GLAVA PUCA OD OTOPLJENJA: Svakodnevne promene vremena izazvaju tegobe i kod zdravih

Ивана Ковачић
Ivana Kovačić

26. 06. 2023. u 22:15

GLAVOBOLjA, pad koncentracije, promena raspoloženja i umor, tipične su tegobe do koji dovode promenljive vremenske prilike.

ГЛАВА ПУЦА ОД ОТОПЉЕЊА: Свакодневне промене времена изазвају тегобе и код здравих

Foto Shutterstock

Doktorka Radmila Šehić, specijalista opšte medicine kaže da je organizmu potrebno tri do četiri dana da se adaptira na novonastale vremenske prilike, a kada su promene klimatskih parametara nagle, nastaju neprijatne senzacije:

- Žustre promene temperature vazduha i atmosferskog pritiska u smislu dnevnih oscilacija najčešće uzrokuju glavobolju. Uz sve to vlažnost vazduha i prisustvo vetra iniciraju bol u glavi vaskularnog porekla, kao što je migrena, i u vezi je sa reakcijom krvnih sudova vrata i glave na uticaj nestabilnih klimatskih uslova.

Naša sagovornica napominje da ne postoji čovek na koga ne utiču prirodne pojave i dešavanja u atmosferi. Kod nekih je to, kaže, izraženo u manjoj, a kod drugih u većoj meri. Najosetljiviji su oni koji već imaju hronično oboljenje, pa se stanje pogorša usled naglih promena klime.

- Poznato je odavno da se pri svakoj promeni vremena u atmosferi stvaraju elektromagnetni impulsi koji direktno deluju na zdravlje pojedinca - priča dr Šehić. - Atmosfera puna pozitivnih jona, kao u trenutku nevremena, deluje nepovoljno na organizam i, posebno teško, takvo stanje podnose astmatičari i srčani bolesnici. Suprotno od ovoga, posle kiše atmosfera je puna negativnih jona, koji su povoljni po zdravlje ljudi.

Promenljive vremenske prilike podrazumevaju talase zahlađenja i otopljenja, a te promene se direktno odražavaju na arterijski pritisak.

Terapija

NA vremenske prilike ne možemo da utičemo, ali možemo da pomognemo organizmu da im se lakše prilagodi.

- Trebalo bi kada nam se za to ukaže prilika da boravimo na otvorenom u šetnji ili drugoj blažoj fizičkoj aktivnosti - kaže dr Šehić. - Obezbediti dovoljno dnevnog odmora i sna tokom noći, i takođe vrlo značajno je i da se jede umereno, češće a količinski manje. Mogu da pomognu i svetli čajevi, kao i hrana bogata vitaminima, lako svarljiva.

- Nagli pad spoljašnje temperature provocira telo koje ubrzava svoje aktivnosti - priča dr Šehić. - Povećava se izlučivanje urina, a nivo minerala kao što su natrijum, kalcijum, magnezijum, rastu u krvi i uslovljavaju skok krvnog pritiska opterećujući srce i krvne sudove. Zato su u takvim prilikama češći srčani i moždani udari. S druge strane, naglo isparavanje i otopljavanje provociraju širenje krvnih sudova, znojenje, gubitak tečnosti i shodno tome, nastaje pad krvnog pritiska i umor. Uz sve navedene atmosferske činioce, neretko postoji i vetrovit period. Topao vetar je provokator nastajanja psihičkih tegoba, u smislu nemira, nemotivisane strepnje, pada raspoloženja, pa i razdražljivosti. Na isti način deluje i tmurno vreme sa manjkom dnevnog svetla.

Doktorka Šehić objašnjava da ovakvi iritativni faktori utiču na vegetativni nervni sistem i pojačavaju napetost mišića, preosetljivost, pad koncentracije, razdražljivost, pa je preporučljiv oprez u saobraćaju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta