Premijer i saradnik Udbe zvani Mercedes

DR Milan Stojadinović, tri puta ministar finansija, dva puta predsednik vlade i ministar spoljnih poslova, nesumnjivo najveća politička i ekonomska ličnost predratne Jugoslavije, bio je agent Udbe. Tajno ime Mercedes dobio je 1952. godine dok je boravio u emigraciji. Bio je to način da Titova agentura stavi do znanja bivšem ministru da zna sve o njemu. Stojadinović je, naime, jednom prilikom sklapao u ime Kraljevine Jugoslavije ugovor sa kompanijom "Benz" u Nemačkoj i kupio automobil marke "mercedes" za jedan dinar. Udba ga je na to podsetila kada mu je kao svom špijunu dala ime Mercedes.

Ozna i Udba su godinama prikupljale podatke i pratile aktivnosti bivšeg jugoslovenskog premijera, koji je emigrirao i živeo u Buenos Ajresu. Kada je odlučeno da se pristupi njegovom vrbovanju zadatak je poveren Bošku Vidakoviću, načelniku diplomatske tajne Službe za informacije i dokumentaciju - SID. Plan koji je sastavio Vidaković sastojao se iz pet tačaka, koje je trebalo posebno obraditi.

STOJADINOVIĆ je rat proveo u internaciji na ostrvu Mauricijus pod nadzorom britanskih vlasti. Početkom 1947. pušten je na slobodu, pa se prvo prebacio u Rio de Žaneiro, a potom u Buenos Ajres. Njegova žena Augusta i dve kćerke prebegle su iz Beograda u Rim početkom 1944. Tu se mlađa ćerka udala za četničkog poručnika Dušana Radonjića. Od prelaska u emigraciju niko od Stojadinovićeve porodice nije uzeo nikakvog učešća niti je izražavao neprijateljstvo prema FNRJ. U Srbiji se nalazio njegov brat Dragomir i sestra. Vlast im je zaplenila imovinu, a brat Dragomir je osuđen na 15 godina robije.

Kao emigrant sa političkim pedigreom dr Milan Stojadinović se odlično plasirao u ekonomskim i političkim krugovima Argentine. Bio je stalni finansijski savetnik vlade provincije Buenos Ajresa sa sedištem u La Plati, povremeni finansijski savetnik argentinske centralne banke, a i konsultant argentinske policije po političkim linijama. Mesečno je zarađivao 2.000 dolara, poslovao je sa nekim preduzećima i bankama. Imao je čak i pristup do predsednika Huana Perona.

U POLICIJSKOM dosijeu Udbe o Stojadinoviću je pisalo: "Tokom četvorogodišnje razrade njegove delatnosti u Buenos Ajresu nismo mogli da ustanovimo nijedan slučaj njegovog aktivnog istupanja protiv FNR. Politička emigracija se na njega mnogo obraćala, ali se dobija utisak da on emigraciju smatra izgubljenom, bezvrednom, a svaki njen rad beskorisnim. Jedino je u dva navrata manjim sumama pomogao crkvenoj opštini u Buenos Ajresu i za neke pojedince izdejstvovao useljenje. Sam izdaje jednu ekonomsku reviju, a u ovoj redovno piše pozitivno o ekonomiji i privrednom razvitku FNRJ."

Kao iskusan političar, čija je porodica faktički bila zarobljena u Titovoj Jugoslaviji, doktor Stojadinović, prema policijskim izveštajima, prvi je 1952. godine načinio korak da se približi Udbi. Sreo se tada s trgovinskim delegatom Ljubibratićem u Buenos Ajresu i kroz četiri odvojena razgovora Stojadinović je ponudio svoju pomoć zemlji. Ali je to vezivao za izmenu statusa njegovog brata i sestre u Jugoslaviji.

- Njima bi jako teško palo ako bi saznali da ja iz inostranstva pomažem Tita, dok njih u zemlji progone. A efikasna pomoć na privrednom i političkom polju stvorili bi uslove za rehabilitaciju mog predratnog rada - naglasio je Milan Stojadinović.

OVAKVA direktna ponuda iznenadila je centralu Udbe u Beogradu, koja je samo principijelno prihvatila špijunsku saradnju na prijateljsko-patriotskoj bazi. Uz naznaku Udbe: "Ako ovo uspe, Stojadinović bi se kraće vreme držao na proveri u Buenos Ajresu, a potom bi se orijentisao na rad u Evropi s centrom u Švajcarskoj ili Nemačkoj. Zadatak bi bio obnavljanje starih krupnih privrednih i političkih veza i njegovo angažovanje na tom planu. Za eventualan rad u Evropi mi smo spremni da mu stavimo na raspoloženje potrebna materijalna sredstva ili kapital za rad, ako ih nema. Za početak angažovanja zadatak mu je bio da preko svojih argentinskih veza radi protiv Pavelića i ustaša, a preko ekonomskih veza da nam pomogne u trgovinskim odnosima naše zemlje i Argentine."

Pregovori Udbe i Milana Stojadinovića trajali su nedeljama, jer je on tražio da Titova tajna policija igra otvorenih karata i pokaže šta sve zna o njemu. I kako će da ga pritiska kada dođe do nesporazuma u saradnji. Kao čin dobre volje Stojadinović je svom "šefu" Bošku Vidakoviću predao kopiju svoje službene biografije, koja je bila kopija iz knjige "Biografski leksikon narodnog Predstavništva - senat 1939. godine".

Udba je, međutim, imala kompletan poverljivi izveštaj o bivšem primijeru Kraljevine Jugoslavije, koji je Ozni i Slobodanu Peneziću Krcunu predočio njegov politički saradnik i šef državne tajne službe Dragi Jovanović i koji je bio prepun kompromitujućih detalja kao iz privatnog života, tako i nelegalnih transakcija kojima je sticao svoje bogatstvo.

DRAGI Jovanović je islednicima Udbe otkrio Stojadinovićevu najvažniju političku ulogu: da se knez Pavle lično obogati. Njegovo rešenje da knez prima kraljevsku apanažu od tri miliona franaka, samo ga je učvrstilo na vlasti, a Pavlu omogućilo da se u narodu pokazuje kao veliki kolekcionar i ljubitelj umetnosti.

Problemi su nastali kada je knez posumnjao da premijer Stojadinović ima intimne veze sa njegovom kneginjom Olgom. Potom je premijer okrivljen da ne može da reši srpsko-hrvatsko pitanje, pa odnose sa Vatikanom i na kraju sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Suočen sa tom vrstom saznanja, koja mogu i dalje da ga kompromituju, dr Milan Stojadinović, bivši premijer Kraljevine Jugoslavije pristao je na tesnu saradnju sa Udbom. Nije to, međutim, pokazaće istorija, bio prvi špijunski posao Stojadinovića, jer je on pre nego što je pristupio srpskoj Udbi, radio za Engleze i Nemce. U memoarima "Ni rat ni pakt", sam Stojadinović kaže da su Nemci 1942. otkrili da je bio "engleski čovek". Udba je znatno ulagala u njihovu saradnju, sve do tršćanske krize, kada će se Stojadinović "na raspolaganje" staviti Italijanima.

Milan Stojadinović je kao špijun unutar antijugoslovenske emigracije, kako se ona tada nazivala, pored srpskih, pratio i hrvatske, makedonske i slovenačke političke emigrante. Poseban zadatak mu je, međutim, bio da otkrije Antu Pavelića i stupi u kontakt sa ustaškim poglavnikom, koji je preko Pacovskih kanala izbegao u Južnu Ameriku. Početkom pedesetih sumnjalo se da se Ante Pavelić kreće na relaciji Amerika - Urugvaj - Argentina. Udba je ustaškom poglavniku dala šifrovano ime Veverica, pod kojim ga je registrovao i tajni agent Mercedes.

KALKULACIJE MILANA STOJADINOVIĆA

KALKULACIJA Milana Stojadinovića bila je veoma jasna - uvek biti uz pobednika. Zato on 1952. godine, kao već zaboravljeni srpski političar, odlučio je da opet radi za pobednika - Titovu Jugoslaviju. Bošku Vidakoviću postavio je pitanje kako će se održavati njihovi tajni kontakti. Dobio je odgovor da će njegova direktna veza i kurir biti "Srbin koji radi u poslanstvu - konzul M. Piljuga, Stojadinović se saglasio rečima: "Vrlo dobro, on je Srbin - Bosanac". Konzul Piljuga je za ovu ulogu dobio šifrovano ime Karlos.