Bratstvo dugog marša

 Pre postavljanja nove kamene ploče skinuo je onu staru na kojoj je pisalo "Republika Kina" što je bio naziv za Čang Kajšekovu državu. Pošto nije znao šta da radi sa tom pločom, a u mislima mu je možda bila i mogućnost da se Čang vrati, radnik je odneo kameni zapis na tavan, ispod samog krova u kitnjastom kineskom stilu. Ko zna zašto je dobro da se to sačuva? Bio je ne malo iznenađen kada je na tavanu naišao na tablu sa imenom poslednje Ćing dinastije. Verovatno je i onaj koji je menjao tu ploču pre četiri decenije razmišljao na sličan način: šta ako se vrate?
Mao i njegovi saborci nisu sumnjali u sebe, svoju snagu i svoju viziju. Posle decenija borbi i sukoba, ofanziva i povlačenja, oni su pažljivo pripremali teren za preuzimanje vlasti. Peking je pao bez ijednog metka, još u januaru 1949. Dva meseca kasnije Mao je prošao njegovim ulicama. A zatim se smestio u jednoj vili na Mirisnim brežuljcima, tridesetak kilometara od centra. Neki istoričari misle da je on tamo pisao pesme, ali se radilo o prozaičnijim stvarima: Mao je pisao dokumente i zakone buduće države. Ali, bilo je vremena i za poneku pesmu. On je bio dobar pesnik, to mu priznaju i neprijatelji, pisao je u stilu klasične kineske poezije.
Fotografije istorijskog trenutka, kada Mao saopštava da je stvorena nova Kina, prikazuju priznatog vođu revolucije, u jednostavnoj kineskoj uniformi, kako stoji okružen najbližim saradnicima, članovima politbiroa partije, koji su sada, preko noći, postali i ministri u novoj vladi. Mao je delovao krupnije nego u mladosti, dostojanstveni gospodar situacije, i bio je svestan toga. Znao je da je promenjena sudbina Kine i da je u svetu došlo do novog balansa snaga.
BIO je okružen maršalima i generalima koji su zajedno s njim proveli dobar deo života u borbi, pešačenju i odricanju. Najbliži pored njega bio je Džou Enlaj.
Svi su još bili jednaki - jednako odeveni, sa istim ili sličnim frizurama, sa jednakim pravima i istim slobodama. Šalili su se grubo, na seljački način, uz mnogo psovki, ali su često pevali, veselili se i bili pažljivi prema saborcima i članovima njihovih obitelji. Bilo je to "bratstvo Dugog marša" legendarno prijateljstvo iskovano u borbi, u kome se ipak dobro znalo ko je šta i ko je gde, i svi su to disciplinovano poštovali.
Nova centralna vlada počela je da deluje istog dana, sa Maom kao predsednikom, Džou Enlajem kao premijerom i ministrom inostranih poslova, Ču Deom kao ministrom odbrane. Mao je zadržao svoju raniju funkciju predsednika Centralne narodne revolucionarne vojne komisije, iskustvo ga je naučilo da "politička vlast izlazi iz puščane cevi".
Poslato je pismo svim stranim ambasadama u kome se naglašava da je NR Kina nezavisna i suverena država i da nudi uspostavljanje diplomatskih odnosa svim zemljama koje se pridržavaju principa jednakosti, uzajamnog poštovanja, uzajamne koristi i poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
U NEKIM ambasadama pismo nije imao ko da primi. Na ulazu u ambasadu SSSR pismo je ostalo zakačeno na vratima. Niži službenici bili su na Tjen Anmenu, pratili Maov govor i vojnu paradu. A njihov ambasador N. V. Roščin povlačio se zajedno sa razbijenom vojskom Čang Kajšeka i, verovatno, čekao nove instrukcije iz Moskve.
Jedna delegacija kulturnih radnika iz Sovjetskog Saveza ipak je bila prisutna na proglašenju nove Kine. Pisci Aleksandar Fadjejev i Konstantin Simonov bili su na čelu delegacije koja je sedela ispred Kapije nebeskog mira, zajedno sa par desetina konzularnih službenika stranih ambasada i ponekim dokazanim prijateljem Kine iz inostranstva.
Fadjejev je istog dana u "Pravdi" objavio članak u kome snažno podržava Komunističku partiju Kine, Mao Cetunga i novu državu. Očigledno, tekst je pisan u Moskvi, a Fadjejev je dao samo svoj potpis. Iako je sovjetski ambasador bio među poslednjima koji se oprostio od Čang Kajšeka i, praktično još uvek u njegovoj pratnji, "Pravda" je pisala o Maovom glavnom neprijatelju kao o "izdajici naroda i slugi imperijalističkih sila". Mao je kasnije takvo sovjetsko ponašanje ironično nazvao: hodanje na dve noge. Jednom podržavaju Čanga, jednom Maoa.

Nacionalni dohodak 27 dolara
U momentu kad je osnovana, NR Kina je imala nacionalni dohodak po glavi stanovnika od 27 dolara, dva puta manje nego u Indiji. U zemlji je bilo svega 2.000 traktora, a industrija je bila na nižem nivou nego u Rusiji 1913. godine. Od 460 miliona stanovnika, svega 0,6 odsto je bilo industrijskih radnika. Oko 30 miliona ljudi živelo je u uslovima koji se mogu označiti kao feudalno društvo, milion u robovlasničkom, a 600.000 u uslovima prvobitne zajednice.
(Nastaviće se)