Vladimir Vauhnik - najbolji obaveštajac svog vremena

ITALIJANSKIM napadom na Grčku 28. oktobra 1940. počela je i podzemna i otvorena "tuča" između Nemaca i Engleza oko Jugoslavije. U tom galijamatisu odjednom se čuo glas Sjedinjenih Američkih Država, koje su se pridružile Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji - kojem će se carstvu privoleti jugoslovenska vlada. Kao i Jugoslavija, i Sjedinjene Države su na početku rata objavile svoju neutralnost. Poput kneza-namesnika i predsednik Frenklin Ruzvelt imao je ideju da sačuva neutralnost u ratu. Ali, neutralnost samo za svoju zemlju. To izgleda nije važilo i za Jugoslaviju.

Oglašava se američki državni sekretar Sumner Veles i upozorava Jugoslovene da će ako sa Nemačkom sklope bilo kakav ugovor, koji Nemcima olakšava napad na Grčku ili na britanske snage u Sredozemlju, Vlada Sjedinjenih Država odmah blokirati sva jugoslovenska novčana sredstva. A ona nisu bila tako mala. Uoči bombardovanja Beograda, Narodna banka Kraljevine Jugoslavije je kod Federalnih rezervi u SAD imala 47.851,67 kilograma čistog zlata. Valjda je zaboravio da je ta ista njegova vlada odbila zahtev Jugoslavije da dobije kredit za naoružanje, kako bi mogla da se odupre nemačkoj agresiji.

OVA ucena desiće se godinu dana pre nego što će Nemačka i Italija, 11. decembra 1941. godine, objaviti rat Sjedinjenim Državama. Tek posle ove objave Ruzveltova administracija uzvraća i objavljuje rat Hitleru i Musoliniju. Jugoslavija je već odavno bila okupirana i rasparčana.

Knez Pavle je 9. aprila 1939. otputovao u posetu Italiji. Ispostavilo se da Musolini nije vršio pritisak, glumio je mirotvorca. Na Veliki petak, Italijani su se iskrcali u Albaniji. Jugoslavija je dobila dve granice sa Italijom, knez Pavle je proživljavao teške dane. Položaj Jugoslavije u budućem ratu i njenu politiku neutralnosti odlično je uviđao i britanski ambasador u Beogradu ser Ronald Kembel.

Kako je zabeležio Miodrag Janković u junu mesecu 1939. godine, knez Pavle je krenuo u četvorodnevnu državnu posetu Nemačkoj. Poseta je upriličena nemalo posle pompezne i grandiozne proslave firerovog pedesetog rođendana.

- PUKOVNIK Vladimir Vauhnik ostavio je precizan opis dočeka koji je knezu Pavlu priređen. Bilo je potrošeno preko 30 miliona maraka za ukrašavanje Berlina, a palata za goste na reci Spree bila je potpuno preuređena. Trideset hiljada SA trupa je bilo mobilisano za službenu bezbednost i špalir. Novine su donosile napise o Jugoslaviji u najboljem mogućem svetlu. Bila je priređena parada trupa koja skoro nije zaostajala za onom koja je bila za Hitlerov rođendan. Tome treba dodati veličanstven prijem sa banketom, a Gering je u zamku Šarlotenburg priredio večeru sa neverovatnom "venecijanskom noći" - piše Janković. U svojoj depeši obaveštajaca Vladimir Vauhnik je napisao:

"Program prijema je protekao bez ikakvih smetnji i ponovo je zablistala nemačka sposobnost za organizaciju. Ali, mnogo teže je tekao rad oko pregovora između kancelara Hitlera i kneza namesnika Pavla, koji se tada pokazao kao jedan krajnje vešt i priseban diplomata. Bezuspešan je bio trud Hitlerov, Geringov i Ribentropov da pridobiju kneza za pakt prijateljstva sa Nemačkom, ili da barem iz njega iznude obećanje da s Engleskom neće sklapati nikakav ugovor o garantijama. Knez namesnik nije štedeo komplimente silnom napretku nove Nemačke i svečano je obećao, da će Jugoslavija održavati prijateljske političke i privredne odnose sa Nemačkom, naravno samo dotle dok Nemačka ne bude stavila nikakve teritorijalne zahteve prema Jugoslaviji."

