Đorđe treba da bude naslednik prestola u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca”.
Ministar Trifković je hitno zatražio sastanak kod predsednika vlade Stojana Protića da bi se “nešto učinilo u cilju otklanjanja i mogućih posledica”. Posle razmatranja celog slučaja ustanovilo se da je do unošenja člana 52 u Privremeni ustav došlo ne željom kralja Petra nego greškom nekoga činovnika iz Ministarstva pravde. Sada je trebalo nešto hitno preduzeti da bi se umirila uznemirena javnost. Rešeno je da se izda zvanično vladino saopštenje u kojem je rečeno da je u Službenim novinama objavljen samo nacrt Privremenog ustava i da će u konačnoj verziji ovoga dokumenta biti izostavljen pomenuti član.

Sporni član

Objavljivanjem Privremenog ustava sa famoznim članom 52 bio je suviše ozbiljan slučaj da bi se mogao skinuti sa dnevnog reda samo objavljivanjem vladinog saopštenja. Bilo je sasvim opravdano potražiti i personalizovati krivca, jer se tako nešto verovatno nije desilo ni u jednoj državi u svetu. Već pomenuti dr Dušan Subotić, koji je u javnosti uživao ugled jednog od najboljih pravnih stručnjaka u Srbiji optužio je ministra Marka Trifkovića, koji je jedno vreme bio i predsednik srpske vlade da je najveći krivac za tako veliko kompromitovanje nove jugoslovenske države. On je, osim toga, iskoristio taj slučaj da iznese svoju analizu rada ne samo prve jugoslovenske vlade nego i potonjih vlada i da utvrdi greške koje su činjene.
“Ja ostajem pri tome da su gospoda ministri koji su objavili Privremeni ustav pokazali toliko državničke nesposobnosti i nepažnje da im se državna uprava ne sme poveriti ni za manje važne stvari”, ovako je reagovao dr Subotić u jednom članku objavljenom u “Politici”.
Nažalost, ne samo državna uprava, nego je i cela državna zajednica padala iz greške u grešku, tako da ni najveći optimisti među političkim analitičarima - Kraljevini Jugoslaviji nisu proricali “svetlu budućnost”.
(Nastaviće se)