Jača od ognja

 NI varvari, ni vatra nisu mogli da naude moštima svete Petke. U velikom požaru, koji je 1888. godine zahvatio crkvu Sveta tri jerarha u moldavskom gradu Jašiju, vatrena stihija spržila je sve, samo su Petkine mošti ostale čudesno netaknute. Vatra je uništila ovaj lepi hram do temelja, čak se istopio i metalni kovčeg u kome su bile mošti svetice, ali moštima nije bilo ništa. One su, zatim, prenete u hram Sretenja Gospodnjeg, koji se, takođe, nalazi u ovom gradu i borave ovde sve do danas.
Zahvaljujući velikoj duhovnoj pobožnosti naroda, sveta Petka postala je sveštena pokroviteljka hrišćana, koji žive na balkanskim prostorima. Ali, ne samo njima. Njena slava otišla je mnogo dalje - stigla je do ruskih zemalja, posebno u Moldaviju i Belorusiju. I u Jašiju, i u Beogradu, i u Trnovu, vernici kao reka pritiču i danas prepodobnoj materi Paraskevi, moleći joj se i tražeći od nje isceljenja. Nažalost, tako nije u njenoj, etnički očišćenoj Kalikratiji, nedaleko od Carigrada.
Obe crkve u Beogradu u kojima su boravile mošti ove svetiteljke - i staru Uspensku, i novu svete Petke - porušili su Turci. Ali, njeni kultovi ostali su snažni i u vreme ropstva. Zapadni putopisci i diplomate, koji su pohodili Beograd, opisali su čudesni ograđeni izvor na padinama Kalemegdana, oko koga su se svakodnevno okupljale stotine vernika. Ove crkve su obnovljene 1937. godine, istina ne u starom dostojanstvu, ali sa starom simbolikom. Ovde je podignuta kapela svete Petke i Bogorodičina crkva Ružica, u kojoj se od 1950. godine čuva čestica Petkinih moštiju, preneta iz manastira Petkovica kod Mačvanskog Prnjavora. Zahvaljujući tome, sveta Petka na Kalemegdanu sabira ne samo Beograđane, već i sve pravoslavne, koji dolaze u srpsku prestonicu. Kad je reč o našoj zemlji, druga čestica moštiju svete Petke nalazi se u srebrnom moštniku srpskih svetitelja u Studenici.
Vesna Nikčević, koja je sa protojerejom Radomirom Nikčevićem i Vesnom Todorović priredila monografiju o velikoj svetiteljki kaže da je ime Petka, Petnica, Pjatnica, vekovima jedno od najomiljenijih u slovenskom pravoslavlju. Mnogi istraživači i etnolozi ga pogrešno tumače kao doslovni prevod grčke reči Paraskevi, koja označava šesti, a ne peti dan u nedelji, računajući po hrišćanskom običaju, nedelju kao prvi dan sedmičnog ciklusa. Grci ponedeljak nazivaju deftera, to jest drugim danom sedmice, utorak trećim, sredu četvrtim, a četvrtak petim danom.
- Ime Petka-Pjatka-Petnica-Pjatnica imalo je - kaže Vesna Nikčević - kod Slovena svoju nesumnjivo predhrišćansku istoriju. Neki crkveni i svetovni istraživači ističu da je ono bilo vezano za magijske obrede i za petak kao dan najraznovrsnijih zabrana. To tumačenje ne može se, međutim, prihvatiti kao tačno. Svođenje etimologije srpskog i slovenskog imena Petka, Petnica na naziv petog dana u nedelji, nije zadovoljavajuće, pre svega zato što je mogućnost takvog porekla sekundarna.
Za etimologiju srpskog imena Petka, ističe Vesna Nikčević, nije od suštinske važnosti ni zanimljiv detalj da se sveta Paraskeva Rimljanka, Hristova sledbenica iz II veka, koja je živela na Siciliji, dobila ime po tome što se rodila na Veliki petak. U latinskog sredini ona je trebalo da ponese ime Veneranda (na latinskom petak - Venerin dan). Ali zbog sablažnjive veze sa imenom paganske boginje ljubavi Venere, otac svete Paraskeve Rimljanke odlučio je da joj da grčko hrišćansko ime - Paraskevi. Vesna Nikčević naglašava da se izvorno srpsko ime Petka, u starijem izgovoru Pentka, po svoj prilici izvodi iz imena pent - dizati se, penjati se, propinjati se, razapinjati se i pripada porodici reči sabranoj oko glagola peti se, penjati se, raspinjati.

NARUDŽBENICA
MONOGRAFIJA ”Sveta Petka - slava srpska i zaštita vernih” (izdavači ”Svetigora” i ”Novosti”) može se po ceni od 360 dinara kupiti u pravoslavnim crkvama i na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj i naručiti na tel: 011/3376-370.
(Nastaviće se)