Beg iz Evrope

 ODJEK izložbe u Parizu bio je više nego dobar. Konstantin Atanasijević u beogradskom “Vremenu” piše da je “Izložba jugoslovenske slikarke Milene Pavlović Barili izazvala senzaciju i polemiku među francuskim umetnicima”.
Pisac navodi da je razgovarao sa Bretonom koji je izjavio kako je Milenino slikarstvo blisko ideologiji nadrealizma, da Žan Kokto nije skrivao oduševljenje, da je Pol Valeri na izložbi bio čitav sat hvaleći “Devojku sa lepezom”, pošto je po njegovom mišljenju sadržavala najviše onoga što sadrže sve Milenine slike - čiste poezije.
Posle suzdržanog nepoverenja koje su prema njoj gajili umetnici iz Jugoslavije, o čemu piše i njena majka Danica, Milena je 1939. godine primljena u Udruženje jugoslovenskih slikara i skulptora u Parizu. Izlagala je u martu te godine sa Danicom Antić, Bodnarovom, Šuputom, Debenjakom, Dimitrijevićem, Glihom, Kujačićem, Lubardom, Milosavljevićem, Postružnikom, Ljubicom Sokić, Uzelcem i drugima.
Izložba je kasnije preneta u Beograd, a Milena je sa jugoslovenskim slikarima te godine izlagala i u Hagu.
Te 1939. godine nastaju Milenine slike “Igračica sa velom” i “Pomona” za čiju sudbinu i vlasništvo se ne zna. Ostala je samo fotodokumentacija o njima, te se na osnovu toga i može zaključiti da se i one uklapaju u “venecijanski” period.
Bila je to oproštajna izložba. Milena se opraštala i od Pariza i od Evrope. Koliko preteće ratne oluje koje su se nad Evropom nadvijale, toliko i njen nemirni i avanturistički duh, kao da su je mamili da krene u veliku avanturu koja se zvala - Amerika.
Prodaje sliku “Anđeli” Sibu Miličiću i zaokružuje sumu novca za koju je kupila kartu i na jednom malom francuskom brodu u septembru kreće na veliki put preko okeana. Ne stiže čak ni da svrati po majku Danicu koja je bila u Požarevcu. Iza nje je ostala Evropa, Pariz, Rim, London, otišla je “Barilijeva ćerka” ponevši neku tihu romantičnu setu ispunjenu priznanjima najuglednijih pariskih slikara i pesnika onoga doba.
Ponela je zgusnite emocije koje će se izraziti i zablistati na njenim slikama, kao i ono umetničko iskustvo koje nastaje iz svakodnevnog druženja sa umetnicima najplodnijeg podneblja slikarske umetnosti Francuske, Italije, Španije.
U Rimu će ostati i najbolnije romansa njenog života - ljubav sa kubanskim pijanistom Rodrigom Gonsalesom. Sreli su se skoro slučajno na njenoj izložbi i od te ljubavi na prvi pogled planuo je požar strasti, koji ih je ispunio i zanavek u njihove ličnosti utisnuo žig tragike i patnje.
Kako je naglo i neočekivano ušao u njen život, tako je Rodrigo Milenu i napustio. Posle jednog nesporazuma oko susreta u Rimu kada ju je uzaludno tražio, on kao i svaki mlad čovek sklon umetnosti i neotporan na izazove mladosti i drugih omamljujućih sredstava, odlazi sa svojom muzikom, devojkom i drogom u nešto što će ga icrpeti i iznuriti.
Milena i Rodrigo se potom sreću u Americi. Ali umesto bilo kakve nade za njihovu ljubav, ona uviđa svu tugu njenih propalih i srušenih iluzija. Jer, pred nju dolazi od droge i pića oronuli starac, drhtavih ruku i dalek od svake pomisli na muziku i čarobne dirke.
Rastaju se da se više nikad ne sretnu, uprkos Rodrigovom navaljivanju da još jednom pokušaju. Milena uviđa sa očajem da je to vapaj jednog propalog čoveka. Ostaje joj samo duboko urezan ožiljak, koji će do smrti nositi.
(Nastaviće se)