Ritual pred slikom

 ISPUNjENA je još jedna davna ambicija Čanga, koji se već navikao na laskavu titulu generalisimusa (koju je jednostavno preuzeo od Sun Jatsena, kao nešto što mu sleduje): ujedinio je Kinu. Velike sile su prećutno priznale novi režim, pa je tako Čang već na početku vladavine dobio međunarodni legitimitet, iako je na vlast došao pobunama, vojnim pohodima i nizom malih državnih udara po provincijama.
Imao je iza sebe ne samo snažnu armiju, već i pasivnu saglasnost stanovništva, koje je željno očekivao da se ratni pohodi, sukobi i pljačke okončaju i da mir ponovo, posle dve decenije, zavlada Kinom.
Ali, Kini nije bilo suđeno da živi u miru.
U Nankingu, sedištu vlade, Čang je ubrzo uveo neke „inovacije“, kako je sam kasnije pisao. Po ugledu na Vojnu akademiju, naredio je da se funkcioneri i službenici svakog jutra okupljaju ispred fotografije Sun Jatsena, da se tri puta klanjaju, saslušaju čitanje njegovog testamenta i da još tri minuta posle toga ostanu nepomični, kako bi u tišini meditirali.
Tipični konfučijanski ritual, ali ovog puta je delovao kao teatarska predstava, dimna zavesa. Nameru Čanga nije bilo teško dokučiti: Sun je preseljen u legendu, među božanstva. Ovde, u Kini, ostao je on, Čang, da zastupa i tumači „božanstvo“. Nešto je generalisimus naučio i od druga Staljina.
PREMA programu Sun Jatsena, posle vojne pobede i osvajanja vlasti u Kini, treba da usledi period „političkog tutorstva“ kada bi u ime naroda upravljala partija Guomindang, sve dok se narod „ne navikne na demokratiju“. Čang je odmah posle državne sahrane Sun Jatsena u mauzoleju kod Nankinga objavio da će „političko tutorstvo“ potrajati do 1935. godine. U stvari, za života Čang Kajšeka ono nikada neće biti ni ukinuto.
Čang je u svojim rukama imao dve velike poluge vlasti, i više desetina manjih. Pre svega bio je zvanični predsednik republike i u toj funkciji je kontrolisao izvršni savet, vladu i ministre. Zatim, bio je vrhovni komandant armije, i kontrolisao oružane snage i policiju. Ali je možda najveću podršku dobijao od starih prijatelja, porodičnih rođaka i - gangsterskih bandi poput one u Šangaju. Na sva važnija mesta imenovao je svoje ljude u koje je imao poverenje. Nema uspešnog političara u Kini bez „guanhsi“ - veza i vezica.
„Političko tutorstvo“ partije ubrzo se pretvorilo u ličnu, Čang Kajšekovu diktaturu. To je bila totalna diktatura - politička, militaristička i idejna, specifičan vid vladavine koji Kina, do tada, nije poznavala. Neki su to nazvali „birokratskim kapitalizmom“, što je samo delimično tačno: kapitalizam je još uvek od Kine bio udaljeniji nego feudalni, imperijalni sistem.
Po površini, moglo je čak izgledati da se zemlja nalazi u usponu: dinamičan život bujao je naročito u velikim gradovima uz obalu. Bioskopi, restorani, automobili, strane kompanije i banke. Posle višegodišnjih sukoba, privreda kao da je ponovo oživela. Broj radnika, na primer, od 1911. do 1930. povećan je sa 500.000 na tri miliona. Izgrađeno je više hiljada kilometara novih železničkih pruga, od kojih 4.500 kilometara u Mandžuriji, koju je ekonomski već kontrolisao Japan.
Japan, koji je započinjao ekspanziju u Aziji, postao je najveći strani investitor u Kini. Sve do 1914. godine. Velika Britanija je bila glavni izvor stranih investicija. Ali, već 1931. Japan je pretekao. Trećina japanskih investicija uložena je u Šangaju, jedna četvrtina u Mandžuriji. U tekstilnim fabrikama Kinezi su 1920. godine imali dva miliona vretena, Japanci samo 500.000, ali su deset godina kasnije Kinezi ostali na približnoj cifri, a Japanci su četiri puta povećali svoje učešće u tekstilnoj industriji Kine.
Izvoz kineskih klasičnih proizvoda - svile i čaja - počeo je da opada. Neki to objašnjavaju padom kvaliteta, drugi konkurencijom stranaca, a treći opštim privrednim stanjem u zemlji u kojoj se država preko svojih parainstitucija okrenula unosnijim poslovima. Na primer, opijum je postao jedan od takvih artikala koji je donosio vladi najveće profite. Nekada je Kina ratovala sa Britanijom zabranjujući uvoz opijuma u zemlju, sada je sama postala najveći proizvođač.
Glavni problem u Kini, međutim, bila je i dalje poljoprivreda. Prenaseljenost na selu i niska produktivnost rešavane su prirodnim putem, koji je potvrđivao teoriju Maltusa: hronična glad i bolesti, uz prirodne katastrofe, održavale su nivo stanovništva na snošljivom nivou.

VELIKI TROCKI
UŽIVAO sam u susretu sa mr. Trockim - piše Čang supruzi i dodaje da Trocki ima istinske kvalifikacije da bude revolucionar. To je važna ličnost u Rusiji.
Rusija se boji Japana i da bi balansirala, želi da vidi snažnu Kinu. Čing piše da, prema njegovim zapažanjima, ruskom partijskom rukovodstvu nedostaje iskrenost. Samo 30 odsto njih govori ono u šta veruje.
(Nastaviće se)