Gestapo pred vratima

 DRAŽA se ponovo obraća Đuriću 15. jula, tražeći da ga kapetan Mitrović izvesti šta je sa njegovom porodicom. Nešto kasnije, 1. avgusta, Draža je pisao kapetanu Aleksandru Mihajloviću, šefu Vojnog štaba ilegalne Komande Beograda: „Izvestite potpukovnika Đurića da moja porodica ide privremeno i legalno“. Ovde je svakako reč o grešci u kucanju, tj. treba da stoji „ilegalno“. Kapetanu Mihajloviću Draža iza ovog šalje još jedan radiogram, koji glasi: „Potpukovnika Đurića dobro kontrolisati, ali mu se ne sme ništa odavati“.
Reč je o potpukovniku Živojinu Đuriću, šefu Nedićeve Okružne komande u Leskovcu, koji je tajno radio za četnike, kao šef obaveštajnog štaba „Antikvarnica 1“, a koji je takođe angažovan oko zbrinjavanja Dražine porodice.
Ovo je Dražin radiogram majoru Radoslavu Đuriću od 21. avgusta 1942. godine:
„Hvala na izveštaju za moje. Skrenite im pažnju da je novac ograničen do veličine moje plate. Pomognite ih koliko stvarno treba. Za Gordanu najbolja hrana. Razumeli novu šifru za Gustava.“
„Gustavu“, odnosno kapetanu Nenadu Mitroviću, Draža preko kapetana Mihajlovića 22. avgusta šalje sledeći radiogram:
„Molim vas da uzmete podatke od moje porodice koliko i od koga je uzimala novac i koliko mesečno troši. Neka se bolesnoj kćeri stvori što bolja nega i hrana. Neka se skrene pažnja da izdaci ne smeju da prelaze moja primanja, jer ja polažem računa o svemu, a naročito po pitanju novca. Pozdrav, Čiča.“
NOVI radiogram za kapetana Mitrovića Draža je poslao preko majora Đurića, 5. septembra:
„Javite gde su mi sin i kći. Šta je sa suprugom, jesu li i kad otišli iz Kadine Luke u Beograd.“
Ovo je bila reakcija na vest da su u Kadinoj Luci, posle svega pet-šest dana, pripadnici Nedićeve Srpske državne straže pronašli Dražinu porodicu. Jelicu su uhapsili i odveli u valjevski zatvor, a potom na Banjicu, dok su decu ostavili. Branko i Gordana vratili su se u Beograd. Pošto su im porodičnu kuću u Bregalničkoj ulici Nemci u međuvremenu potpuno opljačkali - čak su odneli i metlu - živeli su u kući apotekara Trajkovića na Bežaniji.
Početkom 1943. godine, pri obilasku Banjičkog logora, neki oficir Gestapoa pitao je gde su Jeličina i Dražina deca. Dobivši odgovor da su na slobodi, naredio je da se uhapse i dovedu u logor. Razgovor se odvijao pred Jelicom, koja se pravila da ništa ne razume. A razumela je sve, jer je u mladosti nekoliko godina živela u Nemačkoj, kod sestre. Preko nekih veza, poručila je deci da hitno beže iz Beograda. Na to je Branko zatražio od skojevaca da ga odmah prebace u šumu, u partizane. Nameravao je da sa sobom povede i Gordanu. Međutim, prema Brankovim rečima, skojevci su bili „potpuno nezainteresovani“.
Razočaravši se u svoje drugove, Branko je potražio četničke veze, koje su uvek bile nadohvat ruke. Ravnogorski ilegalci starali su se o Branku i Gordani koliko su mogli i pored ostalog snabdevali su ih novcem. Tako, pre nego što su stigli Gestapo i Specijalna policija, oni prebacuju Dražinu decu u Kosjerić. Gordana je potom čuvana u okolnim selima, ponajviše u Subjelu, dok je Branko otišao kod oca, u selo Gornje Lipovo iznad Kolašina.
U MEĐUVREMENU, Vojislav je bio jedan od tridesetak četnika Podoficirske grupe kapetana Bože Perovića, koja je imala ulogu Dražine prateće jedinice. Leta 1942. godine išao je sa Dražom do Hercegovine, a potom se vratio u Gornje Lipovo. Tokom marta i aprila 1943. godine Podoficirska grupa prati Dražu na frontu u oblasti Kalinovika. Maja meseca, pred zatvaranje nemačkog obruča u Operaciji „Švarc“, sa Dražom iz doline Lima na sever odlaze i njegovi sinovi Branko i Vojislav.
Jedna od jedinica, koju je Draža pozvao u dolinu Lima radi prihvata Vrhovne komande, bila je i Kosjerićka brigada potporučnika Filipa Ajdačića. Tom prilikom, Vojislav iz Podoficirske grupe prelazi u Kosjerićku brigadu, a sa ovom jedinicom odlazi i Branko, kao civil, i pridružuje se Gordani. Već 24. maja 1943. godine, komandant Gorske kraljeve garde, kapetan Nikola Kalabić izvestio je Dražu iz oblasti Kosjerića:
„Sastao sam se sa Brankom i Gordanom. Vrlo dobro izgledaju. Gordana vežba u gađanju puškom i vrlo dobre rezultate daje.“
Juna meseca, jedan u nizu narodnih zborova Draža je održao u kosjerićkom srezu i tom prilikom je obišao svoju decu.
Septembra te 1943. godine Branko i Gordana bili su svedoci, a Vojislav učesnik, jedne od najvećih borbi četnika protiv Nemaca i ljotićevaca, kod Seče Reke. „Nemci su tukli četnike iz aviona, a pomagali su ljotićevcima i u kopnenoj blokadi. Gordana i ja smo se, skupa sa četnicima, probijali kroz nemačko-ljotićevski obruč“, svedočio je Branko. Za sve vreme provedeno sa četnicima, od početka 1943. do polovine septembra 1944, on nije video „nikakvu saradnju sa Nemcima“, niti kakvo ubistvo ili progon civila. ‘’Dok sam bio sa četnicima, ja sam sa svima bio dobar. To je bila divna grupa. Grupa ravnogorskih omladinaca u Kosjeriću sa kojima sam se družio. Bili su divni dečaci i tu nikakvih problema nije bilo’’, pričao je Branko.

