Regruti iz kolevke

 DRUGI Milutinov sin Nikola rođen je 10. jula 1856. godine!
Ovaj podatak, iako se u nekim papirima kao datum rođenja pominje i 2. novembar 1856, zapisan je u krštenici, odnosno „Izvodu iz protokola krštenih pri istočno-pravoslavnoj crkvi hrama svjatih Apostola Petra i Pavla u Smiljanu“, parafiranom od protojereja Petra Mandića, paroha gospićkog.
„Rodi se mladenac pola muškoga, mjeseca junija, dne 28. leta 1856/pjedeset i šestog/zakonito. Otac mladenca, Milutin Tesla, paroh administrator, mati mu Georgina, žitelji smiljanski. Krstiga i miropomaza črez mene Jereja Tome Oklobdžije, paroha administratora cerkve hrama svjatog velikomučenika i pobedonosca Georgija, mjeseca junija, dne 29. leta 1856.“
Mladencu je dato ime Nikolaj od kuma „Jovana Drenova, c. k. satnika, žitelja gospićskog“. Austrijska vlast je odmah novorođenog Nikolu odredila da pripada „Ličkoj regimenti No. 1“ - pukovniji i Medačkoj kompaniji - četi broj 9. Nikolu je krstio kum Jovan Drenovac, krajiški kapetan koji je živeo u Gospiću.
Otkud ime Nikolaj na krštenju. Nikola Begović u delu knjige pod naslovom „Kršteno ime“ kaže: „Pa otuda ujdurisali i sveštenici narodni, te su svojoj djeci davali imena svakojaka, samo srpsko je ime ’prosto bilo’! Ponajviše imena su srpska drugačija u kući bila, a drugačija u krštenoj matici. Tako je na primer Rade prevođeno bajagi sa Rafajilo, itd.“
Pod naslovom „Krštenje“ piše: „Srbi uopšte drže se više svoga domaćega običaja, negoli što bi se držali imali opštecrkvenoga pravila. Crkva nalaže da se dijete neposredno iza rođenja mora krštavati. Ma Srbi tako neće. Istom onda kada mati ustane iz babina sasvijem, pa kada može dočekati svoga kuma, onda će dijete krstiti. Ovo potraje cijelih prvijeh šest neđelja, a i poviše bogme.“ Sasvim je jasno da je Milutin Tesla kao uzoran sveštenik imao u vidu ovu zapovest svoje crkve, kao i supruga mu Đuka koja je takođe sveštenička kći.
„U kući dadu kumu dijete na šake, a on ga predaje materi, govori: ’Na ti, kumo, ovo moje kumče, a tvoje milovanje. Ovo je pravi Srbin, ili Srpkinja hrani, uči, da nam bude pravoslavan hristijanin sretan i čestit!’ Onda se preko djeteta njih dvoje poljube. Jače kuće zovu i popa da im dođe. Tu se progoste kako se može. Kum daruje kumče s novima, a reče: ’Neka kupi lulu’ - ženskome: ’Neka kupi preslicu’. Kuma daje za uzdarje kumu košulju, ili ručnik.“
U vreme dolaska Milutina Tesle u Smiljanu su bila 522 pripadnika pravoslavne vere. Njihov broj je do 1941. u Smiljanu narastao na više od hiljadu, 1990. je bilo svega jedanaestoro Srba, a 2006. godine svega jedan i samo jedan!!! Kako bi ih i bilo više, kada je polovinom 1941. godine, za pet dana na zverski način ubijeno 590 muškaraca, žena i dece koji su sahranjeni u zajedničku grobnicu, nekoliko metara od crkve svetog Petra i Pavla. Crkva je srušena, a parohijski dom je spaljen.
Decenijama su ruševine pravoslavne crkve sv. Petra i Pavla i rodne kuće Nikole Tesle zapanjivale putnike namernike svojim sablasnim izgledom iako su oba ova objekta 1956. godine proglašena za spomenike kulture osnivanjem Muzeja Like u Gospiću. Pre nego što je 1985. godine konačno počela obnova porušenog crkvenog hrama, zbilo se nešto neshvatljivo. Parohijska kuća je odlukama nadležnih vlasti oteta i tako odvojena od crkve, što je do sada nezabeležen slučaj u analima imovinskog prava, pa je vlasništvo nad rodnom kućom preuzeo poseban odbor pri Saboru SR Hrvatske, a crkva je ostala u vlasništvu Eparhije gornjokarlovačke.
Do leta 1990. bili su izvršeni samo grubi građevinski radovi finansirani od SPC i srpskih iseljenika u SAD. U kakvim su uslovima izvođeni radovi, dovoljno svedoči činjenica da je glavni protomajstor bio tadašnji sveštenik Slavko Stevanović, paroh iz Gospića, koji se brinuo i o crkvi u Smiljanu.
Maja 1992. na pomoćnoj zgradi uz rodnu kuću Nikole Tesle izazvan je požar zapaljivim metkom. Drvena zgrada pokrivena slamom je sasvim izgorela, a sa njom i etnografska i kulturnoistorijska muzejska građa: dve kočije, zemljana peć s pećnjacima i 26 drugih etnografskih predmeta. Požar je zahvatio i krov Tesline rodne kuće, ali je brzo ugašen i popravljen. Šteta je procenjena na ondašnjih 150.000 nemačkih maraka.
Selo Smiljan je doživelo svoj izlazak iz anonimnosti 8. aprila 1926. godine, kada je organizovana proslava sedamdesetgodišnjice rođenja Nikole Tesle. Više od 700 učenika bilo je na skupu koji je organizovala Kraljevska gimnazija i Učiteljska škola iz Gospića. Još veći događaj zbio se 1936. povodom Teslinog osamdesetog rođendana. Godine 1976. televizijske kamere prenele su sliku velike manifestacije ispred njegove rodne kuće u sve domove sveta elektromagnetnim talasima koje je on stvorio. Tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito govorio je ispred kuće čoveka koji je osvetlio našu planetu, a u čijoj rodnoj kući nije bilo električne energije! Električna energija će u Teslin rodni dom stići tek 2006. godine.

KRŠTEN DRUGOG DANA
U Lici je običaj da se dete krsti petnaesti dan posle rođenja, ili malo kasnije, kad se majka ‘pridigne iz babina’ i malo oporavi. Crkvena praksa je da se samo slabunjava deca odmah krste, kako ne bi umrla nekrštena, što se smatra za veliki greh, kaže Sava N. Vujnović.
Postavlja se pitanje: zašto su Milutin i Đuka požurili da krste sina Nikolu, pa su ga krstili već drugog dana života? Verovatno u strahu da ga ne izgube, jer se rodio slabašan.
(Nastaviće se)