Šanac na udaru

O držanju Rusa zna se sve! Ono što je posebno zanimljivo - njihovo napredovanje bilo je zaustavljeno baš u momentu kada su se srpski ustanici oko Niša spremali na odsudnu bitku. Ruski glavni plan je, pored ostalog, bio da zauzmu gradove na levoj obali Dunava. Ali u tome nisu imali mnogo vojnog uspeha i sreće, a i knez Prozorovski je vodio rat ”mlitavo i uzdržavao se od akcije”. Zato knez Prozorovski šalje depešu Sovjetu:
”Dok doznam prave namere ćesarije protiv nas, ja ću međutim spremati most preko Dunava i dok pređem odmah ću vam o tom javiti. Što se tiče šiljanja ruske vojske put Niša, to sad nesam u stanju učiniti, ali da vam se pomaže, namislio sam dati vam đenerala Isajeva sa priličnim odeljenjem; ali dok se to ostvari treba za to nekoliko vremena.”
I tako dok su Srbi čekali Ruse, žučno raspravljali i međusobno se svađali, Turcima je stigla pomoć i, naravno, počeli su da se pripremaju za odlučujuću bitku.
U međuvremenu, nekoliko puta su činili snažne ”vojne ispade iz Niša protivu Srba”. Pošto je šanac na Čegru bio najbliži niškoj varoši, Turci su se njega najviše plašili te su čestim napadima nameravali da potisnu srpsku vojsku. Po svedočenju Vuka Stefanovića Karadžića, ”Srbi su odbijali više juriša na šanac, čak pet!”
”Tako su 9. maja preduzeli jedan, ali su ih Srbi odbili. Zna se još i to da su ovih dana janičari Pazvandžijini (Pazvandžije su bili najamnici velikog vidinskog odmetnika - bivšeg janičara Pazvanoglua) izjavili pokornost niškom paši, upali u Soko-Banju i nanovo je podvlastili. Napad Turaka na Banju kobno se odazvao na položaj i raspoloženje srpskih vojnika kod Niša, jer Dobrnjac i Veljko, i onako nezadovoljni, nađu u tome događaju povod da svoje vojnike odvoje od glavne trupe od Kamenice i pođu u pomoć Banji. To je bilo oko 14. maja. Cilj je bio da Srbe zagrizu s boka, da im iz Soko-Banje zađu za leđa i uzmu Deligrad, pa time preseku saobraćajnu vezu između niške vojske i centra”, opisuje stanje na ratištu Milovan Ristić u ”Istoriji grada Niša”.
U stvari, u nameri da ustaničke snage iznad grada Niša razbiju, a istovremeno napadnu oslobođenu teritoriju u Timočkoj Krajini, Turci su osvojili ne samo Sokobanju, već i Gurgusovac, današnji Knjaževac. Kad je to čuo hajduk Veljko Petrović, sa 800 konjanika napustio je položaj kod Niša i krenuo da zaštiti ponovo porobljene krajeve i bok ustanika. Uskoro je za njim, u Knjaževac, krenuo i Petar Dobrnjac sa 600 konjanika i dva topa i - time su znatno oslabili ustaničke snage iznad Niša.

HAJDUK VELjKO
”Poraz na Kamenici je posledica turske premoći, neaktivnosti srpske vojske pod Nišem i sukoba Dobrnjca i Petrovića oko komande. Tome je doprineo i hajduk Veljko koji se svojevoljno odvojio od glavnine i sa svojim konjanicima upao preko Ponišavlja u Zagorje, zauzevši usput Belu Palanku i podgrađe tvrđave Belogradžika u Bugarskoj”, stoji, pored ostalog, u ”Istoriji srpskog naroda”, izdanje SKZ - 1981. Dok Nikola Aranđelović piše da uzroka kameničke propasti ima više, a najglavniji su: prerana srpska ofanziva, zatim - zakasnela ruska ofanziva preko Dunava, loš srpski ratni plan, izbor ”kameničkog komandanta i oskudica u municiji”!
(Nastaviće se)