VAUHNIK svedoči da je pred sam odlazak kneza iz Berlina učinjen još jedan pokušaj da se knez privoli.

"Ovaj razgovor koji je bio predviđen za pola sata, otegao se preko tri časa. Strpljivo sam čekao u predsoblju kraj razgovora i jako sam bio iznenađen kada sam morao zapaziti da Hitler, pri napuštanju odaje nije ni pokušao da sakrije svoje nezadovoljstvo o rezultatu rzagovora. Njegov mrki pogled i nervozno micanje usana je to dokazivalo" - javio je vojni ataše Vladimir Vauhnik. Hitler je za kneza rekao da je jegulja, a knez za Hitlera ono što je zabeležio ministar Dvora Milan Antić: "Ruke su mu meke, kao kraci meduze. Osećate jezu od njihovog dodira. Lice mu je žuto kao voštane figure."

Kada je pristupljeno Trojnom paktu, da bi se sačuvala celovitost Jugoslavije, Britanci su organizovali puč 27. marta. Obaveštajac Vladimir Vauhnik nije bio protiv puča. Savetovao je pučiste da odlože povrat do kraja juna, do nemačkog napada na Sovjetski Savez, kada Hitler ne bi bio u stanju da se obruši na Kraljevinu Jugoslaviju svom žestinom. Ko zna kakva bi bila dalja sudbina Jugoslavije. Ignorisana je čak i poslednja depeša poslanika iz Berlina, budućeg nobelovca Ive Andrića, koji je 4. aprila 1941. potvrdio Vauhnikove informacije o nastupajućoj nemačkoj invaziji na Jugoslaviju.

KRAJEM 1940. godine pukovnik Vauhnik će pokazati da je bio jedan od najboljih obaveštajaca tog vremena. Ćaskajući jednom prilikom sa Geringom, izvukao je podatak da će Nemačka, narednog proleća, raspolagati sa više od 200 divizija. Znao je da im protiv Britanije treba najviše 50 ovih formacija. I logično je zaključio da Hitler namerava da krene na Sovjetski Savez. Krenuo je u potragu da sakupi dokaze za ovu svoju pretpostavku. Nedugo potom od slovačkog vojnog atašea, majora Tatarka, saznaje da Nemci od Slovačke traže dve pešadijske divizije za napad na Rusiju.

Od grofa Sigismunda Bernstorfa, jednog od obaveštajnih ljudi Trećeg rajha, uz piće saznaje: "Nemački napad na Sovjetski Savez više nije puka mogućnost nego činjenica. Odluka je već pala."

Vilijem Pabst, bivši major u nemačkom generalštabu koji je vodio uspešan restoran u Berlinu, a čiji redovni gosti su bili visoki oficiri, poveriće mu se početkom marta: "U punom su jeku pripreme za napad na Rusiju. Aerodromi su spremni."

U njegovoj šifriranoj poruci koju je poslao u Beograd bili su podaci o pokretima nemačkih trupa, sa nazivima i matičnim brojevima divizija...

Vauhnik je o nemačkom planu za napad na Sovjetski Savez, pored jugoslovenskog Generalštaba, lično obavestio i general-majora Tupikova, ruskog vojnog atašea. A preko švedskog vojnog atašea izvestio je i britansku službu, a ona svojim vezama Moskvu. Nažalost, tamo je to shvaćeno kao pokušaj Britanaca da ih uvuku u rat sa Nemačkom, rat koji nisu želeli. Posle martovskog puča u Beogradu, Vauhnik je blagovremeno obavestio jugoslovensku vladu o detaljima nemačkog napada na Jugoslaviju 6. aprila 1941, pod kodnim imenom "Direktiva 25".