Prvi karirani sako

 Matija će i u valjevskoj Gimnaziji skrenuti pažnju na sebe svojom darovitošću, naročito na časovima srpskog jezika i književnosti. Istina, sećao se da ga je još u Slavonskom Brodu profesor hrvatskog jezika pitao:
"Ko ti je ovo napisao?"
Bio bi veoma iznenađen njegovim sastavom.
Valjevo ga je fasciniralo - zauvek će se sećati pazarnih dana kada je varoš po bogatstvu i obliku ličila na slike Hijeronima Boša - seljaci će sa svih strana stići prema pijaci, peške, na konjima, volovskim kolima, a ima i onih sa konjskim zapregama. Ulice zakrčene žitom, pernatom živinom, lubenicama i bundevama, voćem i povrćem... Jednog dana dok je stajao ispred (bivše) kafane "Sunce" prvi put u životu vidi neobičan prizor: nailazi fijaker, a u njemu kaluđer sa sedom, dugom bradom. Rekli su mu da je to znamenita ličnost - ava Justin Popović, izuzetno obrazovan čovek i da živi zatočen u obližnjem manastiru Ćelije, gde su ga komunisti prognali.
U šestom razredu gimnazije doživeo je da se ime Matije Bećkovića pročuje u celoj školi - za pesmu na konkursu "Moj kraj u revoluciji" dobio je prvu nagradu i novčani iznos od 15.000 dinara! A bila je to prva nagrada u životu - u svečanoj sali Gimnazije iznenadnu svečanost otvorio je uzbuđeni direktor Jova Kovačević i objavio da je učenik valjevske Gimnazije taj i taj dobio prvu nagradu za najbolji pismeni zadatak u Republici Srbiji! Valjevo je trijumfovalo nad ostalim gradovima, mada, kako je rekao direktor - "Nije tako bilo u revoluciji..." Zato je gost iz Beograda, iz ministarstva, izvadio koverat sa parama, a jedan od Matijinih drugara je dobacio:
"Prebroj lovu...!"
Presrećan odlazi u baraku i onda s tetkom ide u kupovinu. Kupuje prvi karirani sako u životu, pa cipele, pantalone. Tetka predlaže da kupe i tetku košulju - kaže: "Biće mu milo!"
Uključuje se u žestoke rasprave o tradicionalizmu i modernizmu u književnosti - Matija se opredeljuje za ove potonje. Bliski su mu stihovi Oskara Daviča, Miodraga Pavlovića, Vaska Pope, ali i Stevana Raičkovića... Prvi put u životu vidi žive pisce o kojima se u javnosti govori i piše - u Valjevo je došao Subho Tagore, rođak slavnog indijskog pesnika Tagore, koji je pročitao svoju pesmu "Šumadijski čaj", u društvu pesnika Slavka Vukosavljevića i književnog kritičara Predraga Palavestre.
Indus je mislio da je vruća rakija naš domaći čaj pa mu je posvetio pesmu, a publika je već naslov komentarisala da taj čaj niko nije pio a da nije pevao. Potom je stigao u Valjevo i Oskar Davičo... Zapanjila ga je drskost, s kojom je veliki pesnik odgovorio na pitanje profesora fizike Cvetkovića - kakvi su to stihovi, modernista, kao što ih piše Vasko Popa? Davičo mu je odbrusio da će odgovoriti samo u slučaju ako neko ima nešto pametno da pita...
Početkom decembra 1956. u život Matije Bećkovića ulazi plavokosa devojka koja će mu postati i prva ljubav, i prva ljubavna pesma, i prva knjiga, i doživotna saputnica, i majka njegove dece. Bilo je to tačno u subotu 9. decembra 1956. oko pola osam uveče kada na valjevskom korzou, "u Karađorđevoj ulici, između Pošte i Suda" upoznaje Veru Pavladoljsku, učenicu petog razreda. Iduće, 1957. godine, objaviće i prvu pesmu u "Mladoj kulturi" - nazvaće je "Preludium".
Pričalo se da je pesnik i stidljivi lepuškasti Crnogorac počeo slobodnije da se ponaša - pustio je dugačku kosu, a usudio bi se da u "Šofer baru" popije i poneko piće. Ali, od tog subotnjeg korzoa, otkako je upoznao Veru, njegova galaksija se menja - on prati svaki njen korak, a i ona njega, dolazi da ga sluša, pa i uzima reč na sastancima literarne družine u Gimnaziji... Roditelji su joj uoči rata došli u Valjevo, otac joj je iz Rusije, rođen u Pjatigorsku na Kavkazu i pred Oktobarsku revoluciju, kao dečak, stiže u bežaniji u Srbiju... Vera nosi ime očeve majke.
Matija će ga upoznati i ovaj će biti zadovoljan izborom svoje kćerke, jer je i sam čitao i voleo rusku poeziju, a najviše od svih dopadao mu se Afanasij Fet (1820-1892).
O izuzetno darivotom gimnazijalcu pričalo se i van škole.
Ljubica Nožica, profesor srpskog jezika u VII i VIII razredu, koja prati modernu literaturu, uočava Matiju, upućuje ga u Gradsku biblioteku, gde stižu razni listovi i časopisi. Njega posebno zanima "Mlada kultura" koja posvećuje pažnju mladim piscima, pa i onima iz tzv. unutrašnjosti. Urednici lista (Mladen Oljača, Predrag Palavestra i Slavko Vukosavljević) pružaju ruku mladima, otkrivaju talente. Matija je u literarnoj družini jedan od zapaženijih (pre njega, tu slavu imali su nešto stariji, koji su već otišli u Beograd na studije - Zoran Joksimović, Petar Pajić i Miloš Jeftić).
Zovu ga - pesnik...
U jednoj od pesama ("Lirski recitativ") Matija peva o Toplici, Srbiji u srcu, Avali:
"Pa siđem dole u Rašku na medovinu
pa se s Markom ogledam na dnu bunara
pa s Nemanjom sednem pod tisovinu
i čujem kako Mesec s Danicom razgovara..."
Profesor filozofije Dragan Mijanović, koji je vodio hor Gimnazije, uočio je da Matija govori lepo i razgovetno, pa mu na takmičenju srednjih škola poverava ulogu konferansijea. To je bila i velika slava i prva leptir mašna - koju su na brzinu skidali i stavljali svi učesnici. Vera mu je poverila da ga je tad prvi put i zapazila.
Završeni su lepi gimnazijski dani i došlo je vreme za odlazak na studije u Beograd. Maturirao je školske 1958-
-1959. Upisuje studije na tek otvorenoj katedri na Filozofskom fakultetu. Izdržao je jedan semestar, kad je shvatio da besmislene ankete i grdne statistike nisu za njega. Preći će na studije književnosti.
(Nastaviće se)

NARUDŽBENICA
Monografija ”Matija” (izdavači “Pravoslavna reč” i “Orfeus”) može da se naruči na mejl pravoslavnarec@yahoo.com ili na telefone 021/528-570, 421-290, kod predstavnika u Beogradu 064/167-2365.