Nedić traži predaju!

 U FELjTONU objavljujemo najinteresantnije delove iz knjige "General Draža i opšta istorija četničkog pokreta", autora Miloslava Samardžića. U ovom izdanju, inače petom po redu tomu, koje uskoro izlazi iz štampe, Samardžić piše o stradanjima porodice Dragoljuba Mihailovića, kako tokom ratnih, tako i tokom burnih poratnih godina, o "deset Dražinih zapovesti" u gerilskom ratovanju, ali i o istini i lažima, o zlodelima i žrtvama četnika širom Srbije.

PRVA prilika za stupanje u borbu Vojislavu se ukazala već 10. novembra, dok su partizani nadirali prema Ravnoj gori. Đelević je raspoređivao trojke za poslednju odbranu Štaba, a Vojislavu je objasnio da mora ostati na stražarskom mestu. On je negodovao, ali je, ipak, prihvatio objašnjenje. Međutim, posle petnaestak minuta, Đelević je ugledao Vojislava na položaju. “Rekao mi je da je dobio smenu i da je odmah dotrčao. Jasno mi je bilo da me je slagao, ali sam bio ponosan na njega”, navodi Đelević. Do borbe nije došlo, jer su partizani zaustavljeni na prethodnom položaju. “Docnije, išao je i kao deo Dražine pratnje, ulazio u manje borbe, a od 1942. pa dalje bio u stalnoj i strašnoj borbi, neravnopravnoj i svirepoj. Ono što se o njemu čulo, radovalo bi svako rodoljubivo srce. A tek šta da kažemo za roditeljsko!” - piše Đelević.
Dok su Draža i Vojislav delili sudbinu ostalih četnika opkoljenih tokom nemačke Operacije “Mihailović”, početkom decembra, Gestapo je u Beogradu uhapsio Jelicu i Branka. Odvedeni su u zatvor na Obilićevom vencu i ubrzo pušteni, ali već januara 1942. godine Nemci hapse sve troje: Jelicu, Branka i Gordanu. Do marta meseca držali su ih u banjičkom logoru. Prema Brankovom sećanju, odmah po puštanju na slobodu porodica Mihailović sklanja se u Kadinu Luku kod Ljiga.
Međutim, odlazak u Kadinu Luku usledio je znatno kasnije, a događaji su se odvijali ovim redom. Najpre je 31. marta 1942, u listu “Novo vreme”, zvaničnom glasilu Nedićeve Srbije, objavljen javni poziv Draži i još četrnaestorici oficira da se predaju u roku od pet dana, ili će za njihove buduće akcije odgovarati “članovi njihovih porodica kao taoci”. Taoci su bili uhapšenici određeni za streljanje u okviru odmazdi za ubijene i ranjene okupatorske vojnike, pripadnike kvislinških formacija i Nedićevog upravnog aparata.
Rok je prošao, a niko nije uhapšen, pored ostalog, i zbog toga što je general Bader, nemački komandant Srbije, vladi Milana Nedića oduzeo ovlašćenja koja je imala ranije, za vreme generala Dankelmana. Osnivanje Nedićeve vlade, kvislinških formacija i upravnog aparata, Bader je smatrao Dankelmanovom greškom, koja je dovela do razbuktavanja ustanka. Zato je on smenjen i oteran iz Srbije.
Početkom maja Nedićevo ministarstvo unutrašnjih poslova tražilo je od Badera da se “organi srpske izvršne službe stave pod upravne organe srpske uprave i pod srpsku upravu”, jer u protivnom neće uspeti da zaustave “bandite” Draže Mihailovića, koji su već preuzeli vlast u mnogim srezovima. Kao jednu od mera za suzbijanje Dražinog pokreta, nedićevci su tražili odobrenje za sprovođenje represalija prema porodicama gerilaca. Autor elaborata poslatog Baderu pisao je: “Ne vidim razloga da sin i kćerka Draže Mihailovića mogu slobodno da žive u Beogradu, što je slučaj sa mnogim porodicama onih koji su u šumi, a da pri tome nevin narod strada. Ničim se ne može opravdati da ovi nosioci otrova uživaju slobodu.”
Drugim rečima, do ovog perioda porodice četničkih komandanata hapsili su Nemci, a sada su, pošto su dobili odobrenje od Badera, to počeli da čine nedićevci. Ipak, neko vreme oni se nisu usudili da nasrnu na Dražinu porodicu. Tako je Draža dobio na vremenu da skloni Jelicu, Branka i Gordanu. Poručniku Zvonku Vučkoviću, komandantu 1. ravnogorskog korpusa, koji je održavao vezu sa beogradskim ilegalcima, on je 1. jula 1942. pisao: “Neka moja porodica reši gde će: kod vas ili u Gornjak. Samo moraju imati lažna imena”.
Iz Dražinog radiograma, poslatog 7. jula majoru Radoslavu Đuriću, komandantu južne Srbije, koji je kao bivši šef beogradskih ilegalaca i dalje imao svoje ljude u prestonici, vidi se da su se Jelica, Branko i Gordana i dalje nalazili u Beogradu. Zahtevajući i od Đurića da ubrza njihov odlazak, Draža u nastavku radiograma piše:
KAD je u pitanju zdravlje deteta, treba hitno postupiti po zahtevu lekara. Najbolja promena vazduha, dobra hrana i nega, neophodni uslovi za Gordanu. Hvala na ukazivanju pomoći.”
Gordana je imala zapaljenje bubrega, koje je dobila još na Banjici. Istog dana, 7. jula 1942, Draža je pisao potpukovniku Dragoslavu Pavloviću: “Izvestite čika Vasića da je Nenad stupio u vezu sa njegovom udatom ćerkom. Dete je bilo bolesno i prebolesno. Supruga i kći još u logoru, čini se sve da budu pušteni. Nemac Matl, profesor univerziteta, želi sastanak sa njim preko Nenada. Ovo nikako da ne bude.”
ReČ je o Nataliji i Tatjani Vasić, supruzi i ćerki rezervnog majora, akademika Dragiše Vasića. Beogradski obaveštajac, kapetan Nenad Mitrović “Gustav”, pokušavao je da ih izbavi sa Banjice preko oficira nemačke vojne obaveštajne službe Abver, kapetana prof. dr Matla, ali ovaj je zauzvrat tražio sastanak sa Vasićem, što Draža nije dozvolio (prethodne jeseni, 11. novembra u selu Divci, upravo su obaveštajci Mitrović i Matl ugovorili pregovore sa predstavnicima nemačke Komande Srbije, a sa Dražom je išao i Vasić).
Septembra 1942. Gestapo je uhapsio kapetana Mitrovića i ubrzo ga pustio, verovatno na intervenciju Matla. Ali, odmah potom Gestapo je ponovo uhapsio Mitrovića. Oktobra meseca on je streljan u Jajincima, zajedno sa verenicom Olgicom Vučković, koja mu je bila glavni saradnik i kurir, i sa njenom majkom.

