Neuspela transakcija zlatnih poluga

ŠEF kontraobaveštajne četničke grupe u Beogradu major Boža Ranković Dolovac je preko svoje agenture kontrolisao i privatni život dr Ivana Popova. Imao je podatke i o njegovim vezama u inostranstvu. U arhivu Službe državne bezbednosti sačuvan je Dolovčev izveštaj o obaveštajnim aktivnostima dr Popova.

- Sastanak sa svojim agentima Eskulap (pseudonim dr Ivana Popova) održava u jednom stanu u Ulici kralja Milutina broj 54, prvi sprat, telefon 29425. Ovde se društvo zadržava i posle početka policijskog časa i produžava sa terevenkama uz obavezno učešće žena, koje su po pravilu samo devojke, i to mlađe i lepše. Stan je ranije pripadao Bogdanu Bodi Mihailoviću, koga je Eskulap pre izvesnog vremena poslao u London.

PROČITAJTE JOŠ: BRITANSKI POVERENIK ŠPIJUNIRAO I ZA ČETNIKE: Obaveštajne igre srpskog doktora uz animir-dame

Inače, taj put Bode Mihailovića je jedan neuspeli pokušaj Eskulapa i Nemaca. Svako od njih imao je sa Bodom svoj plan koji je propao. Eskulap, prema jednoj verziji koju i sam protura, imao je nameru da preko Bode omogući izvesnu zlatnu transakciju za račun naše organizacije, o čemu je tobož upoznat i naš glavni štab. U stvari, poznajući Eskulapova, pre bi se moglo poverovati da je iz cele te transakcije trebalo da on lično izađe kao najveći korisnik, što bi nesumnjivo i bilo, jer je on veoma spretan i iskusan u takvim mahinacijama.

NEMCI su, međutim, sa Bodom i njegovim odlaskom u Englesku imali nameru da ga, uzgredno, upotrebe kao svog obaveštajnog organa, a s druge strane, što je bilo važnije, i oni su hteli da pokušaju obezbeđenje izvesne materijalne rezerve u Londonu za račun nekih visokih nemačkih ličnosti. Eskulap je to znao, pa je želeo da iz toga izvuče sve što bi se moglo, zbog čega je sa samim Bodom vodio razgovore u tom duhu i stvarao neki plan, čime je ovu stvar neobično zamrsio, da je najzad morala propasti u korist Engleza. Boda je, naime, preko Carigrada otišao za Kairo, gde je odmah prihvaćen od strane Intelidžens servisa i verno mu služi za "kost i kvartir".

Dolovac dalje u izveštaju iznosi pretpostavku da su brat Nade Subotički i dr Milan Šijački, istaknuti četnički funkcioneri, dobili zadatak od dr Ivana Popova "da ga po svaku cenu dovedu i omoguće mu lični kontakt sa Čičom (Dražom Mihailovićem), i da ga kod njega reklamiraju, možda i još nešto ... videćemo".

Samardžić, hroničar četničkog pokreta, kaže da je o špijunskom radu dr Ivana Popova govorio i naslednik majora Bože Rankovića Dolovca, šef obaveštajne službe komande četničke grupe beogradskih korpusa, major Radomir Milinković Džek, koji je takođe održavao špijunsku vezu sa doktorom.

MILINKOVIĆ u svojoj izjavi o dr Ivanu Popovu tvrdi da je on u nemačku obaveštajnu službu ušao preko međunarodne masonerije, posredstvom nemačkog brodovlasnika iz Hamburga Jepsena. Vezu sa Intelidžens servisom, odnosno svojim bratom dr Duškom Popovim održavao je preko M. Glušića u Parizu, kome je predavao svoje izveštaje. Dalje Milinković navodi da je dr Popov prebacio u Englesku: dr Vaneta Zivadinovića, profesora univerziteta, Dragoša Pavlićevića, privatnog činovnika, i Frana Bonu, marinskog poručnika, i to "pod vidom da su nemački agenti pred Nemcima, a pred Englezima da će biti dupli špijuni".

O špijunskim podacima koje je dr Ivan Popov davao tokom 1944. godine Milinkoviću, kada je sa njim bio povezan, u ovoj izjavi Milinkovića piše sledeće:

"Po svome zaista visokom položaju, sudeći po zvučnosti titule, Popov je bio u mogućnosti da daje vrlo dobre podatke, ali sve do neposredno pred sam svoj odlazak - odnosno bekstvo, on je izbegavao da pruži nešto što bi zbilja bilo veliko u vojničkom ili političkom pogledu ... Do njegovog odlaska iz zemlje Popovljevi podaci svodili su se na: obaveštavanja o trupnim transportima; psihoza u Nemačkoj; stanje radništva; netrpeljivost između vojnih vlasti - Vermahta i Gestapoa; dislokacije pojedinih važnijih nemačkih trupa i ustanova, njihov stav, jačina i namena. Svi navedeni podaci dostavljani su najhitnije u Vrhovnu komandu Draže Mihailovića, odakle su specijalnom šifrom odašiljani radiotelegrafskim putem generalu Vilsonu, tadašnjem savezničkom komandantu za Sredozemlje i Bliski istok."

POPOV je uspešno izbegavao hapšenje Gestapoa, dalje navodi Milinković, i kaže da je pre odlaska za Englesku dao podatke o "mreži nemačke obaveštajne službe za Jugoistok sa naslonom na Tursku", kao i podatke o nemačkim špijunskim službama u Beogradu.

U novembru 1943. godine Ivan Popov je pokušao da preko Dolovca prenese Draži Mihailoviću jednu poruku engleskog ministarstva spoljnih poslova. U izveštaju četničkog komandanta Beograda Aleksandra Saše Mihailovića Draži o ovome kaže se da je Lala (još jedan od špijunskih pseudonima Ivana Popova) po povratku iz Nemačke preneo Dolovcu sledeće saopštenje:

"Lala je prilikom svoga boravka u Parizu došao u vezu sa jednim članom Forin ofisa. Ovaj mu je rekao da je želja Forin ofisa da se iz Srbije upute autoritativni i na peru jaki ljudi koji će biti u stanju da brane ideju jugoslovenstva nasuprot velikosrpskoj ideji."

U JANUARU 1944. godine iz Londona je dostavljen, preko dr Popova, spisak lica koja treba uputiti u London. U depeši Saše Mihailovića Draži od 26. januara 1944. godine kaže se o tome sledeće:

"Dr Ivan Popov je, putem naročitog kanala, primio listu pet ljudi iz Beograda koje treba uputiti u London. Na listi se nalaze: dr Sava Obradović, bivši pomoćnik ministra trgovine, Milorad Popović, advokat, Zdravko Šutej, sin ministra Šuteja, Zarija Vukićević i Dragiša Milovanović. Za sva navedena lica doneo je Popov svojeručno napisana pisma od Boška Jeftića. Pismo za Zariju Vukićevića lično je čitao moj šef obaveštajnog centra. U njemu Jeftić zove Vukićevića da odmah krene za London kanalom koji bude dao Popov, kome se može slobodno poveriti. Prema podacima sa kojima raspolažemo, Obradović nije simpatizer našeg pokreta. O Popoviću se ništa ne zna, a Vukićević je naš saradnik. Za Milovanovića se smatra da je potpuno naš.

PROČITAJTE JOŠ: Kako je osnivač FBI ukrao ideju o nevidljivom mastilu od srpskog Džejmsa Bonda?

UKOLIKO Vrhovna komanda raspolaže bližim podacima o ljudima koji su u pitanju, pa ne želi da neko od njih ide, ovo možemo sprečiti. Molim za detaljna uputstva koja bi se predala pre polaska ovim ljudima. Navedena lica bi se prebacila nemačkim avionom preko Beča i Madrida u Lisabon, gde bi ih Englezi prihvatili. Za prebacivanje garantuje Popov. Neophodno je potrebno da po ovom dobijem odgovor do 28. o. m., pošto Popov tada putuje u Pariz."

U vezi s ovim projektom Saša Mihailović dostavlja Draži, dva dana kasnije, sledeće obaveštenje:

"Izveštavamo da je dr Popov stupio u vezu sa Forin ofisom preko organizacije Sili, koja je predstavnik masona u svetu."

Do slanja ovih ljudi u Englesku nije došlo, jer se sa tim nije složila vrhovna četnička komanda i sam Draža Mihailović.