Srbin gospodari svetom senki

UZ pomoć britanske tajne službe Popov odmah počinje da organizuje Abverovu mrežu fiktivnih špijuna, koji će do invazije Francuske kljukati nemački Generalštab lukavo spremljenom smesom lažnih podataka koji su mogli da se provere i da izgledaju kao pravi. Duškovi saradnici u Londonu, takođe dvostruki špijuni, bili su Ferda i Diki Metkalf. Taj ogromni posao varanja Nemaca bio je u rukama najefikasnijeg kontraobaveštajnog tela u doba rata "Komiteta XX", zaduženog za dezinformacije.

"Komitet dvadeset" ili "dvojni krst", što drugim rečima znači obmana ili prevara, bio je glavna institucija britanske agenture za obaveštajno varanje nemačke armije i političkog rukovodstva. Već 1943. svi nemački špijuni u Britaniji su bili u rukama Komiteta, na čijem čelu je bio oksfordski profesor ser Džon Masterman. Ta tajna akcija zvala se "Midas".

JEDAN od najvažnijih obaveštajnih poslova ser Stjuarta Menzisa i njegovog omiljenog tajnog agenta Tricikla, odnosno Duška Popova, bilo je približavanje admiralu Vilhemu Kanarisu, šefu Abvera, za koga je i sam Vinston Čerčil znao da nije okoreli nacista. Tako je ser Stjuart Menzis uspeo da uspostavi vezu sa Kanarisom, podseti ga na nekadašnji susret sa Čerčilom i izazove njegova antihitlerovska osećanja, zbog kojih je kasnije stradao od samog firera.

Sa druge strane, sam Hitler i Abver hteli su da pridobiju bivšeg engleskog kralja Edvarda VIII, jer je on kao nepopravljivi mirotvorac osuđivao britansku ratnu politiku.

Radeći zvanično za Abverovu stanicu u Lisabonu, a ilegalno za britansku agenturu, Duško Popov je saveznicima pružao dragocene podatke o aktivnostima nemačkih obaveštajaca i svemu što se zbivalo u Rajhu. U tome mu je pomagao prijatelj Johan Jebzen, tada već visoki oficir Abvera. Ne zna se tačno broj nemačkih obaveštajaca koje je Popov predao saveznicima, ali u MI-6 veruju da ih je bilo stotinu.

SVOJOM rukom Duško Popov nije ubio nikoga, ali je još u Beogradu udesio da pogine Božidar, sluga i šofer njegovog oca Milorada Popova, koji je bio plaćen da ga kao doušnik proverava za račun Nemaca. Posle okupacije Jugoslavije 1941. godine, Popov se prijavljuje jugoslovenskoj izbegličkoj vladi u Londonu i radi kao njen službenik za specijalne zadatke. Tako je Dušan Popov postao trostruki agent: za Abver je bio agent Ivan; za britansku tajnu službu Tricikl; za izbegličku jugoslovensku vladu Duško.

Tako se tajni agent Ivan predstavljao kao pravni zastupnik Jugoslovenskih brodarskih kompanija. Njegova glavna veza sa unutrašnjom britanskom agenturom u MI-6 bio je pukovnik Tom E. Robertson, šef Sekcije za dezinformacije i propagandu Intelidžens servisa. Kako je sam priznao, u svojoj knjizi, u vreme rata bilo je još Srba i Jugoslovena u britanskoj tajnoj službi:

- Bilo je još Jugoslovena u britanskoj tajnoj službi za vreme Drugog svetskog rata, ali su me zamolili da ne uđu u knjigu. Nisu želeli reklamu, iako sam siguran da naše vlasti znaju tačno ko su oni. Jedan je odmah "izgoreo", a dvojica su uspešno radila sve do kraja rata. Obojica su bila u mojoj službi. Jedan je bio teleprinterista, a drugi stručnjak za izvesne stvari u pomorstvu.

U SVOJSTVU pravnog zastupnika Jugoslovenskih brodarskih kompanija, Duško Popov je došao u kontakt sa nekim predstavnicima francuskih brodarskih kompanija iz Višivske Francuske, koji su pak imali kontakte sa japanskim Generalštabom, koji se u to vreme jako interesovao za mogućnosti i kapacitete italijanske ratne luke Taranto.

