Borba sa sobom

 PO čemu se jedna specijalna jedinica razlikuje od klasičnih formacija? Da li je to posebna oprema, specijalno naoružanje, izuzetna znanja i veštine, velika spremnost na rizik, smisao za improvizaciju, samopouzdanje, pripadnost “bratstvu odabranih” ili timski duh? Sve ovo i - još ponešto! A specijalne jedinice predstavljaju elitu - kako po pitanju sposobnosti, tako i u pogledu izbora. Pri tome, oni ne treba da budu nikakve mašine za ubijanje ili samoubice spremne na žrtvovanje.
Svako može da stekne dobru kondiciju, a motivacija može, do određenog stepena, da se unese spolja. Ali, kad stvari postanu ozbiljne, kada svi planovi propadnu, šta onda? To je upravo tačka, koja čini suštinu pripadnika SAS, ”mornaričkih foka” SEAL, Specnaz - sposobnost da se nastavi tamo gde drugi odustaju.
Od davnina, sredstva za obuku nisu se bitno promenila, i primenjuju se u svim zemljama. Manjak sna i usiljeni marševi spadali su u obuku britanskih komandosa i američkih rendžera u škotskim brdima za vreme Drugog svetskog rata, baš kao i danas u obuci izraelskog Sajeret Canhanima ili ruskog Specnaza. Svi se oni u obuci oslanjaju pre svega na samoga sebe, da bi naučili da se bore sa nedostatkom vremena, klimatskim teškoćama, iscrpljenošću, glađu i - sopstvenom ličnošću.
Padobranski skokovi u mrklu noć ili uronjavanje u smrdljive vodovodne cevi pune mulja pomažu kandidatima da nauče da kontrolišu sopstveni strah.
U programu i metodici obučavanja različitih specijalnih jedinica u raznim zemljama prisutne su velike sličnosti. Posle selekcije se izvodi višemesečna osnovna obuka, koja služi da se probere “najkvalitetnija roba”, pre nego što počne specijalistička obuka. U francuskoj “Interventnoj grupi Nacionalne žandrmerije” (GIGN), prva selekcija traje nedelju dana, posle čega slede dva meseca kondicionih testiranja, ispita i obuke. Ko savlada ovaj period sa posebnim uspehom, odlazi na osmomesečnu posebnu obuku i stupa u redove GIGN. Nakon toga, slede kursevi za ronioca, padobranca, kerovođu, vođu tima ili minera. Celokupan program obuke izvodi se uz osnovni moto: “Treniraj teško, da bi se borio lako”.
TromeseČni kvalifikacioni postupak kod nemačkih KSK komandosa deli se u tri dela. Jednonedeljna “provera sposobnosti” u centru za obuku, sa obimnim psihološkim testovima. Zatim sledi prva faza “osnovne obuke za komandose” i višednevna vežba infiltracije, sa raznim ispitima. Potom se pristupa drugom delu osnovne obuke, a onda dolazi tronedeljna obuka za preživljavanje u prirodi, u međunarodnoj školi za izviđače u Pulendorfu. Tek posle toga sledi prijem u KSK i početak dvogodišnje specijalističke obuke.
GIGN je policijska jedinica za specijalna i antiteroristička dejstva, a KSK vojna. Obe jedinice regrutuju svoj kadar iz redova profesionalnih policajaca i vojnika, podoficira i oficira. Na isti način organizovana je i obuka u američkim “fokama” SEAL, britanskom SAS, holandskom BBE, poljskom GROM-u.
Nasuprot tome, američki marinci, padobranci ili rendžeri regrutuju - kao i Izraelci, sa svojim vojnim rokom od tri godine - podmladak direktno iz civilstva. U Izraelu, na hiljadu kandidata, manje od 10 posto njih polaže višednevni ispit u centrima za obuku padobranaca i komandosa. Od takvih 100 kandidata, najmanje njih 20 otpadne za vreme tromesečne osnovne obuke i ne učestvuje u tronedeljnoj padobranskoj obuci. Posle obuke u trajanju od deset meseci, otpadne bar još polovina kandidata.
(Nastaviće se)