Egzodus pred Olujom

 POTPUNI slom Republike Srpske Krajine. Hrvatska vojska je zauzela Knin, a muslimanskohrvatska koalicija Kupres. Počeo je egzodus srpskog naroda iz Hrvatske. Kilometarske kolone izbeglica beže pred hrvatskom odmazdom. Ujedinjene nacije poslušno ćute iako je reč o klasičnom etničkom čišćenju. Preko noći brišu se vekovi srpske istorije u Hrvatskoj. Hrvati rade planski, a na udaru su i srpska imanja i spomenici kulture, sve, sve to mora da iščezne, kako bi se onemogućila i sama pomisao o nekakvom povratku.
Uoči trećeg milenijuma, uz američkonemački protektorat, dovršeno je ustaško delo započeto u Drugom svetskom ratu. Primenjena su sva iskustva iz tog razdoblja. Pavelić nije imao vremena da konačno reši srpsko pitanje. Učiniće to Titov general Tuđman. Nikada u istoriji on nije imao povoljnije okolnosti: američka zaštita, nemački blagoslov i oružje, islamski novac, nemoć Rusije, sve se okrenulo u korist Hrvata. U to ime svet je spreman da previdi zločin, da se ponaša kao da nije počinjen.
Velika načela u rukama svetskih sila postaju njihova suprotnost. U tom opštem raspadanju hrišćanske civilizacije saučesnici su i crkve, koje svojim podređenim stavom gube snagu, koju ne mogu više da upotrebe protiv opšte destrukcije i sunovrata. U ovim teškim vremenima za srpski narod pokazaće se da su Hrvati uspeli da se homogenizuju na osnovu ogromne mržnje, kojom su prožeti svi slojevi ovog naroda.
NASUPROT njima, Srbi su razjedinjeni i demoralisani. Međunarodna igra uspešno nas je najpre izolovala, a zatim satanizovala. Isterani smo iz foruma u kojima smo mogli da branimo svoje stavove. Nas jednostavno niko ne sluša, a svet se ponaša kao da nas i ne čuje, spreman još jedino da čuje našu kapitulaciju. Sulude svađe u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj, a posebno sukob Karadžićev sa vojskom, kapitalno je svedočanstvo mahnitosti i političkog slepila.
Lepo se pokazalo da srpski komunisti, za razliku od hrvatskih, nemaju jasan nacionalni program. Oni se još gube u internacionalističkim maglama, nesposobni da svom narodu skroje bilo kakav nacionalni program. Oni i ne primećuju kako se kod omladine u našoj zemlji menjaju pojmovi o patriotizmu, kako se on gasi, a raste apatija i nepoverenje u državu. I dok se Hrvati danas opijaju svojim velikim „pobedama“, Srbi se sele poraženi, raskućeni i demoralisani. Nisam siguran da će ova najnovija srpska tragedija uzbuditi i probuditi ravnodušne. Kao da smo se unapred predali, očekujući apatično nove udarce i nove poraze. Kao da više nemamo prave motive za bilo kakav ozbiljniji otpor. (6-9. avgust 1995)
U „Politici“ od 12. avgusta objavljena je izjava Tornvalda Stoltenberga: „Događaji koji su se desili poslednjih dana otežavaju pregovore.“ Zalaže se „za prodornije nalaženje puta trajnog mirovnog rešenja“. Opet fraze, uz upotrebu reči „prodornije“, koja u tom rečniku ima višeslojno značenje. A onda, sledi racionalan savet čoveka koji živi na nekoj drugoj planeti. On kaže da ne podržava „rangiranja tragedija i da je merenje veličine katastrofe gubljenje vremena potrebnog za hitno okončanje cele balkanske tragedije“. Sve to zvuči sasvim vanzemaljski, nerealno, kao da je čovek rođeni cinik. Ipak, najznačajnije je što Stoltenberg tačno ocenjuje suštinu tragičnih događaja u Krajini kad kaže: „Hrvatski vojnici su za nekoliko dana promenili istoriju dugu tri stoleća.“
OCENA je tačna, jedino je pogrešio u vekovima, jer je Srbima oduzeo bar još jedan vek te istorije. I tu se sad nalazimo u srži problema. Hrvatski genocid izvršen je u ime genocidnog hrvatskog nacionalnog programa koji je utemeljio Ante Starčević, nastavio Ante Pavelić, a dovršio Franjo Tuđman. Nacionalni koncept doveden do ekstremnih oblika koje stvara samo patološka mržnja sudario se sa jednim obezglavljenim narodom, koji je tek počeo da stvara jasniju sliku za svoje opstojavanje na svom istorijskom prostoru. Osvetilo se nemanje celovitog nacionalnog koncepta, koji nedostaje i samoj matici. Tu se još luta u nekakvim šemama koje su tako uspešno ispirale mozak srpskom narodu u vreme Brozove vlasti.
O njegovoj sudbini odlučivali su ljudi koji su o tom narodu znali manje nego o nekom dalekom proleterskom buntu, izazvanom padom životnog standarda. A najmanje su znali o njegovoj istoriji.
Zato se svako upozorenje da se malo osvrnemo i na tu našu prošlost, da ispitamo svoj koren, kako bismo se bolje snašli u ovom veku tolikih iskušenja, završavalo tupim etiketiranjem i bacanjem oprobanih komunističkih anatema na sve što ukazuje na nacionalizam.
Posledice ovakvog odgoja nacije morale su dovesti do njegove nacionalne i moralne apatije. To je dovelo i do ovog srpskog ispadanja iz istorije, jer, kako nas je učio i Hegel, naivnima ona i ne pripada.
Hrvatski vojnički uspeh ugradiće se temeljno u sve pore hrvatske nacionalne svesti. Shvatiće i ono najvažnije: da su Srbi beznadežno razjedinjeni i bez nacionalnog programa. Shvatili su da im je dozvoljeno da svim sredstvima sprovedu etničko čišćenje. (13. avgust 1995)

NIKOLIŠ I "PRIJATELjI“
KAKAV spisak istomišljenika! Oglasila se grupa najčvršćih „mirotvoraca“, u stvari bivših komunista koji danas predstavljaju opoziciju. Ako je to bio i najuži krug prijatelja pokojnog Gojka Nikoliša, zaista ne iznenađuje ni ono pismo koje mi je uputio. Osećao sam da u tom čoveku živi isuviše veliki broj tragova koji su ga gurali u tadašnju vrhušku. Njegovo ispadanje iz kruga povlašćenih tek mnogo kasnije steklo je alibi koji mu je omogućio da se predstavlja kao trajno opredeljeni humanista.
Ima u njegovoj (Nikolišovoj) biografiji mnogo nedoslednosti koje nikako neće moći da naknadno idealizuje. U svakom slučaju, za svoje zemljake u Titovo vreme nije mnogo učinio iako je morao znati kakav položaj nameću Srbima Bakarićeve političke odluke. O toj srpskoj nesreći vešto je izbegao da se u bilo kojem vidu izjasni i tako kompromituje. Pretvarao se da mu neke stvari nisu do kraja jasne, a ta „neobaveštenost“ bila je spasonosna formula za odgovornost. Istini za volju, treba reći da nije bio prvi koji je pronašao i primenio ovakvu formulu preživljavanja. (12. jul 1995)

Knjigu ”Dani, sećanja” možete dobiti u knjižari ”Inicijal” u Beogradu, Knez Mihailova 35 ili kod izdavača na tel. 021 422 245
(Nastaviće se)