Čang hapsi redom

VOJNICI Čang Kajšeka, koji su sa juga zauzeli određene pozicije na severu zemlje, ponašali su se prema stanovništvu kao novi okupatori, još gori od Japanaca. Uspostavili su režim maksimalne eksploatacije, vojni sudovi streljali su za najmanje greške, i sve je to ne samo odbijalo stanovništvo od njih već je stvaralo neprijateljski odnos prema Čang Kajšekovim jedinicama.
Čang je japanske jedinice, koje su se predale, terao da se bore protiv Maovih boraca što je u narodu još više povećalo odbojnost prema vojsci Goumintanga.
Mao je sve to znao da iskoristi. Njegove jedinice, disciplinovane i bliske narodu, marširale su kroz novooslobođena područja, pevajući koračnicu na reči koje je napisao sam Mao Cetung.
Seljaci su masovno prelazili na Maovu stranu, pa i čitave jedinice Čang Kajšeka predavale su se „crvenima“ i nastavljale borbu na strani komunista. Nije najveće umeće samo pobeđivati u bitkama, najbolje je pobediti neprijatelja bez borbe - ponavljao je Mao jednu staru kinesku taktiku.
Uz to, podela zemlje seljacima bio je izuzetan motiv za seljake koji su činili ogroman deo Maovih jedinica. Tokom revolucije 145 miliona seljaka dobilo je zemlju, a posle 1949. godine još 310 miliona. Moral i strategija bili su na strani komunista.
ČANG je odbijao od sebe većinu stanovništva svojom diktatorskom politikom. Prvo je pohapsio sve one Kineze koji su na bilo koji način sarađivali sa japanskim okupatorima, a takvih je bilo mnogo. Na stotine je streljao po kratkom postupku, a druge je poslao u kaznene vojne jedinice i uputio ih na front protiv komunista. To je bilo veoma nepopularno u narodu koji je posle toliko godina stradanja željno očekivao mir. Poseban otpor izazvala je Čangova odluka da na sličan način kazni i desetine hiljada studenata koji su tokom okupacije studirali na teritoriji koju su držali Japanci.
Vlada je prepustila privredu potpunoj stihiji, novac je štampan bez ikakvog pokrića i uskoro je hiperinflacija uzela tolikog maha, da je nije bilo moguće zaustaviti. Ekonomski su uništeni srednji slojevi društva, tako da je ostala samo ogoljena podela stanovništva: na ogromnu većinu osiromašenih i usku grupu prebogatih vojnih i državnih funkcionera.
Čang Kajšek je prvi narušio primirje sa komunistima i uveren u svoju vojnu nadmoć započeo je novi pohod na sever. Bilo je leto 1946, ali proći će još malo vremena kada će Čang i njegove jedinice znati samo za jedan pravac - jug.
U prvim mesecima njegova vojska bila je uspešna, osvajali su jedno za drugim uporišta Mao Cetunga, uključujući i legendarni Jenan, gde je u spiljama bio Maov vrhovni štab već čitavu deceniju. Jedinice Čang Kajšeka uskoro su držale sve veće gradove na severu i severoistoku zemlje.
NEKOLIKO meseci kasnije pokazalo se, međutim, da se kineska Crvena armija vrlo smišljeno povlačila i da je izbegavala otvorenije sukobe uvek kada nije bila sigurna u pobedu. Mao se očigledno pridržavao pravila koje je još pre dve i po hiljade godina formulisao najpoznatiji kineski vojni strateg Sun Cu:
„Ako u odnosu na neprijatelja imate brojčanu prednost od 10 prema 1, treba pribeći opkoljavanju, ako je to prednost 5 prema 1 treba napasti, ako je odnos 2 prema jedan, treba podeliti neprijatelja, ako ste izjednačeni ili brojčano slabiji treba izbegavati borbu i bežati, ako je moguće...“
Čang Kajšek, kao školovani oficir, svakako je izučavao ovu kinesku „Umetnost ratovanja“ kako se naziva knjiga Sun Cua. Ali je, izgleda, malo šta naučio iz nje. Njegove jedinice bile su upale u smišljenu zamku i sada su držale nevidljivi front, više stotina kilometara dug, prema nepreglednim planinama i nevidljivom Maovom armijom po kineskim selima.
I kada je Maova armija krenula u kontranapad, u julu 1948. jedinice Čang Kajšeka nisu mogle da se odupru. Mnoge od njih dobile su od Čanga naređenje da po svaku cenu ostanu u gradovima i da ih ne napuštaju. Tako su se Crvenoj armiji predavali čitavi garnizoni, sa celokupnim naoružanjem američke proizvodnje.

MAOVA KORAČNICA
Kineski vojnici pevali su koračnicu koja se zove „Tri pravila discipline i Osam tačaka na koje treba obratiti pažnju“.
Tri pravila su: 1. u svakoj aktivnosti sledi naredbe, 2. ne uzimaj ni konac ni iglu od naroda, 3. vrati sve što je zaplenjeno.
Osam tačaka su: 1. govori pristojno, 2. plati pravedno za robu, 3. vrati sve što si posudio, 4. plati za svaku štetu koju napraviš, 5. ne udaraj i ne ponižavaj stanovništvo, 6. ne nanosi štete usevima, 7. ponašaj se pristojno pred ženama, 8. ne postupaj loše sa zatvorenicima.
(Nastaviće se)