Mržnja muti razum

VLADIKA Sava je želeo da vidim obnovljeni konak manastira Kalenić. Pamtim ga kao zapuštenu, demoliranu zgradu kojom je Crveni krst gazdovao na vrlo lakomislen način. Razvuklo se i polupalo sve što se moglo. Kada je konak konačno vraćen manastiru, vladika Sava je naumio da ga obnovi. Može da bude ponosan na svoje delo. On predstavlja jednog od poslednjih srpskih episkopa koji još zna šta je bila Karlovačka patrijaršija, kakav je red u njoj vladao i kakvi su bili njeni patrijarsi i episkopi. Njega su u Srpskoj crkvi skoro izolovali, a njegov glas u Saboru jedva se čuje. To je tolerantan i prosvećen čovek i kao takav ne može da ima sledbenike.
Za zilote je vladika Sava isuviše barokni čovek, njegova kandidatura za patrijarha nije imala izgleda da prođe. Svakog puta kad se sa njim sretnem, sve više uviđam kakvom olovnom težinom problemi pritiskaju srpsku crkvu. Veliki broj mladih episkopa deluje nedozrelo i loše obrazovano. Patrijarh nema snage da obuzda svoje saradnike u Sinodu i Saboru. A sa svih strana grmi i seva. U novom poretku trese se čitav svet. Rimska crkva aktivirala se više nego ikada. Pronađene su nove formule za prihvatanje unije. Uklanjaju se stare teološke razlike, odstranjuju dogmatske smetnje. A pravac napada je jasan: istok. Treba raditi brzo i iskoristiti raspad Rusije, koji još nije okončan. Tu je i Ukrajina, to najmilije čedo Svete stolice, već vekovima spremna da bude pokorena.
I DOK je ranije uvek neko to ometao, sada nema više ozbiljnih prepreka i taj se posao može uspešno okončati. U tom svetskom nevremenu slabi brodić Srpske crkve vodi jedan sveti čovek, nevešt da se snađe u ovom opakom svetu. Tu količinu zla on sam ne može da savlada, a još manje episkopi oko njega. Oni deluju zbunjeno, često nedosledno. Bilo je pokušaja da se crkva jače približi nekim laičkim snagama i da se osloni na njih. U tom smislu držani su i sastanci sa intelektualcima. Predlagao sam da se obnovi neka vrsta stalnih crkvenonarodnih sabora, na kojima bi crkvena vlast konsultovala laičku inteligenciju blisku crkvi. Protiv je bio bački episkop Irinej Bulović, dok je patrijarh ćutao.
Crkvena vlast je nepoverljiva prema intelektualcima. Kao da se plaši podvala. Uostalom, možda su te rezerve ispravne, jer postoji isuviše veliki broj onih koji bi preko noći želeli da se prikažu kao hrišćani, a da pri tome ne znaju ni osnovna načela svoje vere. To su posledice opšte zbrke u glavama i dušama ljudi. Sigurno da taj haos nije ograničen na naš prostor, već su ovdašnja zbivanja samo odjek jednog šireg nereda, nastalog posle Drugog svetskog rata. Sve teže mi pada nemogućnost da sagledam kraj ovim mukama, da dokučim bilo kakvo pravedno rešenje. Po svoj prilici, mrcvarićemo se u nedogled, trošeći i poslednje mrvice razuma. U malim narodima sve je umanjeno, pa nam je i pamet data u ograničenim količinama. U ruskom sunovratu ostaće sačuvane veće količine morala. Slaba uteha za nas. (19. jun 1995)