DESET ZAPOVESTI
AMERIČKI potpukovnik Albert Sajc, član savezničke vojne misije pri Vrhovnoj komandi, u svojim zapisima pominje Dražinih deset “principa uspeha” u gerilskom ratu:
1. Uvek vodi ili nadahni inspiracijom.
2. Poznaj svoj teren kao sopstveni dlan.
3. Obučavaj svoje ljude, borce i seljake, da prijave svaki pokret i akcije neprijatelja.
4. Iskoreni svoje izdajnike i brbljivce.
5. Napadni samo onda kada zadobiješ prednost.
6. Brini o svojim borcima da su čvrsto zategnuti i nahranjeni.
7. Koristi što je manje boraca moguće, stvaraj rezerve kod seljaštva i obuči ih da se bore u specifičnim akcijama.
8. Nikad ne daj neprijatelju šansu da te napadne. Udari ga jako i potom obustavi napad i nestani, dok je on još u šoku. Budi kao kapi iz pljuska vode, bačene na tlo.
9. Rekviriraj za svoje potrebe od neprijatelja u borbi ili od onih koji mogu da ti daju. Pomaži siromašnima. To će držati ljude na tvojoj strani.
10. U svom cilju drži se Boga i narod će se držati toga, jer to znači slobodu, a bez slobode, čovek je bolji mrtav.

KNjIGE Miloslava Samardžića "General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta" u četiri toma, bogato ilustrovanih, možete naručiti na tel: 064 1880 990, a peti tom izlazi iz štampe krajem godine.
(Nastaviće se)