Nešto je puklo

 LOKALNE snage bezbednosti aktivirane su između 10.30 i 11.00 časova 1. septembra. Školu su opkolili lokalna policija, pripadnici OMON i SOBR specijalne jedinice Severne Osetije, a kasnije i trupe 58. armije Severnokavkaskog vojnog okruga. Iz sastava iste armije angažovane su pionirska četa i Specnaz četa - 135 specijalaca stacioniranih u obližnjem Vladikavkazu.
Četrdesetak minuta posle podneva, istoga dana, iz Moskve je poleteo avion sa ekipom od 77 članova Ministarstva za vanredne situacije Rusije, u koju je uključen i tim “Centrospas”. Centar za specijalne operacije FSB je oko 12 časova naredio da se u Beslan prebace antiterorističke jedinice - moskovski i lokalni (Severnoosetijski) tim “Alfe”, stacioniran u Hankali, kao i tim “Vimpela”. Specijalci iz lokalnog tima “Alfe” u Hankali, odmah nakon prvih informacija o napadu, poleteli su za Beslan, dok su kolege iz Moskve stigle kasnije.
Kada su snage bezbednosti opkolile školu, teroristi su izneli dva zahteva, od čijeg ispunjenja je zavisilo oslobađanje talaca: prvo, obustava svih vojnih i policijskih operacija u Čečeniji i Ingušetiji, i drugo, povlačenje svih federalnih snaga bezbednosti iz ovih regiona. Teroristi su zapretili da će ubiti 50 nemuslimanske dece za svakog ubijenog člana njihove grupe od strane snaga bezbednosti i 20 nemuslimanske dece za svakog ranjenog člana njihove grupe. Takođe, upozorili su da će dići školu u vazduh ukoliko snage bezbednosti pokušaju na silu da oslobode taoce i napadnu školu. To se, na žalost, i obistinilo.
Teroristi su postavili decu uz prozore, kao živi štit (to su isto radili i u Budenovsku i Kizljaru), da bi sprečili eventualne snajpere, pa su specijalci krenuli u akciju tek kad je zapucalo.
Ostalo je nejasno da li je prvo odjeknula slučajno izazvana eksplozija na koju su teroristi odgovorili paljbom i aktiviranjem eksploziva u sali, ili su prve hice ispalili neki od roditelja otete dece, ne mogavši više da izdrže oklevanje i “neaktivnost” specijalaca. Zvanični izvori su tvrdili da je u pitanju prvi uzrok - slučajna eksplozija prilikom evakuacije jedne poginule osobe koja se nalazila ispred školske zgrade. Ali malo ko je spreman da poveruje u ovo objašnjenje.
Upravo zbog bliskog prisustva zabrinutih roditelja i rođaka na poprištu zbivanja, stradalo je mnogo više ljudi nego što bi bilo žrtava da su snage bezbednosti znale šta im je činiti u takvoj situaciji i da su stvari držali pod kontrolom. Sve što se ispoljilo kao slabost u Beslanu, već se dogodilo nekoliko puta protekle decenije na drugim mestima u Rusiji - u Budenovsku, Kizljaru i Pervomajskom, pozorištu Dubrovka. U većini ovih terorističkih napada, koji su izazvali velike žrtve i razaranja, i na velike muke stavili rusku državu i njene Specslužbe, nalazio se jedan čovek - Šamil Basajev, vojni zapovednik čečenskih terorista.
Pregovori za mirno rešenje krize vođeni su prvog i drugog dana, ali bez uspeha. U školu je jedino uspeo da uđe i razgovara sa teroristima, drugog dana krize, bivši predsednik Ingušetije Ruslan Aušev, koji je uspeo da sa sobom iz škole izvede 11 žena sa 15 beba i malom decom. Neke majke, sa više dece, su bile primorane da izaberu jedno dete i ostave drugu decu.
Auševu su predali list iz dečije sveske sa zahtevima terorista. Ti zahtevi bili su naslovljeni sa “Njegovom veličanstvu Vladimiru Putinu od Alahovog roba Šamila Basajeva”. Basajev je zahtevao prekid rata u Čečeniji i početak povlačenja federalne vojske. Obećavao je da će Čečenija ostati u prostoru u kome je valuta rublja i da će ući u sastav ZND.
(Nastaviće se)