Hod po mesecu

 DOK je album „Thriller“ obarao sve rekorde u muzičkoj industriji, Majkl Džekson je 25. marta 1983. nastupio uživo na proslavi 25 godina postojanja Motauna, a nastup je pratilo više od 47 miliona televizijskih gledalaca. Tokom izvođenja „Billi Jean“ (koju je napisao iz ličnog iskustva, a govori o ženi koja je tvrdila da je on otac jednog od njeno dvoje dece), Majkl je prvi put izveo svoj prepoznatljiv pokret „mesečev hod“.
„Mesečev hod koji je uradio je poznata metafora njegovog plesačkog stila. Kako to radi? Kao tehničar, sjajan je iluzionista i originalan mimičar. Njegova veština da drži jednu nogu pravo, dok drugom klizi, iziskuje savršen tajming“, objavio je „Njujork tajms“.
Iduće godine Džekson je snimao reklamu za „Pepsi“, ali ga je neko iz publike pogodio vatrometom u glavu i naneo mu opekotine drugog stepena. „Pepsi“ mu je isplatio novac za odštetu mimo suda, a Majkl je čak 1,5 miliona dolara donirao jednom centru njegovog imena koji se bavio pomaganjem ljudi sa opekotinama. U maju 1984. pozvan je u Belu kuću da primi nagradu zbog podrške humanitarnoj akciji za odvikavanje ljudi od alkohola i droga. Nagradu mu je uručio tadašnji predsednik Ronald Regan. Kada je Bob Geldof sa engleskim muzičarima snimio singl „Da li oni znaju da je Božić“, s ciljem da se pomogne siromašnima u Africi, iz SAD je 1985. stigao odgovor u vidu singla „Nje Are The Njorld“ , koju su napisali Majkl Džekson i Lajonel Riči. Pesmu je, osim njih dvojice, otpevalo još 37 slavnih ličnosti, a singl je postao jedan od najprodavanijih svih vremena (više od 20 miliona kopija). Iste godine, Džekson je, posle desetomesečnog nadmetanja sa konkurencijom, za 47,5 miliona dolara kupio katalog pesama „Bitlsa“, što je izazvalo gnev njegovog prijatelja Pola Makartnija. „Mislim da je lukavo uraditi tako nešto. Biti nečiji prijatelj i kupiti ćilim na kojem stoji“, izjavio je Makartni.
Ali, štampa nije pisala samo o njegovim muzičkim uspesima. Sve više se bavila Majklovim privatnim životom. Tabloidi su tvrdili da on spava u hiperbaričnoj komori kako bi usporio proces starenja, a Džekson je i sam širio tu priču iako je bila neistinita. Nos je četvrti put operisao 1986, a napravljen mu je i mali rascep na bradi. Kupio je šimpanzu Babls i rekao da majmun koristi njegovo kupatilo i sprema mu sobu, što je još više pojačalo njegov imidž ekscentrika. Mediji su pisali i da je kupio kosti čoveka-slona Džozefa Merika, što je takođe bilo netačno, ali je Majkl govorio da su pisanja istinita. Zbog toga su mu prišili nadimak Njacko Jacko (Ćaknuti Džeko), koji je on prezirao, ali je shvativši svoju grešku, prestao da širi lažne priče u medijima.
Zašto ne biste ljudima rekli da sam vanzemaljac sa Marsa. Recite im da jedem žive kokoške i radim vudu ples u ponoć. Oni vam veruju šta god da kažete, zato što ste vi novinar. Ali, ako bih ja, Majkl Džekson, rekao - ja sam vanzemaljac sa Marsa, jedem žive kokoške i radim vudu ples u ponoć, rekli bi - čoveče, taj Majkl Džekson je poludeo. On je budalast. Ne bih mogao da poverujem jednoj jedinoj reči koju on izgovori - izjavio je tada Džekson.
Prekasno! Mediji su sami počeli da objavljuju svoje priče, a jedna od njih bila je da se Džeko ne oseća prijatno u svojoj koži i da se podvrgao tretmanu izbeljivanja. Činjenica je da je njegova koža tokom mladosti bila srednje braon boje, a da je tokom osamdesetih postajala sve svetlija. On je, pak, tvrdio da mu je dijagnostikovani vitiligo i lupus, bolesti koje ga čine osetljivim na sunčevu svetlost. Ni njegovo lice više nije izgledalo isto. Spekulisalo se da je imao više operacija nosa, čela, usana i jagodica. Međutim, promene na njegovom licu su delimično uslovljene gubitkom mase, zbog silnih dijeta i želje za „telom plesača“, o čemu je on otvoreno govorio u svojoj prvoj autobiografiji „Mesečev hod“.

NOVA OBDUKCIJA?
PORODICA Majkla Džeksona traži novu, privatnu obdukciju, kako bi otkrila uzrok pevačeve iznenadne smrti. Policija Los Anđelesa rekla je da namerava da razgovara sa doktorom Konradom Marejom, koji je bio u Džeksonovoj kući tog tragičnog četvrtka. Ali, porodica ima svoja pitanja koja bi želela da postavi doktoru: kada je doktor došao? šta je radio? da li mu je dao injekciju, i ako jeste, čega? Istražitelj losanđeleske policije izjavio je da je obdukcija koja je urađena u petak neuverljiva i da se konačan uzrok smrti neće znati sve dok se ne obave toksikološki testovi, za šta je potrebno od četiri do šest nedelja. Osobe bliske pevaču izjavile su, nakon njegove iznenadne smrti usled zastoja rada srca, da je Džekson bio zavistan od opijatskih analgetika „okskontin“ i „demerol“ poslednjih 20 godina i da je sat vremena pre smrti primio injekciju „demerola“.
(Nastaviće se)