Sultanova ucena

 Posle pada Beograda u turske ruke (1521. godine) mnogi Srbi, koji su ovde živeli, deportovani su u Carigrad. Kao znak sećanja na tu prisilnu seobu neki delovi megapolisa na Bosforu i danas nose toponime - Belgrad, Belgradska šuma, Belgradska kapija. Osvajači su tada poharali beogradske hrišćanske crkve i iz njih odneli mnoge svetinje - čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice Beogradske, ruku svetog cara Konstantina, mošti carice Teofanije, ruku svete Varnave, mošti svete Petke...
Ovaj turski pohod predvodio je sultan Sulejman, a borbenim operacijama neposredno je komandovao Piri-paša. Osvojivši “ključ Evrope”, Turci su razglasili kakav su vredan plen ugrabili. I hrišćanski svet je, pri povratku turske vojske u Carigrad, izlazio pred sultana moleći ga da dozvoli da se pokloni velikim svetinjama. Sultan je to dopuštao uz uslov da hrišćani to dobro plate.
Kad je stigao u Carigrad, Sulejman je hteo da dobro zaradi na ovim relikvijama. Ponudio ih je grčkom patrijarhu tražeći za njih 12.000 dukata. U protivnom - ako ih patrijarh ne otkupi - relikvije će baciti u more. Bila je to ogromna suma koju patrijarh nije imao. Molio je da se rok isplate produži, ali sultan nije pristao. Letopisci kažu da je patrijarh, na kraju, ipak uspeo da u određenom roku skupi 12.000 dukata i otkupi svetinju. Dao je novac da se ne bi učinilo svetogrđe i da bi pokazao Turcima koliko hrišćani brinu za ono što najviše poštuju.
Otkupljene mošti položene su najpre u carigradsku crkvu Presveta Bogorodica Beogradska, koja je tada bila pod nadležnošću carigradskog patrijarha. Kasnije, uoči rušenja ovog hrama, mošti svete Petke premeštene su u hranilnicu svetih moštiju pri patrijaršijskoj crkvi Sveti Georgije na Fanaru.
U 17. veku Carigradska patrijaršija zapala je u velike materijalne teškoće i dugove, jer nije bila u stanju da izmiri silne dažbine koje joj je nametnuo sultan. U pomoć carigradskoj patrijaršiji pritekao je vojvoda Vasil Lupul, gospodar Moldavije, jedine još od Turaka nepokorene balkanske zemlje. Lupul je ponudio carigradskoj crkvi velike novčane priloge da ona izmiri svoje obaveze prema sultanu, a zauzvrat tražio je da mu Majka Crkva podari netruležne mošti svete Petke. Carigradski patrijarh Partemije je rekao: “Ako platiš sve dugove Velike Crkve, neka tako bude”.
Prema svedočenju Nikodima Svetogorca, vojvoda Lupul dao je patrijarhu Parteniju mnogo zlata i dobio mošti svete Petke. Prema jednom zapisu, svetiteljkine mošti bile su tajno spuštene sa Fanarske stene na lađu koja ih je odnela u Moldaviju. Prema drugom svedočenju, mošti su prenesene do granice Moldavije, uz pratnju tri mitropolita i jedne čete turskih vojnika.
Sveštenik Sinadin Srpski u svojim uspomenama kaže da je vojvoda Vasil sa svitom, pešice, došao da dočeka svetiteljku. Jaš, prestonica Moldavije, najsvečanije je pozdravila njene mošti, koje su položene u raskošni hram Sveta Tri jerarha. Gospodar Moldavije tim povodom podelio je mnoge milodare sirotinji. Sinadin Srpski ističe da je sveta Petka ovde odmah počela da čini čuda - isceljuje bolesne.
Ovaj letopisac postavlja zanimljivo pitanje: zašto u Konstantingradu sveta Petka nije uopšte činila čuda? Moglo bi da se odgovori ovako: upravo zato Prepodobna nije činila čuda, jer su je držali po strani, u zapećku, i nisu joj se sa trepetom klanjali, niti se pobožno molili, nego govorili: “Srpkinja, hm! A šta je ona učinila da bi se posvetila?” Sveštenik Sinadin zaključuje da su ovakav stav prema svetoj Petki u Carigradu mogli imati “zato što vere u nju nisu imali, pa im Prepodobna uopšte nije ni čudotvorila”.

NARUDŽBENICA
MONOGRAFIJA ”Sveta Petka - slava srpska i zaštita vernih” (izdavači ”Svetigora” i ”Novosti”) može se po ceni od 360 dinara kupiti u pravoslavnim crkvama i na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj i naručiti na tel: 011/3376-370.
(Nastaviće se)