MALAKSALOST, TEMPERATURA, ZAMARANJE: Upozorenje hematologa - Ovi simptomi nisu uvek naivni, obratite pažnju

VISOKA temperatura, znojenje, malaksalost i zamaranje, ponekad nisu samo posledica gripa ili respiratorne infekcije.

Foto Shutterstock

 Ovi simptomi mogu da se jave kao prvi znakovi raka krvi i koštane srži. Ukoliko se uz ove tegobe ispolje krvarenje, uvećanje limfnih čvorova, upala i uvećanje desni, uvećanje jetre, slezine i infekcija, neophodno je obratiti se hematologu.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Nada Suvajdžić-Vuković, hematolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da ne znači svaka povišena temperatura i malaksalost da je reč o raku krvi jer ipak je to retka bolest:

- Rak krvi ili akutne leukemije su redak malignitet kod odraslih. Naime, učestalost akutne mijeloidne leukemije je oko četiri novoobolela na 100.000 stanovnika godišnje, dok je učestalost akutne limfoblastne leukemije jedan i po do dva na isti broj stanovnika.

o Koji još simptomi osim povišene telesne temperature i malaksalosti mogu da ukažu na akutnu leukemiju?

- To su obično krvarenja koja se ispoljavaju kao modrice ili tačkasta krvarenja po koži, krvarenje iz desni i iz nosne sluznice ili kao obilno i produženo menstrualno krvarenje. Takođe, krvarenje može da se ispolji kao produženo i/ili preterano obilno krvarenje posle vađenja zuba.

Privatna arhiva

o Ko je sve u riziku da oboliod leukemije?

- Akutne leukemije ili rak krvi kod odraslih su maligne bolesti ćelija krvi i koštane srži. Postoje dva osnovna tipa ove bolesti: akutna mijeloidna i akutna limfoblastna leukemija. Od akutne mijeloidne leukemije najčešće oboljevaju osobe starije od 60 godina dok od akutne limfoblastne leukemije najčešće oboljevaju deca. Godišnje se u Srbiji dijagnostikuje oko 150 odraslih novoobolelih od akutne mijeloidne leukemije i oko 60 odraslih novoobolelih od akutne limfoblastne leukemije.

o Šta se dešava u organizmu kada se oboli od leukemije?

- Akutne leukemije se ispoljavaju nekontrolisanim umnožavanjem nezrelih ćelija mijeloidne ili limfoidne loze, povećanjem broja belih krvnih zrnaca u krvi i organima i brzim tokom bolesti. Za sada tačan uzrok nastanka leukemija nije razjašnjen. Međutim, neki faktori iz spoljne sredine kao što su jonizujuće zračenje, organski rastvarači, pesticidi, neki virusi, prethodna primena citostatika ili zračenja u lečenju drugih maligniteta, mogu da oštete nasledni materijal - DNK i tako pokrenu proces nastanka leukemije. Leukemijske ćelije invazijom koštane srži potiskuju normalne elemente koštane srži što dovodi do anemije, infekcija i krvarenja.

o Da li se ovaj karcinom otkriva na vreme i na osnovu kojih nalaza se postavlja dijagnoza?

- Kod akutnih leukemija je važno na vreme postaviti dijagnozu, odnosno treba da se reaguje odmah na poremećaj u krvnoj slici. Pored razgovora sa pacijentom, u cilju prikupljanja svih informacija bitnih za otkrivanje prirode bolesti i tačnog postavljanja dijagnoze i kliničkog pregleda, početno ispitivanje podrazumeva kompletnu krvnu sliku. Kompletna krvna slika podrazumeva: hemoglobin, leukocite (bela krvna zrnca), trombocite (krvne pločice) i pregled razmaza periferne krvi.

o Kakav nalaz krvi ukazuje na akutnu leukemiju?

- U akutnoj leukemiji, osim izrazito povećanog broja leukocita, koji može da bude i veći od 100.000, viđaju se, neretko, i pacijenti sa normalnim ili sniženim brojem leukocita. U tim ređim slučajevima od značaja je leukocitarna formula koja se određuje pregledom razmaza periferne krvi. Posle uvida u krvnu sliku, dijagnostika akutnih leukemija podrazumeva pregled uzorka koštane srži (mijelogram) sa dopunskim analizama: imunofenotipizacija i citogenetsko-molekularne analize.

o Kako se leči rak krvi?

- Kao i dijagnostika i lečenje akutnih leukemija se obavlja u specijalizovanim centrima u kojima je omogućen timski rad lekara, biologa, radiologa, radioterapeuta, mikrobiloga, psihologa, medicinskih tehničara i laboranata. Važno je napomenuti da su i dijagnostika i lečenje akutnih leukemija standardizovani u svetu i kod nas. U Srbiji se u dijagnostici i lečenju akutnih leukemija rukovodimo međunarodnim preporukama koje podrazumevaju utvrđivanje genskih mutacija. Naime, molekularno-genetske karakteristike akutnih leukemija su najvažniji prognostički faktor na osnovu kojih se akutne leukemije svrstavaju u grupu dobre, srednje ili loše prognoze što je od važnosti za lečenje.

o Da li se i u lečenju raka krvi primenjuju citostatici?

- Osnova lečenja akutnih leukemija je kombinacija citostatika (hemioterapija) u trajanju od najmanje šest meseci. U novije vreme, uz hemioterapiju se, zavisno od tipa i podtipa leukemije, uvode različiti ciljni lekovi i imunoterapija. Cilj početnog lečenja je normalizacija krvne slike i koštane srži što se naziva remisija. Remisija se postiže kod oko 70 do 80 odsto pacijenata mlađih od 50 godina i kod 40 do 50 odsto starijih od 50 godina.

Preporučujemo

Dr Novosti

0 1

ZBOG ZDRAVLjA UBRZAJTE CIRKULACIJU: Savet fitnes instruktora - Dovoljne su ove tri vežbe

08. 02. 2025. u 07:00

Dr Novosti

0 10

ŽALFIJA I PROPOLIS UMESTO ANTIBIOTIKA: Zaboravite na tablete, lečite se lekovima iz prirode

06. 02. 2025. u 07:00

Dr Novosti

0 5

ZAŠTITITE SE OD VIRUSA GRIPA KOJI HARA: Ako se prirdržavate ovih 6 saveta, sačuvaćete se od zaraze

04. 02. 2025. u 07:00

Dr Novosti

0 5

ŠTA JESTI KAD "PRORADI" GASTRITIS? Upaljenom želucu prija bareno, evo kakve obroke da spremite (JELOVNIK)

03. 02. 2025. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije