Nebeska čovečica

 SVETA Petka uživa ogromno poštovanje kod Srba. Po broju svečara (onih koji su je uzeli za svoju slavu) ova svetica zauzima peto mesto - iza svetog Nikole, svetog Jovana, svetog Đorđa i arhangela Mihaila. Njoj je naš narod posvetio 240 poznatih parohijskih i manastirskih crkava. Mnoge od njih i danas postoje - druge su ostavile značajan trag u prostoru i raznoraznim zapisima.
Hramove ovoj svetiteljki Srbi su počeli da zidaju još u doba Nemanjića. Najviše ih je bilo na Kosovu i Metohiji - kako po gradovima (Prizren, Priština, Peć), tako i po selima.
Poslednji srpski despoti i despotice, takođe su mnoge hramove posvetili Svetoj Petki. Sa velikim talasima srpskih seoba poštovanje Svete Petke se sa juga prenosilo do Dalmacije i Mađarske, a najsnažnije se iskazalo u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Šumadiji i Sremu.
U predgovoru bogato ilustrovane monografije “Sveta Petka - slava srpska i zaštita vernih”, koju su ovih dana zajednički izdale “Svetigora” i Kompanija “Novosti”, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije kaže:
- Bog u svakom pokolenju podiže i “na svijećnjak stavlja” dostojne svoje svetilnike da spasonosno svetle ljudima, i za svoga zemnoga života, a još silnije i delotvornije posle njega. Tako je i nama, pravoslavnima Balkana, pre više od deset vekova poslao Prepodobnu majku, našu Petku - Paraskevu, nebesku čovečicu i zemaljskog anđela, od našeg krštenog plemena, iz jedne od brojnih srpskih Slavonija, kojima je bila prošarana teritorija moćnog Vizantijskog carstva. Kao svoju čudesnu dobrotvorku Svetu Petku proslavljaju sve zemlje i narodi na Balkanu i u celoj vaseljeni, koji su izabrali da na zemlji žive Nebom i Hristom.
Mitropolit Amfilohije kaže da se o Svetoj Petki malo zna - pojedinosti njenog rođenja, detinjstva i prve mladosti ostale su za nas nedokučive. Pouzdano se, međutim, zna da je kao mlada sve biće svoje, telo i dušu, mladost i lepotu, prinela na dar Bogu, dobivši od Boga mnogo više od “sto puta toliko”.
- To, pak, nije učinila javno - kaže Amfilohije - pred licem celog sveta da dobije pohvalu od ljudi, nego u tajnosti, živeći godinama nepoznata, sa vetrovima i pticama, u pustoši balkanskih zabiti. Otišla je samo radi podvizivanja, napustivši svoja rodna Pristaništa-Epivate, na obalama Mramornog mora, na dan hoda udaljena od Carigrada.
Mitropolit Amfilohije smatra da Sveta Petka “kao pustinjica, a ne opštežiteljna monahinja”, možda i nije menjala svoje slovensko kršteno ime, kao što je učinio njen stariji brat u monašstvu nazvan Jevtimije Maditski. Pošto se Jevtimije upodobio između 989. i 996. godine, može se zaključiti da je Sveta Petka živela u drugoj polovini desetog i početkom jedanaestog veka. Sveta Petka se podvizivala u surovim uslovima. Nekad su to bile neprohodne gore, nekad kamene i bezvodne pustinje. Bila je okružena divljim zverima, hranila se gorkim planinskim plodovima. Neka žitija govore da je boravila u Trakiji i Palestini. Tamo je ostala sve dok joj Bog nije rekao da se vrati u svoju zemlju.
Kad je stigla u Carigrad, a zatim u svoje rodno mesto Epivate, tamo su je bili svi zaboravili. Ali, ona se na to nije obazirala. Nastavila je da se podvizava, hodajući poljima i brdima svoga zavičaja. Kad se predstavila, neki dobri ljudi sahranili su je kao strankinju, van seoskog groblja. Pokopali su je na mestu gde ju je smrt zatekla, na jednom polju, pored mora.

MONOGRAFIJA “Sveta Petka - slava srpska i zaštita vernih” (izdavači “Svetigora” i “Novosti”) može se po ceni od 360 dinara kupiti u pravoslavnim crkvama i na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj i naručiti na tel: 011/3376-370.
(Nastaviće se)