"BUDUĆNOST KARDIOLOGIJE": Genetska terapija nas vodi ka izlečenju srčanih oboljenja

LEČENjE visokog krvnog pritiska izrazito je smanjilo moždani i srčani udar i preranu smrt.

Tim Klinike za vaskularnu hirurgiju u sali / Foto Z. Jovanović

Istovremeno, lekovi za snižavanje holesterola i moderni lekovi za dijabetes su, takođe, doprineli manjoj smrtnosti od neželjenih kardiovaskularnih događaja. Kao posledica toga, većina građana, posebno u ekonomski bogatim zemljama, mnogo je zdravija u odnosu na svoje pretke i stoga živi duže.

U intervjuu za "Novosti" kaže profesor dr Tomas Lušer, interventni kardiolog i predsednik Evropskog udruženja kardiologa, koji je nedavno u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održao predavanje na temu "Budućnost kardilogije", kaže da se predano radi na tome da se brojna kardiovaskularna stanja izleče, a ne da leče:

- Na primer, nove tehnologije, korišćenjem genetskih makaza CRISPR-Cas9 verovatno će moći da smanje nivo holesterola, čime će pojava srčanog udara biti značajno smanjena. Ista tehnologija za koju je dodeljena Nobelova nagrada 2020. godine, već je uspešno testirana na nekoliko pacijenata sa oboljenjem srčanog mišića zvanim amiloidoza. Dalji razvoj ovih tehnologija može biti od pomoći kod bolesti srčanog mišića uopšte koje izazivaju srčanu slabost. Dakle, možda bismo mogli da obuzdamo broj srčanih pacijenata na duži rok.

* Mnogi su saglasni da je budućnost medicine, pa samim tim i kardiologije u prevenciji. Da li je moguće sprečiti hipertenziju, poremećaj lipida i dijabetes?

- Sva ova stanja su povezana sa gojaznošću, velikom pandemijom koja ugrožava zdravlje širom svet, a posebno u bogatim zemljama. Treba napomenuti da se sa svakim kilogramom debljanja krvni pritisak blago povećava, a kod onih koji imaju genetsku predispoziciju raste i rizik od dijabetesa. Što se tiče lipida, posebno triglicerida, oni su u velikoj meri povezani sa debljanjem i konzumacijom alkohola, dok LDL holesterol, glavni pokretač ateroskleroze, i na njegove komplikacije, kao što su infarkt miokarda, moždani udar i srčana smrt, samo blago utiču promene telesne težine.

FOTO: Privatna arhiva

* S obzirom na to da je životni vek duži nego što je bio pre 50 godina, da li to znači da ćemo se u budućnosti suočiti sa velikim brojem srčanih bolesnika?

- Od 60-ih godina 20. veka smrtnost od srčanog udara sa 50 odsto spala je na 10 odsto, što je ogroman uspeh. Međutim, činjenica je da bez obzira na taj napredak, pri kraju života, kardiovaskularna stanja i dalje ostaju izuzetno dominantna i, kao takva, broj pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima će se s vremenom povećavati kako populacija stari. Međutim, ovo predviđanje zaista zavisi od toga da li ćemo na kraju moći da izlečimo, a ne da lečimo kardiovaskularna stanja.

* Da li će vrhunska kardiologija u budućnosti biti rezervisana samo za imućne koji imaju sreću da žive u uređenim društvima?

- Istina je da je ogroman napredak koji je kardiologija postigla tokom godina sa efikasnijim tretmanima lekovima, kao i aparatima, srčanim zaliscima i balonima i stentovima, doveo do značajnog povećanja troškova zdravstvene zaštite. Ovo nije iznenađujuće, pošto su efikasni sistemi generalno skuplji od neefikasnih. Međutim, na kraju, novi genetski alati koji se koriste za lečenje kardiovaskularnih stanja mogu se pokazati efikasnijim, a u nekim slučajevima, lekovite prirode i, kao takvi, biće mnogo isplativiji jer sprečavaju kardiovaskularne događaje uključujući srčane udare, moždani udar i iznenadnu smrt, što je sve skupo za zdravstvene sisteme. S druge strane, mora se uzeti u obzir da odluke o tome da li društvo želi da ulaže manje ili više u svoju zdravstvenu zaštitu je političko i/ili kulturno pitanje o kojem svaka nacija mora da odluči pojedinačno.

* Koje zemlje mogu da se pohvale velikim stručnjacima iz oblasti kardiologije?

- Nauku i medicinu su oduvek negovale izuzetne ličnosti i motivisani lideri širom sveta. Bilo koja nacija, bilo koja kultura i etnička pripadnost su doneli takve lidere. Međutim, broj i uspeh takvih osoba zavisi od kulture, njihovog obrazovnog i zdravstvenog sistema i, kao takvih, nacija koje neguju inovacije i pružaju optimalno obrazovanje u školama i na univerzitetima. Podrazumeva se da će siromašne zemlje biti u nepovoljnijem položaju za takav razvoj. Ali, istini za volju, mnogi od najtalentovanijih građana siromašnih zemalja otišli su u Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države, Nemačku i slično da bi nastavili svoju karijeru.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije