Poroci mladog Nikole

 KADA je napokon Nikola ozdravio postavilo se novo pitanje: treba odslužiti trogodišnji vojni rok? Otpust iz vojne evidencije mogao se onda dobiti samo zbog fizičke nesposobnosti ili uspešno završenog školovanja, kao izuzetna nagrada za umnu sposobnost.
Ali Nikola je zbog bolesti bio prinuđen da posle dve uspešne godine obustavi studije u Gracu, pa je taj razlog za vojno oslobađanje otpao.
Podmićivanje graničarske administracije cvetalo je sve vreme postojanja Vojne krajine, pa se Milutin sigurno mogao poslužiti svojim uticajnim vezama, posebno su Nikoli ujaci bili uticajni u vojnim krugovima. Ovaj problem je u svakom slučaju rešen i Nikola nije otišao na odsluženje vojnog roka, već u jesen 1875. odlazi na studije u Grac, baš uoči Srpsko-turskih ratova.
Neminovan sukob generacija između oca i sina uticao je i na odnose Milutina i Nikole Tesle.
Prota Milutin je s teškom voljom pristao da Nikola studira politehniku, a kada je već odlučio postarao se da to bude u najboljoj tadašnjoj evropskoj tehničkoj školi Joanemu u Gracu.
Nikola je odlučio da se oduži svojim roditeljima što su mu omogućili da studira tehniku u Gracu, i dao se na učenje, ali kada je otišao kući na odmor očekujući pohvale, do srca ga je uvredio očev nezainteresovan i hladan odnos prema njegovom uspehu u školi, što mu je gotovo uništilo ambiciju. Tek nakon očeve smrti nalazi hrpu pisama svojih profesora koji predlažu Milutinu da ga ispiše sa fakulteta ukoliko neće da se ubije prekomernim radom.
Od tada Nikola Tesla počinje da se karta, kocka, igra šah, domine, a posebno bilijar u kom je postao nenadmašan. Često je ostajao u kafani "Botanička bašta" do iza ponoći.
Obuzela ga je i manija kockanja, što je roditelje veoma brinulo. Nikola kaže:
"Moj otac koji je vodio uzoran život, nije mogao da nađe opravdanja za tako besmisleno traćenje vremena i novca kome sam se odao. Bio sam jako odlučan ali nisam dobro rasuđivao. Govorio sam ocu: "Ja mogu da prekinem kad god hoću, ali vredi li se odreći nečega što ne bih menjao za sve rajske radosti. Otac je za razliku od majke često davao oduška svojoj srdžbi i svom preziru".
Kako svedoči Kosta Kulišić, Nikolin školski drug iz Graca, Teslina rodbina je obustavila da mu šalje "novčanu pripomoć", a stipendija je iznosila 420 forinti godišnje. Slao mu je ponešto novaca i otac. Međutim, kada su istekle tri godine, stipendija je ukinuta. U pomoć mu priskaču ujaci, ali za kratko.
Obraća se Matici srpskoj u Novom Sadu, s molbom za stipendiju. Objašnjava da je zbog bolesti morao prekinuti započete studije i odreći se stipendije carske kraljevske generalne Komande, pa je sad prinuđen da je ponovo traži, ali na drugoj strani. Sada je zdrav i "Srbin je kao što se samo razumije". Matica ga je odbila, kao što je to učinila i dve godine ranije.
Iz Graca odlazi u Maribor 1878. i tamo nalazi posao kod jednog inžinjera i radi za mesečnu platu od 60 forinti. Pošto se osamostalio, a sukob oca i sina ne jenjava, Nikola prekida komunikaciju s porodicom.
Zabrinuti roditelji i familija ga svuda traže. Morile su ih najcrnje misli, a bilo je i drugova koji su slušali priče da se Tesla bacio u reku Muru. Školski drug Kosta Kulišić ga sasvim slučajno pronalazi u kafani preko puta železničke stanice u Mariboru. Prota Milutin ga nalazi, a potom dovodi kući u Gospić.
U Mariborskom arhivu, nalaze se policijski protokoli u kojima je ime Nikole Tesle upisano pod predmetnim brojevima 2160. i 2675. Prvi broj nosi datum od 8. marta, a drugi od 24. marta 1879. godine.
Kratki i teško čitljivi zapisi na nemačkom jeziku govore da je:
Nikola Tesla proteran iz Maribora kao lice bez sredstava za život, i upućen u mesto rođenja, kao "skitnica" i "beskućnik" pod policijskom prismotrom! Još se navodi, da je kao školovan čovek opasan po monarhiju zbog mogućnosti širenja štetnih političkih ideja!
Izgleda da je proterivanje sina iz Maribora teško pogodilo čestitog protu koji je ubrzo preminuo 29/17. aprila 1879. godine u Gospiću s tek napunjenih 60 godina.
"Umrije na brzo, a još brže slegoše se i njegova braća sveštenici iz bliza i iz daleka, te ga sutra dan prije podne prenesoše u odeždama a na svojim rukama iz parohijalnog doma u hram sv. Velikomučenika Georgija, i tu ga opojaše kao sveca.
Posle podne otpratismo ga do vječne mu kuće i tu se oprostismo s njime kratkom nadgrobnom riječi, kojoj se pod kraj pridružilo i žarko Sunce, isto ga sve dotle skrivaše gusti oblak, da i ono preko svojih zlaćanih ždraka zajedno sa govornikom pošlednji put zdravi se s dobrim pastirom stada svoga", svedoči Mojo Medić, školski drug Nikolin.

SPOMENIK RODITELjIMA
DESET godina posle smrti oca, 1889. godine, Nikola Tesla dolazi u rodni kraj da podigne spomenik "Svomu dobromu ocu". S pravom Jovan Bratić primećuje da Nikola na više mesta govori o svom ocu s poštovanjem, što je on zaista i zaslužio u svojoj parohiji.
"Izgleda da ga je više zavoleo kada je odrastao nego kada je bio mlad.
Otac nije trpeo njegovo pušenje i kockanje za novac. Tome svome negodovanju davao je oduška na razne načine. Kada je odrastao i počeo da se probija kroz život, video je da je njegov otac bio heroj koji je pored svešteničke dužnosti morao da brine o velikoj porodici, kako će je izvesti na put."


(Nastaviće se)