GOSPODIN Stoltenberg, Norvežanin koji je zalutao u ovaj naš balkanski metež, usudio se da izjavi kako se u Bosni vodi opštesrpski rat. Bosanski muslimani nekad su bili Srbi, pa su prešli na islam, dok su današnji Hrvati katolici nekada bili pravoslavni Srbi. Odmah se oglasio muslimansko-hrvatski lobi, optužujući ga da je nastrojen prosrpski i da ga treba smeniti. Čak je u Norveškoj buknula afera, kao da je Stoltenberg počinio bogzna kakvo nedelo. Naterali su ga da daje ispravke i da poriče ono što je rekao.
A najtuŽniji deo cele ove priče je taj da je Stoltenberg izgovorio istorijsku istinu kada je reč o muslimanima. Ti nesrećni fanatici nikako se ne mogu pomiriti sa činjenicom da su napustili veru svojih otaca i primili veru onih koji su ih pokorili. Kao da ih neprestano peče ono njihovo izdajstvo, koje žele da iz svoje svesti potisnu na svaki način. Najveći deo njihovih svirepih obračuna u ovom ratu potiče odatle. Zbrku u njihovim glavama povećao je komunizam, koji je njihovu religiju preko noći, potezom pera, pretvorio u nacionalnost. Tako je stvoren jedan suludi hibrid koji će u budućnosti sejati samo zlo. Ubijanje predstavlja idealno oslobađanje svih, pa i najtamnijih strasti, priliku za obračune sa svojom unakaženom podsvešću. Ruše se i padaju sve ograde, iz krvavih magli izdiže se i nekakav verski cilj, konačno i spasonosno utapanje u ogromno islamsko more.
A šta reći o hercegovačkim Hrvatima, tom najfanatičnijem i najokrutnijem delu ustaških sledbenika, kojima nikakvi istorijski argumenti ne mogu da pomere izvitoperenu svest! Niko da se među njima zapita otkuda i samo ime njihove otadžbine. To se odbacuje i guši u dreci koju može da proizvede jedino verski fanatizam. I sada neka se taj Norvežanin samo usudi da izrekne svoja zapažanja do kojih je došao čitajući razne knjige. Valjda se neće suviše čuditi ako ga muslimansko-hrvatski lobi otera sa položaja. A takva graja sledi i drugima, svima koji će se usuditi da misle svojim glavama. Čak i uloga pomiritelja na Balkanu nije lišena opasnosti.
StiČe se utisak da takvi misionari nikome nisu potrebni. Doista je tako, jer jezik koji se koristi u međusobnim obračunima niko niti može, niti hoće da razume. Jednostavno, ljudi ne mogu da shvate da je na Balkanu mržnja jača od razuma. Niko se od te mirotvoračke gospode nije zapitao koliki je evropski udeo u stvaranju i održavanju ovakvih prilika i šta je sve ukočilo i omelo razvoj Balkana, prodor i prihvatanje tekovina humanizma i renesanse, na primer. Predugo su nas prinuđavali da živimo u sistemu Vojne Krajine, navikli da je cena naše slobode da branimo baš tu Evropu, koja je za uzvrat zadržala pravo da nas smatra civilizacijskim otpadom, koji se može jeftino kupiti. (27. jun 1995)


ISTOK I ZAPAD
Vekovima živimo u neprekidnom nesporazumu sa onima od kojih je zavisila naša sudbina. Određivali su je potezom pera, potpisujući ugovore sa Otomanskim carstvom, koje je svoje međe širilo prema zapadu. A za nas nije bilo ni izbora, ni odstupnice. Sa istoka je stizao mrak, a sa zapada teški uslovi i za golo preživljavanje. Skoro redovno birali smo ovo drugo. A sada se užasavaju kada nas vide ovako ubogaljene. Naš invaliditet nije slučajan i nismo ga bezumno stekli. On je stvoren u žrvnju najtežih istorijskih prilika, a pravo je čudo da smo uopšte iz svih tih čuda i pokora izvukli živu glavu. (27. jun 1995)

Knjigu ”Dani, sećanja” možete dobiti u knjižari ”Inicijal” u Beogradu, Knez Mihailova 35 ili kod izdavača na tel. 021 422 245
(Nastaviće se)