PRATEĆA ČETA
Branko je odbio poziv Milorada Draškovića da učestvuje na omladinskom ravnogorskom kongresu, januara 1944. godine, ali aprila meseca najzad oblači uniformu, uzima oružje i postaje četnik. Najpre je pohađao jednoipomesečnu školu za rezervne oficire, u selu Brajići ispod Ravne gore. Bila je to prva klasa, koja je završila školovanje 1. juna. Branko je dobio čin rezervnog potporučnika Jugoslovenske vojske i ratni raspored u Pratećoj četi Kosjerićke brigade. Od sto boraca ove čete desetorica su nosila puškomitraljeze, a među njima i Vojislav Mihailović, koji je imao italijansku ‘’bredu’’. Neposredno po dolasku u jedinicu, početkom juna, Branko je položio svečanu zakletvu, zajedno sa drugim novim borcima Kosjerićke brigade.
‘’Voja je bio dobar dečko, dobar drug, dobar kavaljer i dobar borac’’, pričao je jedan od puškomitraljezaca Prateće čete, Mijalko Perišić, za mlađeg Dražinog sina. ‘’On je bio drugačiji. Mislim da je bio sklon komunističkoj ideologiji’’, pričao je Perišić za Branka.

KNjIGE Miloslava Samardžića "General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta" u četiri toma, bogato ilustrovanih, možete naručiti na tel: 064 1880 990, a peti tom izlazi iz štampe krajem godine.
(Nastaviće se)