U leto 1941. Popov je kao agent došao do najznačajnije tajne informacije u svojoj špijunskoj karijeri. Primetio je da je japanski Generalštab iznenada pokazao veliko zanimanje za italijansku ratnu luku Taranto. U Italiju je došla čak i posebna delegacija generala i admirala iz Tokija, koja je, japanski precizno, beležila sve detalje čuvenog britanskog vazdušnog napada koji je uništio dobar deo italijanske ratne flote u Tarantu.

DUŠKOV prijatelj Johan Jebzen je, slučajno, bio vodič tim Japancima po Italiji. On i Popov su vrlo brzo došli do zaključka da Japanci i njihova armija nešto spremaju Amerikancima.

Baš u to vreme, Abver šalje Duška Popova službeno u Sjedinjene Države da osnuje novu špijunsku mrežu. Abver mu za put daje 40.000 dolara. I odlikuje ga Gvozdenim krstom. FBI je pohvatao sve nespretne nemačke špijune-amatere, regrutovane od lokalnih američkih Nemaca. Duško Popov je tada odneo, kako sam kaže, "Amerikancima na srebrnom poslužavniku" vest o japanskoj nameri da napadnu Perl Harbur i najnoviji špijunski štos, mikrotačku.

Šef Federalnog istražnog biroa, nepoverljivi Džon Edgar Huver, tiranin i puritanac, apsolutni gospodar sveta senki, to jest svega što ima bilo kakve veze sa tajnim policijskim i špijunskim poslovima na teritoriji SAD, nije verovao Dušanu Popovu.

POPOV je pokušao da Huvera ubedi da je pošten i patriota. Trebalo je da, kao i u Velikoj Britaniji, osnuje mrežu nemačkih špijuna sastavljenu od agenata FBI i da je preda Huveru u ruke. Oni bi dalje kljukali Nemce onim što Amerikanci misle da ovi treba da znaju, a dočekivali bi u sigurne ruke sve nove nemačke špijune.

Čim je čuo tu ideju Džon Edgar Huver, navikao na kriminalne, a ne na prefinjene špijunske metode rada, Popova je izbacio iz kancelarije. Odmah je naredio da se soba Dušana Popova ozvuči, da ga hapse i privode što "prelazi državne granice SAD sa ženom sa kojom nije venčan, a radi vršenja bluda".

U SVOJIM memoarima "Špijun - Kontrašpijun", Popov je opisao kako ga je FBI ometao dok je boravio u SAD po naređenju Abvera iako je FBI znao da je Popov britanski agent. On je čak doveo sebe u situaciju da Abver otkrije da je dvostruki špijun pošto je agentima FBI otkrio tajnu mikrotačke - pisanja izveštaja na prostoru veličine tačke - i aparata za čitanje takvih poruka, kao i imena nekoliko nemačkih agenata.

Pisac bestselera Entoni Samers je objavio knjigu pod nazivom "Tajni i privatni život Edgara Huvera". U njoj je objavio da je direktor FBI tajno pratio Duška Popova, da ima tajni dosije o Dušku Popovu, ali da je, a to je kraj osamdesetih, 90 odsto tih dokumenata klasifikovano kao državna tajna.

HUVER, koji je tada neprikosnoveno vladao FBI, zaključio je da je Popov samo "plejboj" od koga nema koristi i naredio agentima da mu zagorčaju život. Njegovim ponašanjem Amerikanci su bili skandalizovani. Za 14 meseci, koliko je Popov boravio u SAD tokom 1942. i 1943. godine uspeo je da potroši 80.000 dolara, nemilice rasipajući taj novac na žene, luksuzan stan u njujorškoj Park aveniji i na vikendicu u poznatom skijalištu na zapadu SAD. O neobičnim sklonostima svedoči i njegovo tajno ime - Tricikl, aluzija na seks utroje koji je Popov, prema dosijeu na koji se poziva Frans pres, rado upražnjavao.

Popov u svojim memoarima piše da se suočio sa Huverom i naterao ga da napiše demanti..

MOMO KAPOR O POPOVU

O DUŠKU Popovu je Momo Kapor, veliki hroničar naših života pisao:

- Duško Popov, koji je znao tri svetska jezika - francuski (srednju školu je završio u Parizu, zajedno sa Kočom Popovićem), nemački (koji je naučio da bi mogao da prati postdiplomske studije u Frajburgu) i engleski (koji je savladao zarad biznisa), uz to društven, šarmantan, sa dobrim vezama u zemlji i inostranstvu, sjajno se snašao u ovoj ulozi...