Najmlađi besmrtnik

Ikona, kandilo, tamjan... oduvek su bili u kući Bećkovića. Patrijarh Gavrilo Dožić je srodnik familije... Majka Zorka je bila veoma pobožna i vezana za crkvu, a decu je učila da se mole Bogu i na spavanje se odlazilo sa molitvom “Dragi Bogo...”
Po dolasku na studije u Beograd Matija sreće godinu dana starijeg studenta klasičnih jezika i bogoslovije Rista Radovića, iz Donje Morače - njihovi roditelji su se poznavali i bili su prijatelji. Povremeno se druže, a nakon završenih studija u Beogradu Radović odlazi na doktorske studije u Francusku i Grčku, a druženje se produbljuje posle Radovićevog zamonašenja. Amfilohijev najbolji drug je Atanasije, pa će Matija i sa njim postati blizak. Oni su zajedno sa Irinejem i Artemijem odani učenici ave Justina Popovića i kao takvi, kao žestoki borci za hrišćanstvo, biće na glasu kao - Justinovci.
Družeći se s njima upoznaće i patrijarha Germana i on će ga sa dvadesetak intelektualaca pozvati na razgovor koji se ticao podizanja Hrama Svetog Save. Naime, patrijarh German je bio dao pristanak da se na mesto hrama ozida Muzej fresaka - s obzirom na uverenje da vlast nikad neće dozvoliti poduzanje Hrama Svetog Save na Vračaru. Matija je kazao da narod razume da patrijarh “mora da se snalazi” i da ne može podići hram, ako se vlast oglušuje na sve molbe. Ali ako ne uspe da sačuva zidine hrama može se ispostaviti “da se nismo snalazili da bismo opstali nego da bismo nestali”. A to neće oprostiti niko.
Patrijarh German je, pogođen tom rečju, kazao: “Kao što smo rekli da, možemo reći ne. Mi nismo ništa potpisali!” Posle nekoliko meseci dobijena je dozvola za zidanje hrama i patrijarh German je tako krunisao svoje patrijaraštvo...
Patrijarha Pavla upoznao je još dok je bio vladika na Kosovu, kada su Živorad Stojković i Matija, objavili kapitalnu knjigu “Zadužbine Kosova” (Matija je priredio umetničku poeziju o Kosovu). Kad je Pavle postao patrijarh, pozivao je Matiju Bećkovića, zajedno s najuglednijim srpskim intelektualcima, na razgovore o značajnim pitanjima vezanim za srpski narod i srpsku crkvu. Matija smatra da je patrijarh Pavle čovek visoke pismenosti i kulture; njegova usmenost je došla iz pismenosti. Visoku naraciju poneo je iz knjiga, a nepogrešivo je trebio iz tekstova ono što ne pripada jeziku crkve. Po Matiji, niko nikad nije stekao tako tiho i nenametljivo autoritet u crkvi, kao patrijarh Pavle.
Koliko ga je fascinirala ličnost patrijarh Pavla, najbolje govori pesma o njegovoj majci:

Je li još živa
Ona vaša sestra
Kod koje ste odlazili
svake nedelje
Pitam Patrijarh Pavla
Umrla je odavno
Ali to mi nije sestra
Nego sestra od tetke
A tetka mi je majka
Koja me je podigla
od kolevke
Kad se preudala
Ona što me rodila
I ja sad mislim
Kad promenim svetom
Da ću prvo videti tetku
Koje sam se
najviše uželeo
A za ostale
u carstvu nebeskome
ima vremena
***
Videću i majku
Ako Bog da
I ako me pozna

Zanimljivo je da je Matija uživao naklonost i poverenje arhimandrita manastira Ćelije dr Justina Popovića. Za njega je ava Justin bio impresivna pojava, izuzetna mudrost, prirodnost i spontanost - bilo da je govorio o svetu i životu, ali i o teološkim temama. Bilo je prilika kada je na poklonjenje u Ćelije odlazio s Amfilohijem, Artemijem, Irinejom... i tada su se u njegovim komfornim odajama, ćelijskoj oazi za rad, vodile teološko-filozofske rasprave koje su trajale i po više sati.
Arhimandrit mu je u manastiru Ćelije 1975. godine poklonio brojanicu, onda prvu od knjiga “Žitija svetih”, s posvetom:

Dragom prijatelju
Matiji Bećkoviću
na molitveno sećanje
otac Justin

Matija postaje nezaobilazno ime u srpskoj književnosti, javna ličnost o kojoj se govori širom Jugoslavije. Iznenadio se kada mu je jedan pilot u ime akademika Janeza Milčinskog, potonjeg predsednika Slovenačke akademije nauka i umetnosti, profesora Medicinskog fakulteta u Ljubljani, poslao, uz pozdrav, tri fotografije okoline zamka Turjak, snimljene iz helikoptera, i tvrdnjom da je u tom predelu sahranjen Matijin otac Vuk Bećković.
Bilo je to uoči Matijinog izbora za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, ali na njega su se, tim povodom, sručile nove opskurne priče o četniku... Uoči Skupštine, uputio je predsedniku SANU pismo:
“Odeljenje za književnost i jezik mi je ukazalo veliku čast kandidujući me za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
S obzirom na politički pritisak da ne budem izabran - koji je najviše rukovodstvo Srbije izvršilo na Predsedništvo Akademije - sa čime je na sednicama Odeljenja upoznato i članstvo - molim Vas da današnju Skupštinu upoznate sa mojim pismom kojim Vas obaveštavam da posle toga ne želim da budem i glasan.
Do poslednjeg trenutka sam ubeđivao sebe da je ta stvar vaša, a ne moja. Nažalost, nisam uspeo.
Baš zato što se ne radi o meni - ona je moja, pa Vas molim da i mene i članove Akademije poštedite glasanja - sve dok ne budem ravnopravan sa ostalim kandidatima...”
Matija je napisao pismo Skupštini Akademije - da ga kandiduje kad oni budu odlučivali ko će biti član, ali ga je Mića Popović odvratio od namere da pismo pošalje.
Te 1983, kada je izabran u Akademiju, imao je 44 godine - bio je najmlađi član srpskih besmrtnika...
General Nikola Ljubičić oštro je telefonirao Akademiji: “Zar taj četnički sin da bude akademik... Sramota...”

NARUDŽBENICA
Monografija ”Matija” može da se naruči na mejlove pravoslavnarecŽyahoo.com, orpheusŽsbb.rs ili na telefone
021/528-570, 458-528, kod predstavnika u Beogradu 064/167-2365.
(Nastaviće se)